субота, 30.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 01.05.2016. у 10:05 Мирослав Лазански
ПОГЛЕДИ

Да се не заборави...

24. март 1999: У трену је схватио да његов радар не функционише... И потпуковник Милутиновић је са запрепашћењем установио да му радар не ради, али је ипак директно кренуо на холандске Ф-16...

Југословенско-албанска граница, 24. март 1999. Тачно у 18.40 дежурни у оперативном центру једне од јединица ВОЈИН Војске Југославије дао је трећу узбуну у последњих 24 сата.

Двa минутa раније добио је све потребне податке путем аутоматизованог система ВОЈИН, АС-84, ког су радари ТПС-600 и С-600 на новим измештеним ратним позицијама нахранили свим подацима о долазећим авионима и крстарећим ракетама НАТО-а из подручја северно од Крфа.

Четири холандска Ф-16 полетела су тог 24. марта 1999. у 17.45 с аеродрома Амендола, Италија. Изнад Јадрана имали су прво танкирање горива да би затим преко Албаније ушли у ваздушни простор СРЈ. Потпуковник Јон Абма летео је на челу формације од четири Ф-16, када је око 20.15 добио информацију од „авакса“ да су југословенски „мигови-29” узлетели са Батајнице и кренули им у сусрет.

Сва четири Ф-16 одбацују додатне резервоаре горива и пројектиле ваздух–ваздух типа „амрам“ чине бојевим, прелазе на пасивно праћење југословенских „мигова-29” само помоћу инфрацрвених сензора.

Потпуковнику Абми није јасно зашто „мигови-29” не користе своје авионске радаре, а већ су били у домету. Имао је топлотне карактеристике „мигова-29”, јер су њихови мотори РД-33 напросто расипали топлоту.

Три минута до сусрета у ваздуху, сва четири Ф-16 активирају АН/АПГ-68 радаре и контејнере ALQ-131 за електронско ометање.

Сви „мигови-29” из састава 127. ловачке ескадриле 204. ловачког пука већ су данима у приправности. Распоређени су на аеродромима Батајница, Ниш, Поникве и Подгорица. Приправност број један, потпуковник Љубиша Кулачин седи у кабини свог „мига-29” и чека сигнал за полетање.

Под крилима авиона има четири ракете Р-73 за блиску ваздушну борбу и две ракете Р-27Р за средње даљине, док његов топ ГСх-30 у реденику има 150 метака.

Глас из контроле летења био је миран: „Непријатељ на нивоу 17 из правца 02 улази у наш ваздушни простор.“ Било је тачно 20.10 сати. Три минута касније потпуковник Кулачин полетео је под форсажом, за њим и његови другови, мајори Небојша Николић и Зоран Радосављевић, као и потпуковник Милорад Милутиновић.

Сви на „миговима-29”. Кренули су према северу вођени жиро-компасом, летећи врло ниско да би избегли „авакс“, радио-везу нису користили, авионске радаре још нису укључили. Између Бечеја и Ечке потпуковник Кулачин је попео авион на 2.000 метара и одлучио да укључи радар РЛПК-29 и осмотри непријатеља.

У трену је схватио да његов радар не функционише, оптоелектронски сензори за откривање противничког топлотног зрачења, у случају да му је ометан радар, отказали су. Потпуковник Кулачин нашао се на небу слеп и глув.

Негова три друга летела су поред, када му је звучни сигнал указао да је радарски осветљен и да према њему јури противнички пројектил. Одмах је кренуо у оштар антиракетни маневар извлачења избацујући истовремено и ППИ-26 мамце ради ометања противничких ракета.

И потпуковник Милутиновић је са запрепашћењем установио да му не ради радар, али је ипак директно кренуо на холандске Ф-16 покушавајући да у визуелном контакту пронађе шансу за ваздушну победу.

Мајор Радосављевић је храбро улетео у формацију од десет америчких ловаца Ф-15, од којих су се два одмах сјурила у реп његовог „мига-29”.

Потпуковник Јон Абма одлучио је да нападне челни десни југословенски „миг-29”, који је управо кренуо у маневар напада на холандске Ф-16, а летео је у широкој формацији руског типа „биц“. Испалио је пројектил ваздух–ваздух типа „амрам“ и погодио ”миг-29”.

Скоро истовремено, два америчка Ф-15 лансирала су ракете „спероу“ и погодила друга два „мига-29”.

Потпуковник Кулачин је улазио у г-оптерећења које вероватно ни робот не би могао да издржи, покушавајући да избегне две ракете средњег домета са полуактивним системом навођења.

Повећао је своју брзину приближавања противнику, чиме је скраћивао време за корекцију путање ракете уз помоћ информација које она добија од авионског радара. Активирао је и радарске мамце БВП-30-26М. Два „амрама“ је избегао, „спероу“ испаљен са Ф-15 наставља да га јури.

Тренутак му је био потребан за одлуку. Обрушио је свој „миг-29” неколико метара изнад канала Дунав–Тиса–Дунав. Рефлексија велике водене површине, разлика у одразима воде и тла у пролећно вече, збунила је ракету „спероу“ и она се забила у обалу канала.

Потпуковник Кулачин је слетео на Батајницу. Мајор Николић је погођен са три ракете, катапултирао се. Потпуковник Милутиновић је погођен ракетом и катапултирао се.

Мајор Зоран Радосављевић је водио борбу са десет америчких Ф-15. Погођен је са три ракете. Није искочио. Никада се неће сазнати да ли је то могао, или није хтео. Посмртно је одликован Орденом за храброст и унапређен у виши чин.

Сви они су свесно прихватили да буду камиказе. Политичари су криви зашто су пилоти доведени у ситуацију да 1999. године буду глинени голубови...

Коментари222
c51c9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Darkmen
Ja ne mogu jednu stvar da shvatim. Da li je moguce da ni na jednom nasem avionu nije bio ispravan radar. Kao da je neki dogovor u vojsci da za svako rusenje aviona okrive neispravnost radara ili elektronike. Prosto mi je to nemoguce. Verujem da nasa PVO i avijacija nije mogla da se suprostavi ne neki drugi nacin. Ali traziti alibi u tome da su avioni bili neispravni je van pameti. Uzleteti sa neispravnim avionom i zrtvovati ga samo da bi se o tome pisalo a isti taj avion kosta mozda 20-30 miliona dolara je zaista bez veze i za to bi neko morao da odgpovaraq pred nekim sudom.
Aktivni oficir
Ukoliko je "obična" penzija pukovnika od 60.000 do 70.000 dinara, onda je potpuno nezaslužena penzija pilota od preko 100.000 dinara. Vaš "čuveni" major koji nije mogao da poleti ima čak penziju 119.000 dinara (iako je zaslužio da se otpusti iz vojske without honour). Darko i Dragane - ukoliko imate visoki moralni kodeks, onda svoje penzije možete trajno izdvojiti za decu poginulih kolega. Srpsko prokletstvo je što najčasniji oficiri ginu, a kukavice, politički poltroni i poslušnici dobijaju činove generala i sve privilegije u ovoj državi. Sramote me ovog i ovakvog generalskog kora koji danas komanduje VS. I na kraju bih želeo da apostrofiram želju da Miroslav bude novi ministar odbrane. Bar će se neko iskreno zalagati za interes sistema odbrane, a ne da bude jedan u nizu koji će gledati da se na najbrži način obogati preko provizija u javnim nabavkama.
Aktivni oficir
Samo zahvaljujući neprestanom zalaganju velikog pera g. Lazanskog, o vojsci i unapređenju njene sposobnosti se i dalje polemiše. Mislim da se niko ne bi na mestu ministra bolje zalagao za opremanje i status oficira od njega lično. I zato Miroslave - VELIKO HVALA za sve što ste svojim velikim perom do sada uradili. Nažalost, piloti su sebe i u bivšoj i u sadašnjoj zemlji napravili elitom uz svesrdnu pomoć političara i mistifikaciju svoje profesije. Celu svoju karijeru su imali i sada imaju veliki spektar privilegija, nažalost nezasluženih. Naime, takve privilegije se daju samo iz jednog razloga - da pilot poleti kad država od njega to zatraži. A poneki piloti su imali velike plate, činove generala, sada velike penzije uz angažovanje na partijskim SNS pozicijama - A NISU POLETELI KAD JE TREBALO. Ginuli su srpski heroji. Naravno u neispravnoj tehnici. Istovremeno te ioste kukavice dobijaju činove generala. Sramotno za vid. I svi to znaju, ali pilotska omerta obavezuje???
gosti-domaci
G. Lazanski, svakom dobronamernom coveku je jasno sta ste hteli reci, te Vas molim da ne odgovarate vise na provokacije portala T6 kojima su Vas izlozili tamo i ovde. Nemate potrebe za tim.
Владимир Ваухник
Запрепастио ме број критизера овог текста. Зар је тако тешко разумети да аутор жели да истакне две ствари у тексту: 1. маћехински однос државе према РВ и 2. ентузијазам и херојство пилота који су полетали у неравноправну борбу и гинули. Технички детаљи овог текста представљају само илустрацију и нису толико битни за разумевање поруке коју аутор жели да пошаље. Поента текста је нужност промене односа државе према РВ, што подразумева опремање и модернизацију средстава РВ на време, да се не би поновила ситуација да нам пилоти поново буду глинени голубови. Даље, не треба подсећати да је Лазански један од ретких новинара који упорно овај народ подсећа на херојство војника и официра у одбрани земље 1999., изражавајући дивљење према њима. Кога је он овим текстом увредио? Никога. Напротив. Такођер, једини који редовно указује на техничке проблеме у ВС (гуме, акумулатори, инжењерија...) је Лазански, што је понекад давало добре резултате и држава је реаговала. И сада је Лазански лош? Којешта!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља