уторак, 31.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:17

Три деценије од катастрофе у Чернобиљу

ЕУ издваја још 20 милиона евра за чернобиљску нуклеарку
уторак, 26.04.2016. у 08:07
Фото Ројтерс

КИЈЕВ – Пре три деценије, у ноћи 25. на 26. април 1986. године, у атомској електрани Чернобиљ недалеко од варошице Припјат, на самом северу Украјине, уз границу са Белорусијом, догодила се нукеарна катастрофа.

Један од реактора електране „Владимир Иљич Лењин” - како се званично звала чернобиљска нуклеарна електрана, експлодирао је 26. априла у 1:24 после поноћи по локалном времену.

Путин: Чернобиљ озбиљна лекција за читаво човечанство
МОСКВА – Председник Русије Владимир Путин рекао је данас да је Чернобиљ постао озбиљна лекција за читаво човечанство, а да би трагедија била још већа да није било неизмерне храбрости и самопожртвовања ватрогасаца, војника и других.
Чернобиљска трагедија је умањена само захваљујући напорима стручњака који су обављали своју грађанску дужност, навео је Путин у телеграму учесницима уклањања последица несреће у чернобиљској атомској централи, преноси Спутњик.
„ Многи од њих су жртвовали сопствени живот како би спасили друге”, рекао је руски председник. (Танјуг)

На лицу месту страдала је 31 особа, са озрачене територије евакуисано је 116.000 људи, а у наредном периоду још 230.000. Радиоактивни облак је прекрио у данима који су уследили знатан део Европе, с несагледивим последицама.

Радиоактивној прашини су изложени, поред територије бившег Совјетског Савеза, и Пољска, Бугарска, Немачка, Шведска, Швајцарска, Белгија, Холандија, Велика Британија, Финска, бивша Југославија, Румунија, Аустрија, а радиоактивна прашина је захватила и источни део САД.

У извесној мери готово читава Северна хемисфера осетила је последице.

Према подацима Министарства здравља Украјине, под медицинским надзором, као последица чернобиљске катастрофе, налази се више од два милиона људи.

Према подацима организације за заштиту природне средине „Гринпис”, од последица је умрло око 200.000 људи, а претпоставља се да ће у перспективи широм света бити још око 270.000 случајева онколошких обољења у вези с радијацијом из Чернобиља.

Неслужбени извори процењују да је од последица радијације преминуло између 200.000 и 400.000 људи.

Град Припјат (неретко се назива Чернобиљ) данас је „град духова”, који повремено посећују само авантуристички опредељни туристи. У заштићену зону данас се може ући само са посебном дозволом и одговарајућом опремом.

Према званицној статистици, јануара 1986. у Припјату је живело 49.400 људи.

Нови заштитни саркофаг над уништеном електраном недавно је поново постављен, а читав подухват вредности око милијарду евра финансирала је највећим делом Русија.

Нуклеарна катастрофа у Чернобиљу означена је седмим - највишим степеном нуклеарне опасности, који је званично везан још само уз нуклераку Фукушима, у Јапану, коју су 11. марта 2011. погодили најпре земљотрес и убрзо 14 метара висок разорни морски талас.

Јапан, а уз њега и Немачка, одрекле су се атомске енергије, док нови економски џинови, Кина и Индија, не одустају од намере да део све већих потреба за енергијом задовоље уранијумом.

У свету после катастрофе Фукушиме влада конфузија у вези са даљим коришћењем и градњом нуклеарних електрана.

Јапан је затворио свих 50 нуклеарних реактора, Немачка осам нуклеарки, а сада је, поред великог узлета производње електричне енергије из обновљивих извора, немачка енергетика у великој мери почела да рачуна и на гасне електране, нарочито после изградње друге линије Северног тока и удвостручавања прилива руског гаса са ове трасе.

У исто време су Русима удвостручене иностране поруџбине за градњу нових нуклеарки.

Према подацима из априла 2014. године, широм света је активно 435 нуклеарних електрана у 31 земљи. Међународна агенција за атомску енергију очекује да би глобална употреба нуклеарне енергије током наредне две деценије могла да порасте за 100 одсто. (Танјуг)

 ЕУ издваја још 20 милиона евра за чернобиљску нуклеарку 

БРИСЕЛ – Европска комисија је, поводом три деценије од нуклеарне катастрофе у Чернобиљу, најавила додатних 20 милиона евра помоћи за санирање последица те катастрофе.

„Европска унија предводи у међународним напорима за уклањање последица чернобиљске нуклеарне катострофе, декомисију нуклеарне електране како би то место еколошки било сигурно. Најављена средства ће помоћи да се ти пројекти успешно заврше”, изјавио је комесар за међународну сарадњу и развој Невен Мимица.

Нових 20 милиона евра је део помоћи од 45 милиона који се очекују од Г7 и ЕК, пренела је Хина.

Тим новцем се финансира изградња складишта за потрошено нуклеарно гориво.

За санирање нуклеарке ЕК је досад дала око 730 милиона евра.

Пре три деценије, у ноћи 25. на 26. април 1986. године, у атомској електрани Чернобиљ недалеко од варошице Припјат, на самом северу Украјине, уз границу са Белорусијом, догодила се нуклеарна катастрофа.

Један од реактора електране „Владимир Иљич Лењин” - како се званично звала чернобиљска нуклеарна електрана, експлодирао је 26. априла у 1:24 после поноћи по локалном времену.

На лицу месту страдала је 31 особа, са озрачене територије евакуисано је 116.000 људи, а у наредном периоду још 230.000. Радиоактивни облак је прекрио у данима који су уследили знатан део Европе, с несагледивим последицама.

Радиоактивној прашини су изложени, поред територије бившег Совјетског Савеза, и Пољска, Бугарска, Немачка, Шведска, Швајцарска, Белгија, Холандија, Велика Британија, Финска, бивша Југославија, Румунија, Аустрија, а радиоактивна прашина је захватила и источни део САД. У извесној мери готово читава Северна хемисфера осетила је последице.

Према подацима Министарства здравља Украјине, под медицинским надзором, као последица чернобиљске катастрофе, налази се више од два милиона људи. (Танјуг)

Чернобиљ: Сећања након 30 година изгнанства

ЧЕРНОБИЉ – Данас се обележава 30. годишњица од нуклеарне катастрофе у Чернобиљу, у којој је на лицу места живот изгубило тридесетак особа, али је укупан број жртава последица радијације и даље непознат.

То је досад најтежа несрећа која је погодила неку нуклеарну електрану, како по броју жртава, тако и по висини трошкова за отклањање њених последица.

Експлозија и пожар који је уследио у нуклеарки Чернобиљ, избацили су у атмосферу радиоактивне честице које су се наредних дана рашириле по већем делу Европе.

Ројтерс, у репортажи из Чернобиља, наводи да је у данима након 26. априла 1986. године, евакуисано 116.000 људи, а иста судбина је у наредним годинама задесила још 230.000 становника тог места и околних градова тада совјетске Украјине.

„За становнике Чернобиља, тродневна евакуација је прерасла у 30-годишње избеглиштво”, констатује британска агенција и преноси сећања становника радничког насеља у којем су живели запослени у нуклеарној електрани са својим породицама.

„Тог 26. априла 1986. нико није могао да каже шта се то истопило у реактору ИВ нуклеарне електране. Све се одвијало уобичајеним темпом док смо удисали смртоносан ваздух”, сећа се Зоја Перевозченко.

Некадашња становница Чернобиља, Перевозченкова је обишла свој родни град.

„Једва сам нашла мој стан, то је сада заправо шума, дрвеће расте кроз тротоаре и темеље, а крошње листају кроз растурене кровове... све је уништено”.

Зоја се сећа трагичног дана по томе што се њен супруг није вратио из треће смене. Зоја је пошла да га тражи: „Сећам се да ми је било врућина и да ме чудило сто неки људи носе маске, док су босонога деца скакутала по барицама”.

Зоја је мужа нашла у локалној болници са тешким повредама на лицу од смртоносне дозе зрачења, пише Ројтерс. Она се, као самохрана мајка две девојчице, преселила у Кијев.

Перевозченкова је данас, заједно са некадашњим комшијама, показивала новинарима Ројтерса фотографије њихових живота старије од 30. година.

Елена Купријанова је имала 12 година када је била евакуисана из Припјата, радничког насеља у сада забрањеној зони.

„Био је леп градић. Боли ме душа...” рекла је Купријанова, чија породица је са још 50.000 становника исељена тек 27. априла, уз команду да спакују „само документа и најнеопходније ствари за тродневну евакуацију”, преноси Ројтерс.

„Сећам се врућине, сећам се да је мирисало воће и да сам се питала шта значи радијација”, рекла је Купријанова.

Ројтерс преноси и сведочење 64-годишње Валентине Лермакове, која је након евакуације, кријумчарским мрежама успела да врати неке ствари из старог стана.

„Плаћали смо кријумчаре да провале у наше закључане станове, како би нам вратили драгоцености, фотографије” сећа се она.

Лемаркова, чији супруг је преминуо од последица радијације, каже да, иако је „разара бол, само у Чернобиљу се осећа као код куће”, преноси Ројтерс.

Овај део Украјине, величине Луксембурга, и данас је „забрањена зона”.

Радничка насеља постала су „градови духова”, становника нема, мада се вегетација обновила. Степен радијације је о даље изнад граница нормале, чак 35 пута већи од радијације дозвољене у САД.

Туристички обилазак овог подручја дозвољен је искључиво уз дозволу украјинских власти. (Танјуг)


Коментари2
4e3f7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ВлаДо
Кина и Индија су велике земље и у случају нуклеарне катастрофе имају где да беже.Где ће Европљани да беже.За неке мање земље то би био престанак постојања те нације.Србија нема ни једну нуклеарку али је имају скоро све земље у окружењу:Најближа нам је у Паксу у јужној Мађарској на Дунаву.Где ћемо ми бежати у Грчку или Африку. Иначе у граду Припјату и широј околини се развила права шума и населиле су су све могуће дивље животиње.У осталом делу света се дешава дезертификација и уништавање животињског и биљног света.Док једноме не смркне другоме не сване.Ипак чујем да су неки наши тајкуни тамо закупили силне оранице и гаје хељду уз истовремену медијску кампању како је то најздравија житарица.
Џаба
Упозорење. Опет нисмо научили. (Изузетак Јапан и Немци). А ако пукне соларна плоча најгоре што може да се деси је да ти скочи притисак тренутно.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља