среда, 20.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 30.04.2016. у 08:15 Зоран Ћирјаковић

Зомби Србија

Ако Дубравка Стојановић прошлост анализира као и медије, ослоњена на клевете и амнезију, онда, бојим се, ни њен ауторитет не почива на „савременим наукама”, на које воли да се позива
Васика Тенкеш

Дубравка Стојановић се изгледа уморила од историографије, па је одлучила да се у једном београдском недељнику окуша у медиологији. Као студију случаја узела је суботњи „Културни додатак” и „Тему недеље”, који су објављени у „Политици” 23. и 24. априла. Написао сам један од текстова за додатак и снажно критички интонирани темат о књизи „Философија паланке”.

Анализу почиње ироничним закључком да је задивљена „интензитетом борбе коју ’Политика’ води против Друге Србије” да би је завршила тврдњом да „то неће одмоћи Другој Србији. Не могу јој ништа, јер ионако не постоји”. Између је сместила гомилу тврдњи које се могу разумети или као склоност теоријама завере или као пројекција, израз веровања да ствари свуда функционишу као у тој њеној „Зомби Србији”.

Стојановићева тврди да никад није било Друге Србије, већ да постоје само „појединци”, грађански активисти које зли аналитичари гурају у ту „конструкцију коју су направили посматрачи”. Ова вуду аргументација пада у воду већ у сусрету с радовима Аљоше Мимице и Ивана Чоловића, који су приредили две књиге о Другој Србији, и текстовима Латинке Перовић, која пише о организованом окупљању против „тоталног јединства” почетком деведесетих.

Читајући текст Дубравке Стојановић, неко би помислио да су у „Културном додатку” о две Србије писали Коста Чавошки, Мило Ломпар или Слободан Антонић. Али, најдужи текст, који отвара додатак, писала је Ана Омаљев, чија је књига „Ми стојимо подељени” објављена ове године у Немачкој, док је у САД дистрибуира „Колумбија јуниверсити прес”, један од најугледнијих издавача, под насловом „Дискурси о идентитету у ’Првој’ и ’Другој’ Србији”.

Ову књигу је у фебруару у Лондону „лансирао” Ерик Горди – један од најжешћих критичара српског национализма, а ту конкуренција тешко да може да буде јача. Гордијев однос према „Политици” илуструју његове тврдње да представља „’Информер’ у фраку” и „симбол одвратне уређивачке политике једног народа”, као и твит: „’Курир’ поново покушава да купи ’Политику’ – па једино може да подигне ниво”. Идеја да неко ауторки која има његову препоруку може да да целу страну и централно место у, наводно, смишљеном нападу на (зомбификовану) Другу Србију тешко да би могла да прође и као научна фантастика.

Морам признати да нисам чуо за Весну Ђукић, другу од пет ауторки и аутора који су у суботу писали о поделама у Србији. Али, млада научница описана је на најпозитивнији начин чак и на милитантно антинационалистичком интернет форуму „Васин свет”, где љутити подмладак Друге Србије свакога ко искаже „н” од српског националног интереса проглашава за нацисту. Верујем да је тешко наћи замерку и трећој ауторки, антрополошкињи Сањи Лазаревић Радак.

Не знам какве и колико велике сотоне у Жарку Требјешанину или мени види Дубравка Стојановић. Али, шта год да мисли, срамотна је њена тврдња да овај избор аутора – чији су текстови објављени на три од десет страница „Културног додатка” – представља израз „политичке патологије, какав је на пример антисемитизам” и давања гласа проблематичним „конструкторима” који би да себе сместе „у топлој утроби Прве Србије”.

Стојановићева је „Тему недеље” дисквалификовала „једноставно” као кршење изборне тишине – „Јер зна се које су странке подржали неки од интелектуалаца које ’Политика’ сврстава у Другу Србију. И зна се да то нису владајуће странке.” Нисам сигуран да би неке од икона Друге Србије лако одговориле на питање кога данас подржавају а кога су подржавале синоћ. Бојим се и да је оно што „сви знају” да из овог идеолошког круга долазе интелектуалци који су 2012. године бирали данашњу власт, а да је многи сада или ватрено подржавају или громогласно ћуте.

Меморија не шкрипи само кад је реч о саборцима. „Не сећам се да су једне дневне новине толики простор посветиле било којем питању”, пише заборавна историчарка. Подсетићу је – јесу, и то баш Радомиру Константиновићу. Прво 5. новембра 2011. године, целих седам страница, а затим 27. октобра 2012, такође у листу „Данас”, нешто скромније – четири странице.

„Данас” је, ипак, превазишао себе када је 6. јануара ове године православним Србима „честитао” Божић објавивши на шеснаест страна „божићни ораторијум Радомиру Константиновићу” из пера редовног колумнисте Златка Паковића. На критике ове непристојне и увредљиве, лажне честитке, аутор је одговорио да „књига о паланци или представа или ораторијум о паланци мора уздрмати паланку, јер ако не уздрма паланку, ви ништа нисте урадили”.

Није ни потребно бројати странице – цео „Данас” понекад више личи на Константиновић фанзин него на дневне новине. Душан Сакић је ту написао да „чудовиште паланачког духа мора свакодневно да буде нахрањено и зато нам је поглед на било који злочин равнодушан, јер је чудовиште у нама задовољно”. Ваљда, пошто ни Друга Србија „не постоји”, не постоје ни ове реченице, ни сав тај зомби простор њеном родоначелнику и његовој отровној „Библији”.

Ако Дубравка Стојановић прошлост анализира као и медије, ослоњена на клевете и амнезију, онда, бојим се, ни њен ауторитет не почива на „савременим наукама”, на које воли да се позива. Ова активистичка научница је део мејнстрима који се ослања на извор моћи који је одавно глобално, а нешто касније и у Србији, постао „Први” – многи верују да је и једини.

Зато је, у једном важном смислу, наша искусна историчарка и новопечена медиолошкиња у праву. Њеној „Зомби Србији” данас нико не може ништа. Нема тог вудуа. Што би рекао Митар Мирић, јачи су од судбине.

Факултет за медије и комуникације

Коментари26
0c028
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миша Милас
Господине Ћирјаковићу, ценим ваш начин размишљања. Овде смо могли прочитати мишљења "прве" и "друге" Србије. Демократско је право и нас из "треће" Србије да изнесемо своје мишљење, које је много ближе мишљењу "прве" Србије, али није истоветно. Наиме, српска неслога, наивност и политичко мегаломанство су постали "легенарни" јер већина српске политичке "елите" није много тога научила из историје, а ко не учи из историје - дужан је да је понавља, АЛИ У ОНИМ НАЈГОРИМ ДЕЛОВИМА. Ми из "треће" Србије нисмо ушанчени у рововима својих илузија и заблуда, али нисмо ни робови конформизма и материјализма као они из "друге" Србије. Наравно, нисмо ни апсолутне апологете демагошке одбране свега што је српско, па макар било и погрешно. Ми не наступамо са позија МИ смо увек у праву, а ОНИ су увек у криву. Боримо се за СРБИЈУ ЗДРАВОГ РАЗУМА, која веома добра разликује добро од зла и нисмо окорели прагматичари за које - циљ оправдава средства. Део "друге" Србије има квислиншки менталитет.
Антић
Јовановићу свака реч коментара вам је на месту!
Mirjana Lazić Romčević
Drago mi je što g. Ćirjaković razobličuje "Filosofiju palanke", netalentovano i duboko primitivno delo iz pera takođe nedarovitog pisca R. Konstantinovića, sina jednog od najkontroverznijih i najmoćnijih "intelektualaca" najmračnijeg perioda Pravnog fakulteta. Da ne beše tog "velikog" tate ne bi nas ni minorno delo sina toliko davilo i inspirisalo sitne duhove da ga još i produbljuju i nadgrađuju ideje njegove... Dubravka S. je jedva disala dok je šetala Princa po Beogradu, uz svoju dajdžest verziju istorije naše "palanke", da sam se stidela što nas takvi profesori čine duhovno bednijim no što jesmo, ne pred "plavom krvi" pred kojom im klecaju kolena, već pred našom decom.
Violeta Cvejić
Kojoj Srbiji pripada autor komentara? Čemu tolika ozlojedjenost u pisanju. Profesorka Stojanović je ozbiljan naučnik, predaje na BGD Univerzitetu koji se nalazi medju 400 najboljih univerzitets u svetu. Autor koji pokušava da kritikuje prof dr Stojanović je samo predavač na Fakultetu za medije i komunikaciju. Valjda zbog toga potiče toliki njegov bes i nezadovoljstvo
димитор градина
Не знам којој Србији припада Ћирјаковић. Али знам поуздано којој Д.С.: оној мрзитељској свега што је српско, национално и патриотско. То што је она "озбиљан научник" само доказује степен окупације ове исцрпљене и опљачкане земље. И не, није Бг Универзитет међу првих 400 захваљујући Д.С. и њој сличних, са својом дипломом она би на обећаном "вољеном Западу" могла да пере само судове, славу Бг Универзитета увек су заслуживале техничке науке и њихове дипломе су увек, и сада су, отварале врата познатих западних фирми и универзитета. А српски аутошовинисти ма колико год мислили да су изузетни, остаће само оно што су увек и у сваком времену били: издајице рода свога. Па, пријатно. И на крају, не могу а да не изразим своје незадовољство чињеницом да се од пореза кога ја плаћам издржавају такви ликови као што је Д.С. и њој слични.
Јовановић
Не брините се господо. У Другосрбијанцима немамо велике противнике, зато што су на истом културном и образовном нивоу, ако не и нижем, као и остатак Србије. Све што приговарају другима баштине и код себе. Незналице су, великом већином, догмате, верују у много нереалније ствари од нас "првих". Имају ствари које бесконачно идолизирају, гледају у даљину а не виде испред носа, и тако даље. Што их више слушате, више сте свесни да је то заправо религија мржње, која се да расформирати аргуметовано за једно поподне. Колико ли је само тешко када је човек аутошовиниста. Живите у опсени да су сви други народи бољи од вашег. Паланка је паланка и овде и у Немачкој и у Енглеској. Нема разлике.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља