субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:38

Регион у трци за брендирање хране

Нису све државе бивше Југославије једнако искористиле шансу да специфичне производе заштите на европском тржишту. – Најдаље су отишле Словенија и Хрватска, а Србија је национално заштитила највише производа
Аутор: Ивана Албуновић и Јелица Антељнедеља, 01.05.2016. у 08:05

У Европској унији постоји око 1.200 заштићених пољопривредних производа, а из нашег региона за то тржиште конкурише свега стотинак.

Како показује истраживање „Политике”, ни све бивше државе СФРЈ нису подједнако искористиле шансу да своју специфичну храну брендирају и додатно наплате пред захтевним европским потрошачима али последњих година све активније раде на томе.

Словенија и Хрватска, као чланице ЕУ, најдаље су за сада отишле.

Осим што су на националном нивоу заштитиле своје најпрепознатљивије производе оне су и прошле кроз компликовану процедуру заштите на нивоу ЕУ и то Словенија за 12 производа, а Хрватска за десет.

За остале земље из овог региона такође није било формалних препрека да брендирају своју храну на нивоу Уније. Али ниједна од њих па ни Србија, која на националном нивоу има највише производа са ознаком имена и географског порекла (чак 52), није отишла корак даље.

Из наше земље прилику за то имаће, сазнајемо, свега 36 производа са ове листе јер, рецимо, минерална вода не може бити предмет заштите на европском нивоу.

Поступак заштите на нивоу ЕУ је доста сложен и дуготрајан, те наши произвођачи изгледа још не виде свој интерес у овој заштити пре свега због малог обима производње.

Два века футошког купуса
Мало је познато да су произвођачи футошког купуса још у доба Аустроугарске били једини који су могли да плате порез у натури. Ово је аутохтони производ и врста купуса која се у нашој земљи производи више од два века. Ариљска малина је, са друге стране, врхунски производ који се посебно узгаја од сорте која долази из Америке. Начин узгајања је необичан, климатски услови посебни, што јој даје специфичан укус и мирис. Уз ова два производа још један од стратешких јесте хомољски мед који је, према мишљењу стручњака, фантастичан извозни производ.

Македонија и Црна Гора за сада немају регистроване производе мада су, за наш лист, из њихових ресорних министарстава потврдили да је у току неколико поступака заштите.

У Македонији очекују да ће њихов први производ са ознаком гео порекла бити „охридска цреша” (трешња) док црногорски званичници највише наде полажу у „његушки пршут”.

Званичне податке са тржишта БиХ нисмо успели да добијемо, мада се у медијима незванично помиње да ознаку порекла има неколико врста меда.

Када се све сагледа адути региона су перспективни углавном нудимо кобасице, пршут, мед, сир и специфичне сорте поврћа и воћа…

Чак и раније размирице око тога шта коме припада углавном су превазиђене јер су све државе препознале вредност сертификације и заштите гео порекла која првенствено доноси – новац. 

Хрвати и Словенци су се рецимо дуго спорили око тога коме припада „крањска” кобасица и тај проблем решен је на нивоу Уније тако што бренд коначно припада Словенији док ће Хрватска имати могућност да га производи под тим именом још 15 година.

Да за свађу нема места показује и још један пример који су за нашу редакцију навели у Министарству пољопривреде Хрватске. Реч је о „истарском пршуту” који ће под истим именом помирљиво производити обе државе јер, како објашњавају, деле територију ове регије.         

И на крају која је корист од брендирања хране по основу имена и географског порекла? 

На првом месту произвођачима омогућава да повећају тржишну вредност својих производа.

У Европској унији, рецимо, разлика у цени између хране која имају ознаку заштићеног географског порекла и оних без ње износи у просеку од 10 до 30 процената. Француска вина са ознаком су по добити коју доносе без преседана.

Незванични подаци показују да могу да буди скупља и 230 одсто од вина која немају ту ознаку. Производи за заштићеним географским пореклом имају завидан извозни потенцијал, чувају национални идентитет, имају и изузетну важност за туристичку понуду, а и добро су маркетиншко оружје у оштрој конкуренцији на европском тржишту. 

На нивоу ЕУ Италија и Француска су лидери у индустрији производа са заштићеним географским пореклом. Ове две државе учествују са чак 60 одсто у укупном промету.

Само Италија има близу 200 „брендираних” производа. Они се највише продају на тржиштима чланица, док се из ЕУ извезе скоро петина укупне производње а највећи купац је САД, показује студија Европске комисије.

Словенија

Крањска кобасица, јаја испод Камнишких планина, крашка панцета, птујски лук, словенски мед, штајерски хмељ, пиранска со, наношки сир, бовшки сир, толминц, згорњесавињски желодец, прлешка тунка…

Хрватска

Пољички сопарник, загорски пуран, далматински и дрнишки пршут, славонски кулен, крчки пршут, неретванска мандарина, маслиново уље са Цреса, огулински кисели купус, барањски кулен, лички кромпир, истарски пршут, пашка јањетина, корчуланско и шолтанско маслиново уље, вараждинско зеље…

Македонија

Охридска цреша (трешња) тренутно у поступку заштите. Припрема се и заштита порекла производа: Бистра овчији качкаваљ и бели сир.

Црна Гора

Његушки пршут (био од 2003. у систему географске ознаке у заједничкој држави СЦГ) а тренутно чека нову регистрацију. У припреми је и пљеваљски сир.

Федерација БиХ

Нема званичних података у локалним медијима се помиње цазински кестенов мед и херцеговачки мед.

Србија

Говеђа ужичка пршута, сремски кулен, ртањски чај, кладовски кавијар, лесковачко роштиљ месо, футошки свежи и кисели купус, ваљевски дуван чварци, ариљска малина, хомољски мед, лесковачки ајвар, сјенички овчији сир и јагњетина, ечански шаран, кривовирски качкаваљ, пожаревачка кобасица, златарски сир, фрушкогорски липов мед…


Коментари19
1174e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

и нош
слатко од белих трешања и сва остала слатка, џем од кајсија...
Iz USA
E sad zamislite iznenadjenje kad videh u jednoj prodavnici koju drzi jedan Bosanac Ajvar napravljen "po starom hrvatskom receptu"!!? Na znam sta je tomSrbija zastitila, ali ja ovde kupujem Leskovacki ajvar Made in Macedonia. Ima i Bakina tajna, i to je jedini ajvar iz Srbije.
Somborski sir
Mada su i francuski "champagne" i talijanski "parmezan" vec odavno zasticena imena, Amerikanci koriste ove nazive za svoje proizvode. I niko im nista ne moze.
Muradin Rebronja
Brend je poznato ime nečega ili nekoga. Da bi bio brend, mora se dokazati na tržištu da bude bolji, brži, jeftiniji i profitabilniji. Kupca interesuje "samo" najbolji kvalitet i najniža cena. On "glasa nogama" i brine o svom zdravlju (kada je u pitanju hrana) i svom novčaniku. Što se hrane tiče, to pouzdano znam jer mi je to posao, da nikakvi "brendovi" procesuiranog, dimljenog i/ili masnog mesa, ali i kajmaka i sira, neće imati prođu jer su nebezbedni i/ili nezdravi. Sveže, i samo sveže se traži i može da bude brend, kao na primer što će to uskoro biti Pešterska jagnjetina. Naime, za potrebe turizma i ugistiteljstva, ne samo Sandžaka, Srbije i Crne Gore, nego i Dubrovnika, uskoro počinje u postojećim klanicama sečenje tog mesa na porcijaše, mariniranje u mleku i vakuum upakovani. To je sve što klanice treba da urade, pored distribucije za poznatog kupca, pomenute ugostitelje. Druga faza, koju ugostitelji rade, jeste da te i takve komade pasterizuju u vreloj vodi a zatim zapeku.
Чика Дража
Глупо питање

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља