петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:11

Акцизе на течност за електронске цигарете, али не и на шећер

У Mинистарству финансија без конкретног одговора на питање да ли се у Србији планира увођење додатног пореза на безалкохолне напитке
Аутор: И. Албуновић, Ј. Антељуторак, 26.04.2016. у 22:05
(Фото Пиксабеј)

Србија тренутно не опорезује висококалоричне намирнице попут безалкохолних пића и слаткиша. У Министарству финансија јуче нам нису конкретно одговорили ни да ли се размишља о увођењу такозваног „пореза на шећер”.

И поред тога што је пре две године из кабинета министра финансија, Душана Вујовића, незванично најављено да би кроз увођење акцизе на газирана пића могле да се попуне рупе у јавним приходима листа производа на које се плаћају додатни намети није у међувремену обухватила и ове производе. Акцизе се тренутно плаћају само на деривате нафте, струју, биогориво и биотечности, алкохолна пића, дуванске прерађевине, кафу па чак и течности за пуњење електронских цигарета.

У Србији се, за сада, политика заштите јавног здравља не усмерава у том правцу иако је декларацијом Уједињених нација (УН) из 2011. године државама чланицама препоручено да кроз опорезивање штетних намирница (па тако и хране са додатим шећером) смање њихову продају. Ендокринолог професор Небојша Лалић, члан Председништва европског огранка Интернационалне федерације за дијабетес (ИДФ) каже да је пре неколико месеци одржан састанак на ову тему. Како истиче, код нас је ипак специфично то што ова проблематика спада у домен Министарства финансија.

– Овакву пореску политику лакше је спровести у богатијим друштвима. Нисам стручњак за економију али постоји мишљење да је у сиромашнијим земљама таква политика мање ефикасна. Али свакако, ако је могуће, треба применити такву меру у оквиру пореског система – каже професор Лалић који је уједно и председник Републичке стручне комисије за превенцију и контролу шећерне болести.

У Србији постоји национални водич, донет пре три године, који указује да је за превенцију дијабетеса од великог значаја да се, између осталог, смањи унос вештачки зашећерених напитака. Како сазнајемо, ИДФ ће ускоро, такође, објавити конкретне мере за подстицање борбе против такозваног додатог шећера у храни. То су скривени шећери који кроз савремену технологију проналазе пут до готово свих група намирница, чак и оних за које се никада не би претпоставило да садрже шећер (млечни производи, интегрална пецива, слани сосови…). Постоје претпоставке да се скривени шећери налазе у три четвртине свих пакованих (индустријских) производа, али је тешко утврдити у којој мери, због политике декларисања производа који произвођаче не условљавају да дефинишу количину природног и додатог шећера у производу.

У свету се увелико води кампања за увођење акциза на све производе који могу да имају негативан ефекат на здравље људи. То су осим зашећерене хране и висококалоричне намирнице и храна са високим садржајем засићених масти.

Заговорници ових мера надају се да ће ови намети довести до повећања цена нездравих намирница, а тиме и до пада потрошње, баш као што је био случај са дуваном. Иако се индустрија већ побунила тврдећи да ће овакве мере довести до већег броја незапослених, а не смањења гојазних, неке владе су у увођењу пореза виделе шансу и за брзо пуњење буџета у иначе неизвесној привредној ситуацији широм света. Највећи произвођачи безалкохолних напитака су се већ престројили, па су почели да селе фабрике у земље које још нису увеле порезе. Једна од земаља у којој произвођачи покушавају да надокнаде губитке је Индија у којој растућа средња класа мења потрошачке навике и окреће се брзој, индустријској храни. У Индији је из тог разлога предложено увођење пореза „на шећер” од чак 40 одсто.

У заштити јавног здравља преко рестриктивне пореске политике у Европи најдаље су отишле скандинавске државе. Како је „Политика” већ писала, Данска је рецимо још 1946. увела акцизе на сладолед, у међувремену чак и подигла порез на 0,88 евра по литру сладоледа. Две деценије касније исти намет уведен је и на чоколаду и слаткише. Занимљиво је и то да се у Данској ниже акцизе наплаћују за оне производе који имају мање шећера, а чак се и жваке продају са акцизном маркицом. У Финској произвођачи такође плаћају додатни порез на слаткише, чоколаду, сладолед, сокове. У Француској се акциза на газирана пића наплаћује од 2012. а две године касније уведен је и порез на енергетске напитке. У Мађарској постоји посебна врста пореза чији је циљ заштита јавног здравља. Овај порез се, осим на кондиторске производе, наплаћује чак и на зачине и слане грицкалице.


Коментари3
2e561
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sloba
Ma kakvo javno zdravlje bre.Mislite da A.V briga zato?Problem je u tome sto su finansije ove drzave toliko lose da se mora razmisljati o oporezivanju svega i svacega,a to je zacarani krug propasti.Roba u marketima u Nemackoj je jeftinija no kod nas,a plate 10puta vece.A ovde se govori o novim cenama i nametima.Uzas!
Neša...
"Porez na šećer" u Srbiji? Svašta! Pa, ko stoji iza ove industrije? Ne mislim na Koleta nego na one iznad njega.
Petar XXL
Secer je broj jedan u stvaranju teskih bolesnika. Izaziva upalu krvnih sudova, a organizam stvara vece kolicine holesterola da bi zastitio krvne sudove. Od velike kolicine holesterola zapusavaju se krvni sudovi od kojih strada srce i ostali vitalni organi. Smatram da bi svi proizvodi sa velikim dodatkom secera trbalo oporezovati i preko 100% jel ce to mozda smanjiti upoterebu ovog veoma stetnog proizvoda, a i budzet ce biti dopunjen.
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља