недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Веће инвестиције и извоз за даљи привредни раст

Опорављена потрошња ове године биће додатна „локомотива”. – Европска комисија подигла прогнозу раста БДП Србије на два одсто
Аутор: Ј. Рабреновићчетвртак, 05.05.2016. у 21:00
„Фијатови” аутомобили неће ове године бити наш једини извозни адут (Фото ФАС)

Привредни раст у Србији ове године износиће два одсто, очекивања су Европске комисије (ЕК). Иначе ЕК је подигла прогнозу раста бруто домаћег производа (БДП) на два одсто у овој години, јер је у фебруару прогнозирала да ће то бити 1,6 одсто, а у марту да ће раст износити 1,8 одсто. ЕК своје оптимистичније прогнозе у односу на претходне заснива на већем приливу инвестиција и бољем извозном резултату.

Када је реч о инвестицијама, ЕК указује да ће прилив страних инвестиција, не прецизирајући на које инвестиције мисли, бити довољан да потпуно покрије дефицит текућег рачуна. ЕК истовремено оцењује да ће раст инвестиција у Србији у наредних неколико година бити релативно јак. Инвестиције су раније, попут 2012., расле махом вођене појединачним пројектима у ауто-индустрији, али профил инвестиција сада је промењен и разноврснији је, истичу у извештају.

Према последњим пројекцијама, ЕК нам за 2017. годину предвиђа раст БДП-а од 2,5 одсто.

Премијер Александар Вучић изјавио је недавно да је уверен да ће међународне организације и финансијске институције подићи прогнозе раста за Србију у овој години и да ће раст бити већи од два одсто.

Последње прогнозе ММФ-а и Светске банке за ову годину, саопштене у априлу и у марту, предвиђале су раст БДП-а у Србији од 1,8 одсто.

Индикатори су показали да је економски опоравак убрзан почетком 2016 . Индустријска производња, и даље у већој мери вођена сектором рударства и енергетике, наставила је да расте у прва два месеца ове године, констатује Европска комисија.

Уједно се очекује да ће даљи раст извоза бити подстакнут и опоравком главних трговинских партнера Србије, скорашњим и новим инвестицијама, али и већом продуктивношћу захваљујући домаћим реформама.

Према извештају ЕК, очекује се и раст приватне потрошње у Србији, као и даљи опоравак приватног сектора. „Очекује се раст приватне потрошње као последица опоравка приватног сектора, у смислу новог запошљавања и већих зарада”, пише у извештају, уз упозорење да та путања зависи од предвиђене рационализације јавног сектора.

ЕК такође указује да ће српска економија, генерално, као и друге економије, бити изложена екстерним ризицима, и остати високо осетљива на међународне токове капитала и колебања цене нафте на светском тржишту.

Комисија истиче да би ризик по прогнозирани раст било „опуштање” по питању фискалне консолидације и структурних реформи.

Иван Николић, сарадник Економског института каже да нас, сасвим извесно, ове године чека већи привредни раст него лане. Добро је, каже он, што привредни раст није ослоњен на само један извор, већ на више њих што говори о његовој уравнотежености.

– За разлику од 2015. године када је раст БДП-а био „вођен” извозом и инвестицијама и ове године ти фактори остају, а биће допуњени растом приватне потрошње и индустрије. Статистика већ бележи снажан раст промета на мало, а извор тог раста су веће плате у приватном сектору и већи пласмани банака. Још је рано говорити о ефекту прираста инвестиција које су прошле године повећане за осам одсто. Уколико говоримо о страним директним инвестицијама, које су мањи део укупних инвестиција, и ту се очекују значајни ефекти од најављених приватизација попут оне да се спрема продаја Аеродрома Београд о чему је и расписан тендер – каже Николић.

Он додаје да већи привредни раст обезбеђује лакше вођење економске политике, а то значи да је могуће ново повећање плата у јавном сектору и пензија што ће све дати додатни подстицај привредном расту.

По Николићевом мишљењу, због добрих финансијских резултата као што су смањење буџетског дефицита, стагнације јавног дуга у овој години, као и стопе привредног раста која се ближи регионалном просеку, можемо да очекујемо поправљање кредитног рејтинга земље што, опет, води већем приливу страних директних инвестиција.


Коментари4
dd883
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Samo ih gledam, a pola njih bi poslao na robiju
Sve što Vučić priča -obesite mačku o rep. On niti je privrednik, niti je ikada radio nešto korisno znači čovek bez ikustva. A oko sebe je okupio baš takve. Ruku na srce -koje iskustvo ima Marko Čadež u privredi kada nikada nije nešto radio, osim da je kao hrvatsko-nemački džavljanin bio potparol nemačke ambasede u BG- a sada je voljom Vučića, direktor Privredne komore. Koja iskustva imaju Vučićevi ministri? Firme koje su za debele pare došle u Srbiju, koliko naših firmi radi za njih? Premalo jer stranci uglavnom sve uvoze a kod nas se vrši samo montaža- znači za naše firme nema posla čak i kod izrade najbanalnijih delova. Stranci koriste samo najjeftiniju radnu snagu Evrope. Tako nema prosperiteta za Srbiju. Šta je u Fijatu srpsko? Kako kaže onaj vic - samo vazduh u gumama! Kod dovođenja stranih firmi treba gledati koliko će kapaciteta NAŠE industrije one zaposliti. E, to ovim našima ne pada na pamet, važniji su mito i korupcija koje stranci i hoće i mogu da plate a naše firme ne!
Slobodan Ratković
O kakvom privrednom rastu se u Srbiji radi? O efektima "Željezare Smederevo",izvozu 10000 "velikih Fića"i sl.?Gospodo,vi nemate kapacitete za vodjenje srpske privrede u objektivno mogući progres,niti imate,iole potrebne preddispozicije za to.Uporedimo autoindustriju Srbije sa,napr.Českom autoindustrijom.Dok Česi godišnje proizvode više od 1,5 milion automobila koje bez većih problema prodaju diljem svijeta,i uz sve to tražnja za njima stalno raste,vi niste u stanju da proizvedeti niti 100hiljada,a nekamo li da ih prodajete?Željezaru "Smederevo"ste provlačili kroz labirinte zakulisnih i vrlo sumnjivih aranžmana,da bi konačno pronašli,i nakon dugih 20.godina,nadam se solidnog partnera.Ali ponovo uz nepovoljan aranžman za budžet Srbije.Kada bi grdna sredstva koja ste straćili ko zna kamo investirali u razvoj poljoprivrede i prerade,u revitalizaciju njene infrastrukture,u selo,velika i mala gazdinstva,kao i u proizvodnju profitabilnih proizvoda,rast BD Srbije bi bio neuporedivo veći.S.R.
XXL
Ne znam al' kad MMF "prognozira" i vodi ekonomsku politiku jedne zemlje - to nešto onda debelo nije u redu.
che
Bice bolje kad seljak,ucitelj,policajac,sudija,vojnik,domaci privatnik kazu da je dobro a stranim investitorima ne moze da bude lose kad dobiju 20000 evra po radnom mestu i radnike koji rade za 200 evra.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља