петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:04

Плантаже дивљих јагода на грделичким пољима

Већ три године на овом подручју узгајају шумске јагоде, а овог пролећа у посао се укључила и Канцеларија за младе чији је пројекат подржала Делта фондација
Аутор: Милан Момчиловићчетвртак, 28.04.2016. у 20:05
Ничу засади шумске јагоде у Грделици (Фото: Канцеларија за младе Грделице)

Лесковац – Већ три године, на грделичком подручју произвођачи плантажно узгајају шумске јагоде. Воћари из Слатине су међу првима почели да се баве тим уносним послом. Из године у годину проширују засаде овог мирисног воћа које на пољима овог села већ заузима преко двадесет хектара. Шумске јагоде произведене плантажно истог су укуса и мириса, производња се не разликује много од питомих јагода, само што имају знатно бољу цену и веома су тражене. Прошлог лета откупљивачи су их плаћали 530 динара по килограму, а они који су се одлучили да их претворе у слатко и џем, зарађивали су знатно више. Откуп је организован, купци су из Лесковца и Ниша који плаћају чак авансно, тако да нема проблема са пласманом. Шумска јагода је веома тражена на европском тржишту, највише у Француској, Немачкој и Италији где достиже цену до десет евра по килограму.

Охрабрује чињеница да се овим послом све више баве млади, а сада се у овај посао укључила и Канцеларија за младе у Грделици која је уз помоћ Делта фондације на педесет хектара закупљеног земљишта засадила 20.000 садница, обезбеђених од пољопривредног газдинства „Пешић” из Слатине.

– Као удружење смо конкурисали код Делта фондације за пројекат „Засади за будућност”. На конкурсу је било 28 кандидата и ми смо јавно одбранили наш пројекат и добили 950.000 динара за набавку опреме. Ја већ имам неког искуства у узгајању шумских јагода на пет ари. Сада смо оформили плантаже у Грделици, за шта смо ангажовали људе са евиденције НСЗ. На крају године ћемо бесплатно поделити по четири хиљаде живића. Добиће их троје младих из социјално угрожених категорија, јер је овај пројекат окренут њима, каже за „Политику” Марко Младеновић из Канцеларије за младе.

Јагоде се гаје испод фолије, уз наводњавање по систему кап по кап. У сезони ће бити посла за десетине сезонских радника, при чему ће предност имати млађи од тридесет година, корисници Центра за социјални рад и жене са евиденције Националне службе запошљавања. Делта фондација ће пружати стручну подршку, као и помоћ у откупу.

Дивља јагода која се гаји плантажно најбоље успева до хиљаду метара надморске висине. Познаваоци кажу да они који се одлуче на овај вид производње, а сумњају да ли ће успевати на њиховим њивама, не треба да брину уколико у окружењу има шумских јагода. Цветају и рађају од јуна до новембра, до првог снега. Могу да издрже краткотрајне мразеве до минус пет степени Целзијусових. Беру се на свака четири дана, а један живић у сезони у просеку даје пола килограма јагода.

Њена предност је и то што није ништа изгубила од изгледа и укуса јагоде која расте у природи, само што је на плантажи. Јагодари не скитају по шуми, не гребу се, не боцкају се и не стрепе од змија. Није потребна никаква посебна заштита, осим што траже наводњавање.

Иначе, подршка Грделичанима један је од једанаест пројеката које је финансирала Делта фондација. Ова компанија издвојила је осамнаест милиона динара за помоћ организацијама и удружењима чији је циљ унапређење пољопривредне производње.


Коментари6
a839e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Заједно сте јачи
Бог нам је дао највећу и најбољу" фабрику"-плодну земљу ,али то наше "елите "не препознају. Кад би се сваком сеоском домаћинству,које се бави призводњом пре свега органске хране, дало по 10 000 евра-колико се даје за једно радно место у страној фабрици ,где би нам био крај.Зато пољопривредници организујте се,уједините ,полиитички организујте и захтевајте -да би добили.
Velimir Stancic
86dta Otac I ta grana rodbine su iz Grdelice. Desilo se da budem matirant gimnazije u Leskovcu. radni su to ljudi.Kada je jagodistacko voce u pitanju, Verovatno je to polje Oraovce. Inace,od Grdelice do Vlasotinca bila je dobra vinarija I vino Vlasotinacki Grom. Na tim brdima imao sam strica,pa sam bio u prilici da probam grozdjje kojeg nigde nema.Ima tamo I Kozaracka reka,gde moze da se legne,a na kamenu u reci kominjak...
propovednik marks moskva
Ovaj gospodin nije negativan u duši ali jeste na saldu,a minus je nastao zbog ovakvih "projekata" pomoći koji samo zamajavaju naivne seljake kao što sam i sam.Drugarski pozdrav!
dipl.agronom
Valja biti uporan.Samo da nije euforija,agrospinovanje,poput aronije.Aroniju posadilo pola Srbije,berzanska cena poljske aronije 40 evrocenti,sok iz uvoza minimum crvendać.Tržište sve plaća.Patike iz PRC ,proizvodjačka cena max. 10 dolara,a dok stigne do prestižnog Srbina,cijena prava sitnica,bar 100,ali evrića.Plantažiranje u poljoprivredi,nije ništa novo,sem kod domaćih delitelja znanja na poklon.Eto mogli bi i puževe da gajimo,kikiriki...pa je tu rezultat ispod cenzusa,ekonomskog.Čast izuzetcima,poput uzgajivača ruža,koji su se vratili poslovima iz čak 1980.,izvozu ružinih sadnica.
propovednik marks moskva
Da je ovo unosan posao kao što se priča ne bi se to moglo dobiti od tajkuna i pomoćnika ministara ali pošto je to samo propaganda onda sitni seljaci "deru čakšire za džabe."
strasno
Gospodine, sto ste toliko negativni? Sta Vama treba da se obradujete u Srbiji? Da li treba svi da budemo grupno depresivni, i da ne verujemo u buducnost Srbije. Ovakvih vesti treba vise, upravo zbog mladih, da vide da moze da se zaradi od poljoprivrede.
Препоручујем 14

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља