среда, 15.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 02.05.2016. у 08:00 Марија Бракочевић

Камене жене главног града

Аугуста Бела Нигринова, Дубравка Јовановић, Јасмина Наранчић, Десанка Максимовић, Надежда Петровић, Нада Димић

­

Милунка Савић, Милена Павловић Барили, Милева Ајнштајн, Аница Савић Ребац, Катарина Миловук, Ксенија Атанасијевић…

Ове жене, хероине свог времена које су делима и радом задужиле српску историју, уметност, образовање и науку, у Београду данас немају споменике подигнуте њима у част.

Мермерних, камених или статуа изливених у бронзи посвећених мислећим дамама, у главном граду Србије има 39, ал’ је права истина да су досад само 32 жене добиле ваљано обележје. Јер, њих седам имају по два споменика у престоници – Исидора Секулић, Надежда Петровић, Дринка Павловић, Невенка Урбанова, Радојка Лакић, Софија Соја Јовановић и Биљана Марјановић.

Све њих заједно сабрала је књижевница Неда Ковачевић, ауторка документарног филма „Жене у београдским споменицима” и књиге „Београдски споменарник”, чији први део ускоро треба да осване на полицама књижара.

– Сакупљајући грађу за роман „Повратак кошаве у Београд”, спонтано сам почела да фотографишем престоницу и схватила да у архиви имам мноштво слика споменика. За четири и по године фотографисала сам и пописала укупно 860 јавних споменика и скулптура на територији Београда. Монтирала сам 407 кратких документарних филмова о споменицима, а потом срочила и књигу у два дела. Први је посвећен личностима у споменицима, пронашла сам их 345, а самих споменика подигнутих њима у част у Београду је 437. Само 39 припада женама – подсећа Неда Ковачевић.

Највећи број споменика посвећен је народним хероинама – 15. Обележје у граду има пет глумица, четири лекарке, две добротворке, док су остале жене биле редитељке, сликарке, стјуардесе… Међу њима место је пронашла и једна ученица – Дубравка Јовановић чија биста од 1972. године краси Основну школу „Ратко Митровић” на Новом Београду.

Трајно споменичко обележје могло би да добије знатно више жена. У музејским депоима и данас, нажалост, чаме бројне уметничке статуе, а поједине су у међувремену нестале са јавних простора.

– Краљице Марија Карађорђевић и Наталија Обреновић имају своје бисте, али су оне затурене по складиштима. Требало би их само изнети на неко јавно место. Краљица Марија би могла да краси здање Ректората јер је била велики добротвор. За такав потез надлежних потребна је само добра воља, не и новац, што је често проблем – додаје Ковачевићева.

Трагајући за занимљивим личностима чији су портрети вечно уклесани у камену или изливени у бронзи, ауторка документарних филмова набасала је и на важне личности из историје о којима пре тога није довољно знала.

–У 19. веку Београд је красио споменик др Јована Стејића, личног лекара кнеза Милоша. То обележје је нестало, па ме је тај податак нагнао да на крају своје књиге направим списак споменика који су нестали у деценијама иза нас. Има их 51, а међу њима су и Маријана Грегоран и Исидора Секулић. Маријанине бисте у Улици Салвадора Аљендеа нема, док је Исидора тек недавно добила нови споменик на Топчидерској звезди. Њену бисту, дело Николе Коље Милуновића из 1987, у дворишту основне школе у Гаврила Принципа однедавно замењује друга – подсећа ауторка.

Даме у српској историји увек су теже добијале своје место међу значајним личностима којима се требало одужити подизањем обележја.

Први споменик једној жени у Србији подигнут је на Калемегдану 1926. године, чак 78 година после подизања првог јавног споменика у Београду, у Карађорђевом парку.

– Био је посвећен кнегињи Зорки Карађорђевић, али није дуго опстао. Дело Стаменка Ђурђевића откривено 3. јуна 1926. уништено је 1945. године. Срећом, постоји гипсани модел који се чува у Музеју историје Југославије – подсећа Неда Ковачевић.

ИЗ СПОМЕНАРНИКА

– Надежда Петровић, сликарка, Пионирски парк и ОШ „Надежда Петровић” – Дринка Павловић, народни херој, ОШ „Дринка Павловић” и Дом за децу без родитељског старања „Дринка Павловић” – Драга Љочић, прва жена лекар у Србији, двориште Прве варошке болнице – Софија – Соја Јовановић, редитељка, угао Његошеве и Максима Горког и Музеј позоришне уметности – Исидора Секулић, књижевница, угао Андре Николића и Петра Чајковског и ОШ „Исидора Секулић” – Радојка Лакић, народни херој, Пошта 6 код Железничке станице и ОШ „Радојка Лакић” – Ђорђина – Ђини Врбици-Миодраговић, народни херој – Економски факултет – Боса Милићевић, студент економије и члан КПЈ, Економски факултет – др Бојанa Рокнић, специјалиста дечје пулмологије, парк код Дечје клинике за плућне болести – Евгенија Н. Наумовић Кики, добротворка, Клиника за опекотине, пластичну и реконструктивну хирургију – Десанка Максимовић, књижевница, Ташмајдански парк – Драгица Правица, народни херој, ОШ „1.300 каплара” – Јелена Ћетковић, народни херој, ОШ „Јелена Ћетковић” – Марија Бурсаћ, прва жена народни херој, ОШ „Марија Бурсаћ” – Надежда Пурић, народни херој, парк на ћошку Кнегиње Зорке и Макензијеве – Дубравка Јовановић, ученица, ОШ „Ратко Митровић” – Нада Димић, народни херој, Земунска гимназија – Тамара Журжул, скојевка и учесница НОБ, Ново гробље – Даринка Јеврић, песникиња и новинар –Удружење књижевника Србије – Љубинка Бобић, глумица, Народно позориште – Невенка Урбанова, глумица, Народно позориште и Музеј позоришне уметности – Вела Нигринова, глумица, Музеј позоришне уметности – Блаженка Каталинић, глумица, Музеј позоришне уметности – др Елса Инглис, шкотска лекарка, КБЦ „Драгиша Мишовић” – др Розали Мортон, лекарка, КБЦ „Драгиша Мишовић” – Зага Маливук, народни херој, ОШ „Загорка Зага Маливук” – Олга Петров, народни херој, ОШ „Олга Петров” – Вера Благојевић, народни херој, Студентски дом „Вера Благојевић” – Бранислава Симић, кћерка добротвора Живојина П. Симића, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” – Јасмина Наранчић, стјуардеса, православно гробље у Земуну – Биљана Марјановић, стјуардеса, Ново гробље (биста и скулптура „Женски торзо”) – Равијојла – Рава Јанковић, народни херој, зграда Центра војно- медицинских установа. 

Коментари7
8aa33
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Padre
Ne znam odakle vam podatak da spomenika Marijani Gregoran nema u ul. Salvadora Aljendea? Nalazi se tamo gde mu je i mesto ispred br. 18 u pomenutoj ulici. Tacno je da je nekoliko puta 'nestajao' ali je uvek nekako 'vasrksavao'.
DUBRAVKA BITENC
Postovani, Vise nego prijatno sam bila iznenadjena kada sam 30.og aprila 2016. u Vaeim i nasim dnevnim novinama naisla na tekst Kamene zene glavnog grada u ugledala sliku skulpture ucenice koja cita knjigu, i sto je na dva mesta spomenuto njeno ime. Ta ucenica sam upavo je. Moje devojacko prezime je Jovanovic. Jedina greska je sto ja nisam pohadjala o.s.Ratko Mitrovic gde je skulptura i postavljena vec o.s. Banovic Strahinja na Banovom brdu. Dirnuli ste me do suza. Hvala gospodja Nadi Kovacevic i vama sto je to objavljeno i sto sam se ponovo osetila ponosnom. S postovanjem Dubravka (Jovanovic) Bitenc.
DUBRAVKA BITENC
Postovana gospodja Marija hvala Vam sto ste procitali moj komentar i sto ste izrazili zelju da stupimo u kontakt. Moja e-mail adresa je: dubravkabitenc@yahoo.com.
marija brakicevic
Postovana Dubravka kao autor ovog teksta veoma sa srecna sto ste procitali tekst i sto ste nam se javili. Volela bih da stupimo u kontakt. Radujem se unapred! Pozdrav.
Прикажи још одговора
zorica mrsevic
Када год се у Београду дешавају неке веће демонстрације са уличним насиљем, вандализирају се женски споменици, углавном се прљају бојом, и увредљивим графитима. Интересантна је та агресија и бес усмерен на споменике женама а не на неке друге. Вероватно је израз мизогиније насилника, вероватно е мизогинија је нераскидиви део сваког хулиганизма и насилништва
марко из требиња
ПОЕЗИЈА И КУКТУРА О женама у српској митологији, култури и историји објавио је поему „Калопера Пера" велики српски песник Милосав Тешић. О тој поеми је било говора управо у Требињу прошле године, а сада је тумачена у зборнику „Звук, метар и смисао у поезији Милосава Тешића". Изврсно уметничко виђење као допуна овога текста

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља