среда, 27.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 29.04.2016. у 08:15 Чедомир Антић
ПОГЛЕДИ

После четврт века

Сада је судбина Србије поистовећена са странкама које изворно окупљају транзиционе губитнике, а које су после многих година опирања прихватиле све што су код реформиста критиковале

Србија је гласала очекивано. У складу са дословном агендом маркетиншких стручњака. Власт је обезбедила додатни мандат. Влада се зато радује, а изгубила је 27 посланика. Опозиција је опет задовољна, вратила се на парламентарну сцену, а једва се показала живом.

Промене на овим изборима настале су због математичког случаја. Влада је популарнија него пре две године. Уздиже је имиџ уместо успеха. Плате у јавном сектору и пензије је смањила, реформе није убрзала, пропадање је можда тек успорила, није све богаташе увела у законите оквире (а они којима је судила углавном су се извукли), корупционашке афере су учестале, али влада је способна да управља вестима о њима... На Косову и Метохији наш народ је први пут гласао као загранично Српство – у статусу дијаспоре. Бриселске споразуме нико није применио до краја, а Албанци их нису спровели баш никако. Ка Европској унији се крећемо спорије него икада после 2000. године. Разуме се, то је пре свега (зло)воља Брисела, али зар није толико тога обећано у вези са интеграцијом?

Да ли је успех владајућих странака – СНС и СПС у ствари онај салто мортале Друге републике – раздобља одређеног суштински сличним уставима из 1990. и 2006. године? У сукобу унутар српског друштва и антагонизму са САД и ЕУ прошло је више од двадесет година. Сада је судбина Србије поистовећена са странкама које изворно окупљају транзиционе губитнике, а које су после многих година опирања прихватиле све што су код реформиста критиковале – чак и оно за шта су их клеветале. Њихова су вођства постала део, од Брисела и Вашингтона подржаног, естаблишмента Источне Европе и Средње Азије. Уз монопол власти и подршку из иностранства успостављена је парламентарна већина и осигурана будућа влада која и поред свих релативно скромних постигнућа, ограничења слобода и дугорочних неуспеха има пун и изнова обновљен изборни легитимитет. Што је најбизарније, њена опозиција не нуди јасне концепте ни визије промена.

Ако је нешто одликовало Србију током претходне две деценије (1990–2012) била је то дубока подела у њеном друштву. Она је испрва била везана за однос према темељним питањима државног и друштвеног уређења, облика владавине и будућег културног обрасца. Настала у елити, ова се подела у народу сместа проширила обновивши старе омразе. Друга република теглила је непрекидно бар милион активних бирача – Брозових „удоваца“ и „удовица“. Грађана који су били уверени да су златни дани заувек прошли и да их је само Југославија имала. На вишестраначким изборима они су гласали за власт или за најауторитарнијег, некад чак најзанимљивијег кандидата. Уверени да Србији треба домаћин, газда и власник. Да они који расправљају о неким питањима у ствари спречавају решење. Слабост политичке елите огледала се у чињеници да је свака влада напослетку прилагођавала своје циљеве управо том делу народа. Милошевићев режим је настао из таквог консензуса о претрајавању и козметичким променама. ДОС се брзо претворио у чувара сопствене власти и рушевина које није знао ни да сруши нити да презида. Од 45 одсто гласова народне подршке СПС-у из 1990. – задобијене најштетнијом, најнепоштенијом и најскупљом изборном кампањом (коштала је читав монетарни суверенитет земље) – до 2014. нисмо, међутим, имали овакву доминацију једне политичке опције и маргинализацију алтернатива. Успех покрета „Доста је било“ додатно доказује то безнађе. Некада је странка борбе за радикалне реформе и борбу против корупције настала из партијске елите (ГСС), или из реформистичког вођства – као пажљиво и дуго креирана група експерата (Г-17). Сада је реч о изразу револта, суштински једног човека.

Премијер Вучић је у праву када каже да његове критичаре не уједињује програм. Наравно, његов наступ, и то непрекидно тугаљиво запевање о мржњи, подлости и себичности свих оних који су се заверили против њега – рођене жртве и доказаног паћеника за народ, што попут лекара трпи зловољу, и то не једног већ милионâ пацијената којима само он може помоћи – разумном посматрачу може деловати истовремено неугодно и смешно. Ипак, део опозиције не сме да критикује владину политику због Брисела, а мане нема право да спомиње због сопствених. Реанимирана национална опозиција, пак, или има народно разумевање само на рути „притвор – судница у Хагу“; или ни сама не зна да ли је за православну џамахирију, савез са Русијом или неутралност.

Из једва стеченог плурализма народна матица враћа се монизму: срећна, незадовољна и подржана из света, ћириличним СМС-ом оних који руше српски суверенитет.

Напредни клуб

Коментари28
dc14b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lost In Space!
Čoveka ne čine čovekom njegove cipele, pantalone, tašna i sl. nego ga čovekom čine njegova osećanja , želje, strahovi, strepnje, očekivanja i slično i naša "politika" i naše političke partije su samo odraz tog našeg unutrašnjeg bića. A kakvo je to naše "kolektivno" biće? Mi mo još uvek zarobljeni u neke (pra)stare nacionalne mitove i "pričam ti priče" koje su uglavnom više plod mašte i želja nego stvarnih činenica. Strancima mi, manje - više izgledamo kao neki čudaci kojima glava služi uglavnom kao aerodrom za kosu! Mi se međusobno isrpljujemo u besmislenim i neproduktivni natezanjima tipa "šta bi bilo da je bilo" i potpuno zanemarujemo savremeni svet i njegove današnje odnose i zakonitosti. I zato se (potpuno opravdano) stalno i sebi i drugima doimamo kao da ne znamo ni gde idemo ni šta želimo . Zarobljenici smo i potpuno neosnovane iluzije o nekakvoj našoj historijskoj "veličini" i "važnosti", bez realne percepcije naše stvarne "veličine" i naše stvarne "važnosti"u svetu!
OBNOVIMO SEBE
Obični građani njabolje žive u evropskim kraljevinama, zato je najbolje za sve nas da se OBNOVI Kraljevina Srbija, jer posle 2000. DOSovska vlast je dozvolila lopovsku privatizaciju i ona ne može da se popravi, jer njome upravljaju tajkuni koji su se stvorili na toj lopovskoj privatizaciji. Zato je potrebna POTPUNO NOVA stranka sa poštenim liderima , koji će zagovarati solidaarnost, pravičnost i obnovu Kraljevine Srbije
Luka
Sta nekog cini ekspertom? Kaze G17 je grupa eskperata, cime su oni zasluzili taj epitet? Time sto su na platonm spisku Svetske banke? Sinonim za G17 je Maldjen Dinkic. Po cemu je on ekspert? Pre guvernera bio je asistent na fakultetu. To ga cini ekspertom? Po cemu je neke stranka gradjanska ili deo "pertijske elite? (GSS) Pogledajte Vesnu Pesic, zena pljuje ko kocijas, smatra ljude koje imaju drugacije misljenje ludim. Po cemu je ona ili Goran Svilanovic elita? Po tome sto dobijaju cek od odredjene institucije? (nisam pobornik ideje stranih placenika, ali njih neko finansira, sto znaci da se nekom svidja, ili imaju mogucnost uticaja na njihove misljenje)
BELI sa Avale
Čedo, SAMO JAKO !!
Dan posle
Jos od vremena Milosevica dakle od trenutka kada je bila prinudjena da se osloni samo na sopstvene odluke Srbija pokazuje znake da nije sposobna da se brine o sebi da jedino sto funkcionise uspesno je valjanje u blatu neusmerenog parodicnog nacionalizma.Ovi izbori i smesan nacin na koji su izvedeni samo su to potvrdili (predsedavajuci RIK je clan stranke i to vladajuce!?).Od kada se uspeva da se ista zabelezi ovde poznato je da sve sto poseduje ikakvu vrednost da ne bi istrulilo odlazi u emigraciju i tamo uspeva da se afirmise.Komunizam za ovu zemlju ostace kao nedostizno spasonosno resenje postavljeno tik uz prozor da se kroz resetke jos teze pati.
Lune
Hm,hmm..www.klasna podloga nacizma
Slobodni Tesar
Gospodine u malo teksta sve receno.
Сале Земунац
Господине Антићу, у менталном склопу просечног Србијанца је потреба да има Вођу. Да је то тако сведочи и потез Бориса Тадића, који није испуштао дизгине власти ни у странци, ни у влади, ни у држави, а он је ипак дипломирани психолог, па му је то било сасвим познато. Партијске елите, које ви спомињете, су уствари ''елита'' која мисли да само оно што они заступају и како мисле је једино исправно и да сви морају да мисле као и они. Ако другачије мислите нисте ''напредни и реформисти'', већ сте део превазиђених ситема вредности. А што се тиче ''експерата'' то су само експерти за уништавање онога што је овај народ стварао од 1945-те наовамо, а, богами, и много чега што је постигао и пре 1945-те (нарочито из области радничких права). Свега овог је, овај јадни народ, врло свестан и, нажалост, приликом гласања од два зла увек бира мање надајући се да ће се ипак, у некој скоријој будућности, појавити неки Месија, који неће бринути само о ''елити'' и својем џепу.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља