петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:34

Сушио и низао дуван у Македонији

У свом литерарном првенцу познати генетичар открива неистражен и узбудљив живот колонизованих Срба на југу Македоније, где се нашла и његова породица у потрази за обећаном земљом
Аутор: Милан Момчиловићпонедељак, 02.05.2016. у 17:07
Са представљања романа у Лесковцу (Фото М. Момчиловић)

Лесковац – Само онима који недовољно познају светски познатог генетичара др Миодрага Стојковића појављивање његовог првог литерарног дела, романа „Црничани”, представља изненађење. Они који га познају, као његов колега са Ветеринарског факултета у Београду, познати лесковачки књижевник Саша Стојановић, знали су да ће његов приповедачки дар кад-тад морати да се покаже.

Штавише, Стојановић, који је говорио на представљању романа „Црничани” у Лесковцу, верује да је ово тек први том трилогије коју очекује од свог колеге по дипломи и перу.

Читаоцима „Политике” није непознат књижевни дар професора Стојковића, јер је на страницама нашег листа објављивао своја сећања на детињство, када је живео у Лесковцу близу аутобуске и железничке станице. До његових ушију из звучника је допирао ред вожње и писак локомотива које су доносиле мирис југа.

Како нам је открио, те његове импресије у „Политици” претеча су романа „Црничани”, који је добио име по селу код Дојранског језера где су се обрели његови преци у потрази за обећаном земљом и где је одлазио као дете.

Роман „Црничани” је узбудљива прича о колонизацији Срба из јужне Србије на југ Македоније, о њиховим судбинама, тешком животу, мукотрпном сађењу дувана и борби за преживљавање до следеће бербе. У том вртлогу нашла се и његова породица, чије је корене истраживао, дошавши до узбудљивих података о којима нико раније није причао.

То је роман о тешком животу у периоду од једног века, у којем су се, како истиче, мењале технологије, али не и људи који су остали корумпирани, са истим начином размишљања. То је, затим, роман о лепоти са основном поруком да лепота тражи жртве, исповест о љубави, о баби Роски и деди Влајку Џонић.

– Свако од нас има неки списак снова које жели да оствари. Мој сан био је да истражим своје корене, о којима нисам знао ништа.

Рођен сам и одрастао у Лесковцу, али нисам знао ништа о колонизацији у Македонији, о судбинама људи, о гајењу дувана који је представљао моћну индустрију још у то време и у којој су запослени имали велике плате, а све на грбачи сељака који је производио тај дуван.

Као дете сам одлазио у мајчино село Црничани код Дојранског језера и увек сам се питао откуд Срби ту. Било је и доста Турака и Бугара. У близини је село Николићи. Распитивао сам се, али су полако нестајали људи који су могли да ми помогну, тако да сам о свом пореклу више сазнао на гробљима.

Тако сам сазнао о мајчином пореклу, која је, кад оговара оца, причала на турском, док се он само смешкао. Урезао ми се мирис сувог дувана и данас, чим осетим тај мирис, вратим се у мајчино село, где сам проводио лета и где сам прошао све процесе узгајања дувана, од садње, до сушења и низања – приповеда романописац, професор др Миодраг Стојковић.

У роману пише и о односима Краљевине Југославије и Хитлерове Немачке тридесетих година прошлог века, о куповини фабрика дувана у Југославији од стране Немачке, о Хитлеру, који је био страствени пушач, па потом престао да пуши, о мућкама приликом трговања дуваном, преварама, довитљивости јеврејских трговаца.

Због свега тога, роман личи на узбудљив трилер, а занимљивим га чини и то што је све утемељено на историјским чињеницама.


Коментари5
0f32f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slika u Politici
Ovaj u texas pored pa pored geneticara docekao sliku u Politiku. Naucio gde treba stati, sto blize uspesnog coveka. Afreim. :D
Koja d Inn
Vanja , Samuilovo carstvo je bilo nazovi carstvo vidite Pirivatrica ... Vizantija kao velika imperija kazu istoricari najsavrsenija organizacija drzave je tada vladala a ne ,, makedonac Samuilo ,, kako ste vi ucili. Plus svega Samuilo je bio Bugarin.Tada na tom delu Balkana su bili samo Srbi , Bugari i Grci. Nisu nam dali da ucimo taj deo istorije pa mnogi nisu upoznati sa stvarnim istorijskim cinjenicama.
Иван
Самуило је био Брсјачки Цар а не Бугарски! Погледајте ко су били и ко су данас Брсјаци.
Препоручујем 0
Koja d Inn
Morate da kazete narodu da preseljenje Srba iz Leskovca na jug nije kolonizacija, jer se narod selio za poslom na teritorije gde je njegova zemlja jos od Cara Dusana. Ovu definiciju je nametnuo Broz da bi anulirao istorijsko pravo Srba na teritoriju i ime.
Vanja
Gospodine Koja d Inn, pre nego sto posaljete komentar koji se bazira na istorijskim cinjenicama, prvo se zapitajte koji su sve carevi vladali tom teritorijom? Jedan od najmarkantinijih vladara teritorije na kojoj se nalazi danasnja Makedonija iz perioda pre cara Dusana je bio car Samuilo, koji svakako nije bio srpski car. Kako god, teritorija na kojoj se nalazi danasnja Makedonija, kao i teritorija danasnje Srbije, su bile osvajane od mnogobrojnih vladara i njihovih vojski. Ako bi svako od njihovih potomaka svojatao ove teritorije u ime proslih osvajanja, onda ove teritorije bi imale vise 'vlasnika' sto bi bio non-sense.
Препоручујем 15

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља