уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:49

Лабус ради за Мишковића

четвртак, 06.03.2008. у 22:00
Пословна сарадња бивших потпредседника српске владе

Бивши политичар и потпредседник прво савезне а онда и републичке владе, све време професор Правног факултета, а сада и приватник, Мирољуб Лабус коначно је открио своје карте или бар део шпила у овдашњој економско- политичкој игри „делта монопол”.

Признање би могло да гласи:

– Радим за „Делту”, али не учествујем у судском процесу или, јасније, не пишем тужбу.

 А место да се оно изговори очигледно је брижљиво изабрано – говорница панел- расправе о монополима и антимонополима, којој је присуствовала бар половина од око четиристо економиста и привредника – учесника традиционалног „Копаоник бизнис форума”, са које је професор представио „Анализу тржишне концентрације на примеру Пример Це/ Це маркет.”

Детаљну студију, на више од стотину страна неуобичајено добро упакованих и дизајнираних за ову врсту радова, у приличном „елитном” тиражу од 100 примерака, урадила је консултантска фирма „Белокс адвајзори сервисиз”, регистрована у Београду, чији су оснивачи Мирољуб Лабус са Београдског и Тим Кулен са Универзитета у Оксфорду. А чији је циљ, како пише, да „водећим српским компанијама помогне да побољшају своју пословну репутацију, уклопе се у европске стандарде пословања и унапреде корпоративно управљање”. Клијент је „Делта” која је, не крије Лабус, наручила и наравно платила студију.

– Кад Комисија није хтела да ангажује независну институцију да направи анализу, „Делта” је за свој рачун ангажовала мене и Кулена – објаснио је Лабус. Али и додао: „Немојте да мислите да се људима из ’Делте’ свиђа све оно што је овде написано”.

Можда се „Делти” баш све и не свиђа, али је чињеница да не може да буде незадовољна закључцима својих аналитичара. Бар, оним кључним:

– „Делта” је лидер, јесте највећа, али не ограничава конкуренцију.

 Наиме, враћајући причу на почетак – дефинисање релевантног тржишта, „Белокс” је учинио управо оно на чему је „Делта” од почетка инсистирала и што јој је био главни аргумент: укључио је у анализу сем самоуслуга и друге продавнице, значи све сем пијаце, сматрајући то стварним одразом још традиционалних навика српских, односно београдских потрошача, који у продавнице иду више свакодневно него седмично, више „ногама” него аутомобилом. И тиме заправо, да се послужимо професоровом метафором, проширио бару и крокодиле учинио мањим.

Насупрот Комисији за заштиту конкуренције, која тврди да је „Делтино” учешће на београдском тржишту веће од педесет одсто, можда чак и седамдесет, „Белокс” је дошао до 32- 35, односно 29- 39 процената, зависно од извора, односно да ли посматра само објекте или и потрошаче.

Комисија је констатовала снажну концентрацију, „Белокс” – умерену. Комисија је положај добављача оценила као изнуду повољније куповине, „Белокс” да „Делта” има умерену тржишну моћ према добављачима, због унутрашње конкуренције. По Комисији, препреке за улазак на тржиште су значајне, по „Белоксу” – просечне у односу на регион. По Комисији, међународно поређење не постоји, а по „Белоксу” – „Делта” је конкурентна у односу на своје окружење. Док, како се у студији наводи, Комисија не види допринос испитиване концентрације развоју тржишта, иновацијама и порасту благостања за потрошаче, „Белокс” својим аргументима доказује значајан утицај „Делте” на развој трговине (најбрже се развија у Београду), уводећи модерне облике трговине наспрам традиционалне малопродаје, на задовољство потрошача: и ценама које падају после концентрације и квалитетом услуга који расте.

– Потрошачи својим ногама и новчаником показују да нису оштећени концентрацијом – констатује професор Лабус.

Ако је тачно, како професор Лабус тврди, да ова анализа није део доказног материјала у „Делтиној” одбрани, односно тужби пред судом, онда је питање чему служи анализа, сем да њен наручилац, јавности поново доказује да је у праву.

 Ипак, у самој студији се донекле сугерише да би она могла значајно да помогне да се донесе крајња одлука.

По логици ствари, супротна одлуци Комисије.

 А шта су рекли економисти? Сем три унапред припремљена говорника, чија су теоријска и емпиријска истраживања, мора се признати поприлично кореспондирала Лабусовом, уз закључну бојазан модератора Данијела Цвјетићанина да страни монополи не замене домаћим, наступ представника Салфорда који није крио задовољство утиском „да је професор Лабус сада прешао на страну проглашених монополиста” и прилично бледо излагање Петра Ђукића, члана Савета Комисије, публика је – уз неколико изузетака, углавном била без коментара. Можда, само док се малотиражна књига не доштампа и док је и остали не прочитају. Вредносних ставова, нажалост, било је само у оцени „неуких” новинских текстова.

Није било чак ни подсећања на наглу либерализацију почетком транзиције чијим се идејном творцем сматра некадашњи потпредседник савезне владе, а која је имала позитивне ефекте отварања тржишта, али, и, како неки сматрају, понајвише годила увозничком лобију.

Оно што нико не пориче јесте легитимно право фирми да ангажују експерте, који ће за њих чак и лобирати, најбоље стручним аргументима. Где је граница, то је већ друго питање.

 А да ли је професор Мирољуб Лабус, како су то извори из Европске комисије пренели Београду, у Бриселу лобирао за „Делту”? Или се можда одговор на питање зашто је са представницом „Делте” путовао у Брисел крије у информацији да су инострани рецензенти ове студије у бриселском офису једне од водећих светских адвокатских фирми „Клифорд Ченс” специјализоване за случајеве примене правила о конкуренцији. Фирме, која је бранила тешко одбрањиви „Мајкорсофт”, који је, на крају, ипак морао да плати казну.

Да ли ће следеће питање бити – шта је заједничко „Мајкорофту” и „Делти”, а одговор, сем монополске титуле и – адвокати?  Није немогуће.
Весна Јеличић


Коментари17
1b3bf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nesha
Uskoro,svi postajemo Miškovićevi podstanari.Laku noć,Srbijo!
Sl. P.
Због понашања таквих, који се помињу у напису и досадашњим коментарима, али свакако и многих других бивших и садашњих на одговорним положајима, и даље се одлаже доношење закона о враћању одузете имовине грађанима Србије. Уместо да се таква имовина врати власницима и њиховим наследницима, па нека се они баве поштеним бизнисом, многи је купују по нереално ниским ценама, понајпре они који никада неће моћи да докажу да су новац стекли својим радом, уосталом нико их за то и не пита ! А закон о враћању одузете имовине, кога је Скупштина требало да стави на дневни ред крајем прошле, па одложила за крај фебруара ове године - нико више и не помиње. У међувремену се таква имовина олако продаје по нереално ниским ценама, као да је у питању "Алајбегова слама". Надлежни ћуте због таквих незаконитости, сигурно је да ће се многима то исплатити! Обични и поштени грађани се и даље узалуд питају: одкуда толики милиони динара и девиза у рукама дојечурашњих грађана СФРЈ, који су, као и они, живели од својих скромних социјалистичких личних доходака.Али, одговор на то питање, сигурно је, никада неће добити.Е
Borislav Bisercic
Sve ovo je samo dokaz pvezanosti kriminala i politike. ASvi takozvani demokrati su iskoristili vlast da bi sebi stvorili veliki kapital na brzu ruku. Sad tek vidimo rezultate takozvanih razmimoilazenja medju demokratama Izasli su iz DS a onda ipak posle izbora sa DS prave koaliciju. Sada je u pitanju Labus, sutra Djelic i Dinkic, Dulic i ostali. Vole pare vise nego sve ostalo na svetu.
zamisljeni Srbin
Odakle Miskovicu "prvi milion"? U narodu postoji sumnja da je taj "prvi milion" posteno zaradjen. A ako je prvi zaradjen na taj nacin, kako mozemo da verujemo da su legalno zaradjeni i svi ostali milioni. Zasto taj gospodin ne dodje u javnost da dokaze narodu Srbije da je ono, sto uporno pojedinci tvrde za njega: posteni biznismen, koji je sve zaradio svojim teskim radom. Neka gospodin otvori knjige njegove kiparske firme "Delta" pred narodom Srbije...Ako ima cojstva dosao je trenutak da svima to pokaze.
Ivan
koliko komisija zna sta prica, najbolji je dokaz da Delta ima vece marze od Merkatora. Lepo pogledate bilanse obe kompanije i vidite kolika je to laz. Takodje, Lidl, Tesko i ostali doci ce u Srbiju kad budu imali interes za to. Kad i marze i kupovna moc u Srbiji budu mnogo vece. Zar ima ikog realnog ko moze da pomisli da Delta moze da spreci dolazak tih kompanija ovde? Pa oni sa jednodnevnim prometom mogu da kupe i Deltu i Srbiju. Mislite o tome kad napadate bez argumenata

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља