понедељак, 12.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 27.04.2016. у 12:25 Андријана Цветићанин

Књига о златним данима „Дизајн центра”

Издање посвећено најплодоноснијим годинама јединствене установе у Југославији, чија је ауторка сарадница нашег листа Радмила Милосављевић, биће објављена наредног месеца
Радмила Милосављевић (Фото Д. Јевремовић)

Више мотива нагнало je Радмилу Милосављевић (1932) да две године „рони” кроз море личне архиве и у форми књиге ода признање најзначајнијој деценији рада београдског „Дизајн центра”. Архитекта по занимању, естета по опредељењу и сарадница нашег листа дуже од пола века, чије текстове читаоци могу да читају сваког понедељка, била је на једној изложби затечена реченицом младе студенткиње: „Дизајн центар у Београду? Никад чула.”

Шест деценија рада и пола века сарадње са „Политиком”
Радмила Милосављевић је архитекта и дизајнер ентеријера. Рођена је 1932. у Београду, где је и дипломирала на Архитектонском факултету 1955. године. Усавршавала се у Великој Британији и Финској.До сада је израдила више од 3.000 стамбених ентеријера, 30 пројеката дизајна намештаја. Аутор је бројних књига на тему дизајна, уметности, практичних савета... Опробала се као сценариста телевизијских серија посвећених уређењу дома.Један је од иницијатора оснивања „Дизајн центра” у Београду 1972, а од 1988. оснивач атељеа и дописне школе „Амбијент”.У више од шест деценија плодног рада стале су самосталне и групне изложбе, бројне награде на сајмовима намештаја, али и награда за животно дело Улупудса.За лист „Политику”, за наша разна издања, пише дуже од пола века.

– Схватила сам да данас нико не зна ништа о адреси која је с почетка седамдесетих година била не само центар дизајнерске струке Југославије, већ место где су сви, од Вардара па до Триглава, могли да добију савет како да уреде животни простор. И да ће „Дизајн центар” тек прекрити вео заборава када нестане нас сведока, јер доказа о раду и производима који су изнедрени тамо, нажалост, готово да нема. Многе колеге, да не говорим о несталој индустрији намештаја, нису сачували скице, камоли готове производе – каже за „Политику” Радмила Милосављевић.

Зато се она упустила у писање књиге, у издању куће „Орион арт”, која ће од маја бити доступна читаоцима.

Како додаје, то је мемоарска, али и документаристичка прича, са извориштем у личној архиви, дакле прича о култном месту сусрета дизајна, културе, уметности и привреде. Истиче да је на неки начин то њен дуг родном граду – Београду.

– Да се на некој следећој изложби не осећам постиђено што нисам оставила материјални траг једног успешног колектива и талентованих људи који су радили са мном – искрена је наша саговорница.

Оформљен 1972. године из дотадашњег „Салона намештаја” – Завода за економику домаћинства, „Дизајн центар” је са петоро архитеката и агилним директором Мирком Фрухтом брзо стекао титулу престижног место у тадашњој држави. Радили су образовани стручњаци пуни елана. „Дизајн центар” је поседовао атрактиван изложбени простор (више стотина квадрата у Кнез Михаиловој), имао је подршку индустрије и одличну међународну сарадњу.

– Организовали смо тематске изложбе, објављивали часописе, стручне публикације, пројектовали намештај, бавили се уређењем ентеријера, осмишљавали телевизијске емисије, имали могућност да путујемо широм Европе и примењујемо стечена знања. Примера ради, тада је постојало више од 400 фабрика намештаја, ново градско становништво усељавало се у станове и требало је не само опремити већ и едуковати – додаје наша саговорница.

Златна деценија потрајала је до 1982. године, а шири друштвени токови диктирани ван сваке логике естетике и лепог нису могли да мимоиђу оазу дизајна. „Дизајн центар” је престао са радом 1990. године.

Коментари0
d8112
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља