понедељак, 30.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 02.05.2016. у 19:23 Бранка Васиљевић

Возачи бицикала јуре и не гледају на пешаке

Бициклисти на својим стазама могу да се крећу брзином до 35 километара на час, а на местима где могу да се сусретну са пешацима законом је предвиђено да се крећу брзином пешака, односно до 10 километара на сат
(Фото Д. Јевремовић)

Насред Теразија, док је лагано шетала, испред суграђанке В. Б. изненада се, без икаквог звучног упозорења, у великој брзини створио бициклиста. Она се у тренутку измакла корак уназад и избегла несрећу. Возач двоточкаша није се ни осврнуо на њу, али ни на остале пролазнике. Великом брзином продужио је даље. Људи су остали у чуду размишљајући шта је све могло да се догоди суграђанки да ју је овај бахати возач ударио.

„Блиских сусрета” бициклиста и пешака овог пролећа за сада није било, али је зато прошле године оборено 13 пролазника, показују подаци београдске Саобраћајне полиције.

– Најтеже је повређена држављанка Немачке. На њу је на Београдској тврђави и то код Стамбол капије налетео бициклиста. Том приликом жена је поломила кук. Због ове незгоде против возача бицикла поднета је кривична пријава. Осим ње, у сличним незгодама тешко је повређено још четворо пешака, а осморо лакше. У 12 случајева тужилаштву смо проследили извештаје – објашњава Радивоје Нинчић, командир полицијске станице за увиђаје саобраћајних незгода ПУ Београд.  

У осам случајева учествовали су бициклисти чији идентитет није утврђен јер су побегли са места незгоде.

„Сукобима” бициклиста и шетача у последњих неколико година бавили су се и стручњаци Агенције за безбедност саобраћаја.

– Радили смо анализу страдања пешака због бициклиста од 2010. до 2014. године и у том периоду на територији Србије погинуло је седам, а повређено је 349 пешака у сударима са бициклистима. У истом периоду у Београду је погинуо један, а повређено је 48 пешака – кажу у Агенцији.

Како наилази лепше време, очекује се и повећан број бициклиста на улицама.

– То значи и повећан ризик од судара између пешака и возача бицикала, због чега је у овом периоду године потребно да обрате већу пажњу и возачи бицикала и пешаци. Да би се избегли непотребни контакти, возач бицикла дужан је да користи бициклистичку стазу или бициклистичку траку уколико она постоји. Ако стаза не постоји, требало би да се креће коловозом у ширини од највише једног метра од десне ивице коловоза. За то време пешак не сме да иде и да се задржава на коловозу и преко коловоза и бициклистичке стазе мора да прелази пажљиво и најкраћим путем, након што се увери да то може да учини на безбедан начин – кажу у Агенцији.

Налетања бициклиста на пешаке најчешће се дешавају на местима где се сусрећу – прелазак пешака преко бициклистичке стазе, уз стајалиште за јавни превоз, спојених прелаза преко коловоза за бициклисте и пешаке…

– Незгоде су се догађале у Булевару деспота Стефана, улицама Светосавској, Господара Вучића, Фрање Крча у Земуну, Јурија Гагарина, Др Ивана Рибара, Цвијићевој… Судара је било и на Ади Циганлији и шеталишту на Калемегдану – напомиње Нинчић.

Према речима саобраћајних стручњака, бициклисти такође спадају у једну од угроженијих категорија у саобраћају, али у односу на пешаке ипак су у предности.

– У последње време и бициклисти се нажалост понашају бахато. Возе брзо, провлаче се између возила, између трамвајских шина, користе тротоар и пешачки прелаз, што не би смели ако су на двоточкашу. Они заборављају да су учесници у саобраћају и да је бицикл возило. Када иду тротоаром морају да гурају возило поред себе, а исто тако и на пешачким прелазима, што већина њих не чини. Ипак, треба истаћи и да пешаци неретко не воде рачуна, па угрожавају безбедност бициклиста јер неопрезно прелазе бициклистичке стазе  – каже један од саобраћајних стручњака. Према речима Радивоја Нинчића, највећи проблем представља то што бициклисти нису свесни да је бицикл возило.

Коментари51
f3c17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mileva
Kad je lepo vreme i svi izjure napolje, klinci i stariji na biciklima i rolerima i ko zna cemu sve, stvori se trka i jurnjava da nijedan pesak nije siguran. Ludilo na šetalištima a biciklističkih na sve strane. Što je neko uz'o pare za te crvene bicikl staze je drugi problem, a napravio ih tako očajnog kvaliteta...to su političko finansijski dilovi druge problematike (čujem...). Dakle, moja primedba se odnosi na klince koji su nevaspitani, bahati, razuzdani i van svake kontrole, u trci upravo na trotoarima oko zgrada i šetalištima.
Александар
Бициклистичке стазе су лепа ствар, али не нужна. Нужно је кретати се брзином мањом од 50 на сат, држати одстојање (не навијати се у задњи браник или задњи тичак), обилазити држањем растојања од обилаженог, не обилазити у раскрсници, зауставити возило на пешачком на ком је пешак започео прелазак, дати руку као знак за скретање, започети скретање или обилажење када се уверио да је безбедно, и нужно је бити кривично и морално одговоран и трпети санкцију за не придржавање законом утврђених правила у разумно кретком року!!
Александар
Жељко, и комшија вози кола по тротоару, редовно пролази на црвено у насељу, јурца преко 80 кроз улицу између паркираних кола и, замисли, никог још није повредио. Значи напред комшија, не одричи се кола зато што журиш и зато што немаш где да станеш испред улаза у зграду.
Александар
највећи проблем представља што нема мозга и мозала на било којој стази. Понашамо се као камен, папир, маказе. колима људи гледају да ме сруше, трубе кад дођу на метар и не обилазе ме него ме чешу кад пролазе поред (неколико пута су ме ударили ретровизором). жене децу гурају по тим бициклистичким стазама (тако да није битно што постоје). Други бициклисти због поменутих возе тротоаром (и скутери) па ћеркицу не смем да пустим да шета сама, окрећем се стално као да ми савест није чиста. Прописе људи не знају, полиција иде на посао да ДОБИЈЕ плату, Комунална полиција ради акциски...
bajs
Najveci problem predstavlja sto nema biciklistickih staza.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља