Америчка фото-агенција „Гети имиџиз” поднела је Европској комисији жалбу против „Гугла” у којој је навела да је променом претраге слика потпомогао пиратерију, а себи обезбедио непоштену предност. На овај начин „Гугл” угрожава и хиљаде фото-репортера и фотографа, који често раде у тешким и опасним условима, оценио је „Гети”.
„Гугл” је већ суочен са оптужбама у Европи због кршења антимонополских закона. Компанија је до сада одбацивала оптужбе да користи доминантан положај на тржишту да угуши конкуренцију.
„Гети” је саопштио да „Гугл” објављује слике у претрагама тако да спречава кориснике да посете његов сајт. Када се нека слика појави у великом формату, корисник нема много разлога да оде на оригинални сајт с ког она потиче.
„Ове промене су омогућиле ’Гуглу’ да ојача своју улогу доминантног претраживача на интернету, задржавајући монопол у саобраћају и оглашавању. Овим такође помаже пиратерију. Долази до масовног кршења ауторских права, а кориснике претвара у несвесне пирате”, наведено је у саопштењу које је пренео Би-Би-Си.
„Гети” је навео да заступа више од 200.000 фото-репортера и уметника који живе од тога што су плаћени за свој рад.
„Гугл” је већ суочен са две озбиљне тужбе у ЕУ. Европска комисија га је оптужила да злоупотребљава доминантан положај у претрази интернета да би рекламирао сопствене услуге и, друго, да злоупотребљава раширеност свог оперативног система „андроид” да неправедно промовише своје апликације.
„Гетијева” жалба односи се на трећу ствар, а то је такозвано „гребање” – преузимање садржаја конкуренције да би се рекламирали сопствени производи и услуге. До јануара 2013. године слике су се приказивале у ниској резолуцији, што значи да је свако ко је хтео квалитетну фотографију морао да са „Гугла” оде на „Гетијев” сајт и купи жељени формат. Од јануара је почео да их приказује у високој резолуцији, па се посета оригиналном сајту срозала. Када су скренули пажњу на проблем, понуда је била „узми или остави” – или да прихвати такву ситуацију или да се уопште не појављује у резултатима претраге, што није био прихватљиво решење, будући да је „Гугл” водећа платформа за крстарење интернетом.
Америчка агенција оптужила је технолошког џина да на овај начин заробљава кориснике у свом универзуму, што му омогућава да задржи и ојача доминантну позицију у претрази.
Сличан проблем имају и новине, то јест њихови портали. Многи уредници се жале да се до њихових чланака углавном долази преко „Гугла”, а не њихових сајтова. Тако читаоци успевају и да заобиђу да плате читање код оних који имају „наплатну рампу”. „Њуз” корпорација Руперта Мердока, у чијем саставу је и „Волстрит џорнал”, прошле седмице је поднео жалбу због тога.
О „Гетијевом” случају треба да се изјасни комесарка за заштиту конкуренције Маргарет Вестагер. Уколико утврди неправилности, може да захтева промену начина пословања, а комисија има и могућност изрицања новчане казне у висини до 10 одсто прихода за претходну годину. У овом случају то би било скоро 7,5 милијарди долара.
„Гугл” је одбио да коментарише нове оптужбе.
