„Железара Смедерево” је под руководством професионалног менаџмента пословала са губитком од 144,76 милиона евра. Управљачки тим „ХПК инжењеринга”, на чијем је челу Петер Камараш, ког је држава Србија ангажовала, остварио је 39,1 одсто већи минус него претходне године.

Овај податак налази се у уговору о продаји 98 имовинских целина железаре кинеском „Хестилу”, који је Министарство привреде објавило прошлог четвртка. Ревизорска кућа КПМГ утврдила је и да је нето дуг српске челичане на крају 2015. године достигао 284,38 милиона евра. С обзиром на то да је „Хестил” за 46 милиона евра купио само „чисту” имовину, то је износ који ће пасти на терет пореских обвезника.

Петер Камараш, директор менаџерског тима „ХПК инжењеринга”, пре седам дана је на конкретно питање „Политике” колики губици су настали од марта прошле године, када је преузео управљање железаром, па до данас одговори: „Не знам”.

„Те податке још немамо. Знаћемо их када будемо имали спреман финансијски извештај за 2015. годину”, рекао је Камараш за „Политику”. У извештају КПМГ-а, међутим, недвосмислено се наводи да су неке податке о пословању добили од менаџмента компаније.

О губицима је нерадо говорио и доскорашњи премијер Александар Вучић. Иако није негирао да је челичана под руководством професионалног менаџмента била у минусу, доскорашњи председник владе је објашњавао како је томе кумовала ниска цена челика на светском тржишту.

У томе има истине. Пре него што је Камараш преузео управљање железаром, цена челика на европском тржишту износила је 453 долара по метричкој тони (23. фебруар 2015. године). Најнижи ниво у последњих годину дана цена челика је достигла 23. новембра прошле године – када је пала на 346 долара по метричкој тони. Након тока, цена челика је почела да се опоравља. Према последњим подацима, она износи 420 долара по метричкој тони.

Иако до сада у јавности није било познато како је железара пословала под Камарашевим вођством, након објављивања уговора са кинеским „Хестилом” више нема тајни.

Камараш, како може да се види из уговора, јесте повећао производњу. Па је тако производња топло ваљаног челика са 117,55 милиона евра, колико је износила на крају 2014., на крају 2015. године достигла 229,96 милиона евра. Удвостручена је и производња хладно ваљаног челика (са 21,07 на 54,09 милиона евра). Оперативни трошкови су, логично, већи због веће производње. Па су тако издаци за сировине 191 скочили на 261 милион евра, издаци за енергенте су такође порасли (са 62 на 72 милиона евра). Већи су, ипак и издаци за зараде (са 47 на 52 милиона евра).

С обзиром на то да уговор о професионалном менаџменту који је Влада Србије потписала са „ХПК инжењерингом” није објављен, непознато је и да ли су Петер Камараш и његов управљачки тим заслужили бонусе, о којима се небројано пута спекулисало у јавности. Премијер Вучић је истицао како прво мора да се види да ли је „ХПК инжењеринг” испунио уговорне обавезе.

Такође, у уговору са кинеским „Хестилом” се наводи да ће уговор са „ХПК инжењерингом” бити раскинут. Петер Камараш је јавно говорио како ће Кинези задржати његов менаџерски тим. Могуће је да ће са Камарашем бити потписан нови уговор.

Након што је професионални менаџмент стигао у челичану, председник владе је небројано пута рекао да ће компанија још у току прошле године бити у плусу. Тако је почетком априла 2015.  истакао да очекује да већ у мају железара почне да послује профитабилно. Како је тада рекао, губитак у пословању у јануару био је девет милиона евра, док је у марту тај минус „15 пута нижи”. Како је Вучић тада истакао, железара је остварила уштеду на куповини кокса, од око два милиона долара месечно, руде од 1,5 до два милиона долара, на струји од око два милиона долара, шљаци милион и по и ватросталним материјалима од око 0,5 милиона долара.

------------------------------------------------------------

У ком случају се Кинезима враћају паре

Како се наводи у уговору са кинеским „Хестилом”, у случају да било коју од 98 имовинских целина није могуће регистровати на име купца, продајна цена ће се смањити. Како пише у документу, ако „Хестил” не успе да се упише као власник над неком имовином цена ће бити умањена. И то за износ који је једнак 50 одсто процењене вредности из извештаја. Исто је и са покретном имовином. Кинези су, иначе, укупну имовину преузели за 46 милиона евра. Цена представља 50 одсто процењене вредности имовине.

------------------------------------------------------------

Нето дуг српске челичане на крају 2015. године износио је 284,38 милиона евра што је 92 милиона више него претходне године. Дугорочни кредити износе 216 милиона евра, а позајмице на кратак рок достижу 66 милиона.

Како може да се види из извештаја КПМГ-а, неки краткорочни кредити су враћени (око 34 милиона), а када је реч о зајмовима на дужи рок железара се током 2015. задужила за нешто више од 100 милиона евра. Иако се то из уговора не види, могуће је да је реч о кредиту Фонда за развој који је железари одобрен крајем децембра 2014, а који је на рачун компаније легао почетком 2015. године, пре него што је Камарашев тим преузео управљање челичаном. Оно што такође упада у очи је да се за годину дана износ готовине на рачуну фирме значајно смањио. На крају 2014. године компанија је имала 10,5 милиона евра у кешу, док је готовина последњег дана прошле године износила 606.000 евра.

Српска држава је након одласка „Ју-Ес стила” почетком 2012. па до 1. фебруара 2015. за плате радника издвојила 300 милиона евра.