петак, 22.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:40

Гостивар

Унутра градић је поткресао старе ћепенке, почео да гради излоге и одржава прилично плочиште. Као Прокупље до рата. Има леп трг, лепу нову цркву, неколико нових гостионица и турских каваница као да су јапанске чајџинице
Аутор: Григорије Божовићуторак, 26.04.2016. у 17:32
Стара џамија у Скопљу - Љуба Ивановић

По Горњем Пологу

Иако по правилу јужносрбијанска трговишта имају пробране положаје и необично згодна места, опет су махом тешка за око, за прве утиске. Не само због турских грађевина и осталих неуређености. Окрајци су им бедни, улази до зла бога прљави и страхотни, те је човек већ на првом кораку принуђен на неповољан суд о градићу. Изузетак као да чини лепи Гостивар. Сва три његова главна улаза чиста су и ни мало друкчија од средине, где су тргови и трговине. И овај од Влајинице до Дебра, и онај од Кичева, каогод и онај од Тетова. Лепо су поплочани, без прашине су и шлима, одмах са кућама бољим од многих унутра.

То на првом месту, и чини те је први утисак од Гостивара пријатан. Не онакав какав добијате кад улазите у Приштину, Охрид, па и Скопље. Не наилазите на убоге циганске чатрље и на грозну паланачку воњу. А кад са високе црквене звонара погледате унаоколо по граду, одиста имате ванредно примамљиву слику.

Готово правилан четвороугаоник, непресецан улицама, црвени се од ћерамиде и црепа украшен високим јаблановима и безбројном воћком. Свуд унаоколо су градине и њиве, лети под бујним зеленилом кукуруза и поврћа. Унутра градић је поткресао старе ћепенке, почео да гради излоге и одржава прилично плочиште. Као Прокупље до рата. Има леп трг, лепу нову цркву, неколико нових гостионица и турских каваница као да су јапанске чајџинице. Нема оне оронулости као у Кичеву, Прилепу, а највише Охриду. А то значи да је место живо, у замаху, да ће напредовати. То веровање поткрепљује целокупан утисак.

Гостивар је нов град, турско трговиште. У средње веку, а свакако и раније, Горњи Полог је имао успутну станицу, малу тврђаву на крају овога поља где су се рачвали путеви за Дебар, Кичево и Железну Реку. Такво место показују ту у близини. Вероватно да је крај те станице био и трг, иначе се свакако поред Доњега не би помињао и Горњи Полог у једном једноставном и не великом пољу као што је полошко. Тек временом нестало је и те тврђаве и тога трга. И Турци нису покушавали да оснивају паланку. Али је искрсло нешто друго. На студеном зимњем дану за караван довољан је био погон из Доњега Полога, Тетова, до Горњега, Гостивара. Да би људи раније превалили преко Влајинице за Дебар или преко Буковика за Кичево, било им је потребно да се на овом месту одморе и сутрадан уране на тежак пут кроз ветрове и сметове. Несумњиво су због тога на овој раскрсници испод планина подигнути караван-сараји, ханови, можда кад и они у Мавровским Хановима. Од тога почетка постао је, можда не тако давно, град који тешко да има више од стотине година. Српско опет објашњење изгледа још ближе истини. Манастири Бигорски изнад Дебра и Пречиста крај Кичева били су чувени као на пример Дечани за Косово. И тамо су читави каравани преносили побожне српске богомољце и поклонике, као и за Хилендар и Дечани из свих крајева. То је било јако уобичајено и моје покољење памти такве поворке. Није све могло ићи у Јерусалим и Хилендар на „чабу“, али је зато ишло у Пречисту и Бигорски, у Свети Наум и Дечани. Кичевска Пречиста нарочито је била на гласу и од давнина имала велики број посетилаца и из далеких крајева. Овде код Гостивара тај манастир је имао своја имања и свој метох. Водећи бригу о том својем добром гласу, тегоби и слабој безбедности на путу, његови су калуђери некад подигли крај тога метоха „гостилнице“, ханове за побожне путнике, свакако бесплатне, одакле су их даље спроводили њени најмљени чувари манастирске дерудеџије или војводе. Баш озбиљни људи тврде да је овакав почетак Гостивару и да је то причање чувано и запамћено као чињеница. Од таквих гостију и тих манастирских гостионица, кажу градић је и добио своје име, српско-турско, „Гостивар“ (има гостију, или склоништа гостију)...

Гостиварска љутика је најбоља у нашој земљи; боља је од нишке, призренске и прилепске, јер је меснатија, укуснија, не толико љута но и миришљава

Данас Гостивар има преко шест тисућа становника. Од тога је свега једна петина Срба. Остало су муслимани, веома мало Турака, а више Арнаута или поарнаућених староседелаца. Трг је не само горњега Полога, но обеју Река до Коџаџика, Пореча до брода и Кичевскога Краја од Зајаса и Тајмишта. Његово је залеђе пространије од тетовскога, јаче, прометније и на тај начин Гостивар озбиљно прети да у будућности буде јачи од Тетова. И сад му је велики премац за свуколику домаћу производњу, као што га опет с друге стране туче Скопље трговином, разменом. Ово се много по којечем види. Тржишнога дана у Гостивару се данас прода готово толико исто сељачких производа, колико и у Тетову, али из града више сељак нанесе купње но из Тетова. Да је место живо, види се и на муслиманима. Они се не селе, а имања нигде у Јужној Србији нису тако скупа. У селу Бањици крај Гостивара продат је хектар оранице за четрдесет тисућа динара, једна њива испод градића, баш тако велика – за сто двадесет тисућа: обично место у граду (плац) продаје се по 60–70.000, а у главној улици продато је место од 8 м са кућерком који не вреди ни три стотине гроша за 1175 златних лира, што чини близо три стотине тисућа динара!

Наравно трговина се води на тевантински начин и вересије су зеленашке преко сваке мере. Ситне банке и градски повериоци сишу сељака, који поред све вредноће и штедљивости опет иде у печалбу. Особито кад му је сточарство ослабило због незгодних формалности и високих такса. Али се земљорадња обавља разумније. Повртарство је око града на угледној висини. Гостивар даје првокласно поврће, његови су произвођачи прави вештаци.

Гостиварска љутика је најбоља у нашој земљи; боља је од нишке, призренске и прилепске, јер је меснатија, укуснија, не толико љута но и миришљава. Изванредан је и патлиџан. Али је пасуљ тетовски најбољи из ове околине. Опет село Вранчише даје одличну лубеницу. Иностранство зна за вуковарску лубеницу и тражи је: вранчиштанска није гора, ако већ није боља и слађа. Дуван је из околине такође прворедан, премда је производња ограничена. Виноградарство је у зачетку. Јабука је такође одлична, крушка средња, јер се на њу мала пажња обраћала. Пшенице се мало сеје. Зато је кукуруз освојио поље. Гостиварски хектар лако већ даје тридесет товара. Највише се сеје ситан американац и жути „брзак“. Сеје се и раж, али јечам нарочито успева, чак и дванаесторедац. Грахор и детелина већ јако освајају. Само на кромпир мало ко мисли. За извоз је главно лук, паприка, пасуљ, кестен и орах. Пасуља се извезе до две стотине вагона за Солун, Египат и Марсељ. За Грчку Гостивар извози јаловињу, нарочито јагањце, које даје Бистра и Шар. Тржиште је увек необично живо.

Муслимани су и културно почели да се буде. Шаљу децу у школу, уписују их у соколе. Њихова женска деца у школи показују сјајне успехе.

Овај градић ускоро ће имати свој план и развитак му је ујемчен. Општински послови су у њему сређени и финансирају се без приреза иако је годишњи буџет 1.400.000 динара. Има добру воду, ново јавно купатило и парк. Још само болница недостаје. Муслимани се веома провреднили. И живе складно са хришћанима. При освећењу гостиварске цркве видео сам искићене и џамије, а митрополита Варнаву дочекали су и муслимани. Кад је тога дана било настало народно весеље и они су узели учешћа. То је врло утешно. А нарочито што су муслимани и културно почели да се буде. Шаљу децу у школу, уписују их у соколе. Њихова женска деца у школи показују сјајне успехе. Била је и једна жалосна појава, која се сад већ лечи: младићи су муслимански на нечији паклени савет непосредно испред регрутације нечим тровали себе да би после испали неспособни за војску...

Гостивар све више привлачи привредно јаче Реканце, нарочито Галичанце. Извор Вардара, Вруток, каогод и Мавровско Поље, привлаче излетнике, те је град преко целога лета ванредно жив. Ту је сад и један од последњих Мохиканаца дебарскога галичког живописа, Данило Несторовић, који је са госпођом Олгом Бенсон живописао гостиварску цркву и који своју другу половину живота посвећује као прави уметник црквама околних села само да би спомен његове школе у задњим узмасима био што лепши и трајнији. А ту се настанио и Галичанац Ћипро Митровић, који опет са седам тисућа оваца по Шару хоће да одржи стару славу мијачких ћаја-челника, који још са заносом запева кад иде у планину на враном коњићу.

Ђе не прашам, ћириџији-Јабанџији: Видовте ли моје момче дома да иде.

Кад преко Полога уску пругу замени нормална, кад се из поља ка Поречу пробије започети пут и поправи онај ка Кичеву – Гостивар ће бити дио од најживљих трговина на Југу.

(Политика, 24. новембар 1929. године)

 


Коментари2
23ddd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pravedni
Podelbom Makedonije zahvalujuci Srbiji, Bugarskoj i Gej-ladi Vardarski dio je "pripao" Srbiji. I naravno Pirinski dio "pripao" je Bugarskoj. A po tocnoj matematici (ciste) anglosaksonske logike i ustanovljenje zakonskog prava potraznja u buducnosti 51% zemlje "pripao" je Gej-ladi. Posle je sledovalo ono "vi ste srbi", a oni drugi "vi ste bugari" i oni treci "vi ste gej-ladinci"! Pohvala Politici za podsjecaj na istoriju jednog vremena ... ne tako dalekog. Neizbezno je zabeljeziti kako se karma vratila i sama Srbija je propatila istu sudbinu. I uskoro, ne tako daleko, bice 40 godina te jalove sudbine. A karma je i na putu Gej-ladi. I kako ide bice je i kod crnomorskih azijatskih tatara.
Стојанча
Прелепо... Хвала ”Политици”...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља