четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:02
ПОГЛЕДИ

’Ладно, ал’ стандард

Финска и Шведска се данас суочавају с низом великих дилема у погледу имиграционе и пореске политике, али и безбедносне оријентације. Глобалне промене покренуле су дебате о одрживости скандинавског модела благостања, неутралности и отворености
Аутор: Мишa Ђурковићпетак, 06.05.2016. у 08:00

Једна од првих асоцијација које се код нас јављају кад је у питању север Европе јесте чувени „дијалог“ који у филму „Лепа села лепо горе” Лаза води са турским возачем камиона: „А како је код вас у Шведској? ’ладно? Ал’ стандард ј... га.“ Претходних десетак дана имао сам прилику да посетим Скандинавију и да се заиста уверим у тачност ове кратке мудрости: стварно је хладно и стварно је за нас невероватан стандард живота. Но током ове мале турнеје (Хелсинки, Порво, Стокхолм) имао сам прилике да искусим и упознам и много других ствари, и неке утиске поделићу са вама.

Финска је једна лепа земља у којој живи око пет милиона становника. Пејзаж и вегетација подсећају на наше планине, па све време имате осећај да сте на Тари, на пример. Финци су релативно млада нација која је државу добила после бољшевичке револуције. Веома су поносни на своју земљу и слободу за коју су се одлучно борили, како оружјем тако и мудром дипломатијом. Трагови Русије, православља и руских владара присутни су на сваком кораку и то је наслеђе које Финци пажљиво чувају. Између осталог и због великог економског значаја Русије за њих. С друге стране, врло пажљиво и опрезно прате развој Русије па тако имају читав институт од више од педесет људи који се бави различитим видовима руских студија.

Веома су окренути природи и упркос тешким условима гледају да што више времена проводе око језера или у малим једноставним дрвеним кућама које граде по многобројним острвима око Хелсинкија. И да, заиста комбинују сауну и купање у леденим језерима, а то је стварно фантастично искуство.

Иако се стално буне због високих пореза, свесни су да због њих имају изванредну саобраћајну и образовну инфраструктуру. Чланство у библиотекама је потпуно бесплатно, а оне су изванредно организоване. Као и на бензинским пумпама, тако је у њима видљива тенденција што веће аутоматизације и де факто елиминисања особља.

Финци се стално и много жале. Тренутно су две такве теме у фокусу. Прво, видљива су буџетска резања на разним странама, јер ниво задужености БДП јако брзо напредује. Док је 1980. био испод 10, данас је на за Финце запањујућих 63,5 одсто. Друга велика тема је имиграција. Велики прилив блискоисточних имиграната озбиљно је поделио финско друштво. Посебно око града Оулуа, дешавали су се многи инциденти, а десни екстремизам је у страховитом порасту. Тако је Финска постала једна од првих ЕУ земаља у којој је радикална десница (Партија правих Финаца) са 20 одсто на изборима постала део владајуће већине.

Стокхолм себе и даље рекламира као престоницу Скандинавије. Ово није само остатак империјалне културе сећања, већ одраз реалности у којој су Шведска и „северна Венеција“ заиста политички, економски и културни центар читаве регије. Као што је рецимо Београд и даље стварни и природни центар читавог јужнословенског простора. Стокхолм је у време мог боравка био у видно свечарској атмосфери: не само због припрема за песму Евровизије, већ због грандиозне прославе краљевог седамдесетог рођендана, обележене војним егзерциром, посетом других краљевских кућа и наравно музиком групе АББА. Истакнуто место на прослави (али не и у медијима) добио је Александар Карађорђевић који је следећег дана присуствовао ускршњој литургији у нашој новој и веома лепој Цркви Светог Саве на Енхеде горду. Српска заједница је веома бројна, добро распоређена, и ову цркву је сама подигла. Но њен велики потенцијал могао би се, чини се, и боље организовати и усмерити. Тамо иначе и даље немамо амбасадора. Швеђани много држе до своје монархије, исто као и до новчане јединице круне коју нису жртвовали евру.

Стокхолм је заиста прелеп и пребогат град. Шокира сазнање да су овде пре само сто двадесет година људи масовно умирали од глади и да се крајем деветнаестог века чак трећина популације због тога иселила у Америку. Данас је то једна од најуређенијих и економски најмоћнијих држава Европе. Главни град је препун туриста из целог света који уживају у архитектури, историјском наслеђу, али и бројним савременим садржајима као што су изванредни музеј модерне уметности или „Фотографиска”, музеј фотографије. Наравно ту је и музеј групе АББА чију музику чујете у свим приликама и на свим локацијама.

И у Финској, а посебно у Шведској опчињени сте дизајном на сваком кораку: о свему се води рачуна, пажљиво се прорачунава и свуда се тражи комбинација једноставности, функционалности и отворености која вас опчињава непретенциозном лепотом.

У Шведској је имиграција горући проблем. Држава је веома јака и организована, али се први пут поставља питање да ли је способна да контролише снажне демографске и културне промене које доноси нагли прилив миграције из Азије и Африке. Постоје већ озбиљно хомогенизовани делови града у којима имиграциона популација преузима полуге моћи, а полиција се повлачи.

Финска и Шведска се данас суочавају с низом великих дилема у погледу имиграционе и пореске политике, али и безбедносне оријентације. Глобалне економске, безбедносне и геополитичке промене унеле су и код њих доста нервозе и отвориле дебате о одрживости досадашњег скандинавског модела благостања, неутралности и отворености.

Научни саветник у Институту за европске студије


Коментари8
98fab
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stevan
...крајем деветнаестог века чак трећина популације због тога иселила у Америку... Ipak,nije trećina, već četvrtina.Iselilo se oko 1 milion stanovnika a smatra se da je tada Švedska imala oko 4 miliona stanovnika. Što se tiče potencijala naše crkve u Stockholmu stvarno nije iskorišćen, jer na primer mogla bi crkva organizovati kurseve srpskog jezika za našu decu 1 ili 2 puta nedeljno ili pak kurseve veronauke za decu čiji roditelji to hoće. Tamo niko ništa ne radi i ne misli za našu "raju", samo te službe praznicima a i to je dobro ali moglo bi mnogo bolje.
Владимир Милановић
Ладно, стандард и висока стопа самоубистава.
Aleksandra
Mišo, putopis ti je super, delim impresije, osim što nisi pomenuo Stokholmu turističku atrakciju u obliku gomile očeva koji šetaju bebe u kolicima, što je meni bio nestvaran prizor, a sasvim uobičajen u prolećno doba pred Kraljev rođendan. Međutim, ono što me najviše zanima plasirao si poput jela molekularne gastronomije bez pratećeg konferansijera ili pisanog "uputstva" - izneo na sto i sad se pitamo šta je to i kako se jede. Šta i kako dalje sad? Pitanje imigracije se čini kao pitanje svih pitanja, tema koja je kratkoročno aktuelna, ali i koja zaseca kompletnu društveno-političko-ekonomsku strukturu. Gledala da vidim šta piše Sipri, i za sad ništa, ko da su i dalje u žalost za Alyson Bailes.
Anka D.
Zaboravio je da navede stopu samoubistava i alkoholizma u Skandinaviji. Interesantna je.
statistika
Kad neko pogleda statisticke brojke videce da su Skandinavci prvi u nekoliko negativnih kategorija. Zasto je to tako? Odgovor je jednostavan: oni imaju urednu statistiku i zakonski dobro definisane kategorije. Kod nas, i ne samo kod nas, broj silovanja, samoubistava i slicno ostaje u velikoj meri nevidljivo zbog lose statistike, nevaljanih zakona i katastrofalnog pravosudja.
Препоручујем 3
X
Statistika PRVI U EVROPI PO BROJU SAMOUBISTAVA - U Srbiji se dnevno izvrše četiri samoubustva - 1.500 ljudi godišnje u Srbiji izvrši samoubistvo - Srbija je na prvom mestu evropske liste po broju samoubistava, a na 11. mestu na svetskoj listi.
Препоручујем 22
Зоран Николић ( Ваљево )
Од срца хвала уваженом аутору што је утиске своје поделио са нама. Уживао сам у читању. Тако је сваки пут када у " Политици " осване колумна господина Мише Ђурковића. Данашњи "ПОГЛЕДИ " у штампаној " Политици " јесу доказ изузетности најбољег српског дневног листа већ други век...На левој страни празнина баналности, а на десној страни пуноћа и истинитост доживљеног....Топлина високог стандарда писане речи и покренуте мисли данас је била на десној страни ( гледано очима читалаца ), тј. на левој страни ( гледано са странице Политике) .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља