понедељак, 18.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:20
ПРЕ 25 ГОДИНА У СПЛИТУ УБИЈЕН ВОЈНИК САШКО ГЕШОВСКИ

Рат је почео на Ђурђевдан

Деветнаестогодишњи војник из Кавадараца убијен је 6. маја 1991. испред војне команде у Сплиту, коју је опседало више од 30.000 разуларених демонстраната, а никада се није сазнало ко је испалио смртоносни хитац
Аутор: Бојан Билбијапетак, 06.05.2016. у 17:05
Војника Светланча Накова демонстранти су покушали да удаве на транспортеру ЈНА (Фото Јутјуб)

Крвави распад бивше Југославије, тачније први оружани напад на војнике Југословенске народне армије, почео је на данашњи дан пре тачно четврт века, 6. маја 1991. године. Војник ЈНА Сашко Гешовски, голобради младић из Кавадараца у Македонији, пао је на Ђурђевдан 1991. у Сплиту. Гешовског је разуларена руља, коју је на демонстрације позвао први председник „демократске Хрватске” Фрањо Туђман, убила у центру Сплита. Његови родитељи, отац Гоце и мајка Цвета, никада нису сазнали пуну истину о смрти сина кога су са поносом испратили у армију. Као што ни ми, грађани те бивше велике земље, никада нисмо сазнали пуну истину о томе како смо своју домовину испратили у историју.

Деветнаестогодишњи Сашко Гешовски стражарио је 6. маја 1991. испред команде Војнопоморске области у Сплиту, пред којом се тада окупило више од 30.000 разуларених демонстраната са шаховницама, протестујући, наводно, због блокаде села Кијево, за шта су оптуживали ЈНА и Србе. У једном тренутку почели су да пуцају на војнике. Метак испаљен из гомиле погодио је Сашка Гешовског, али никада није утврђено ко је убица.

Регрут из Кавадараца био је први војник који је погинуо у тек започетом југословенском рату, чија се увертира одиграла четири дана раније у Борову, селу код Вуковара, када је у нападу хрватских муповаца на српске територијалаце погинуло 12 полицајаца хрватске и три мештана српске националности. Тог истог дана, 2. маја, догодила се и „Кристална ноћ у Задру”, када је 2.000 хрватских екстремиста рушило и пљачкало српску имовину у том граду. Два човека, Хрват и Србин, погинула су још раније, 31. марта, у „Крвавом Васкрсу на Плитвицама”, а месец дана раније „Битка за Пакрац” окончала се без убијених.

У Сплиту је 6. маја метак погодио још једног Македонца Тонија Стојчева из Македонске Каменице, који је повређен када је покушао да помогне смртно рањеном Гешовском. Међутим, то није све. Разуларена гомила умало је линчовала трећег Македонца, регрута ЈНА Светланча Накова из села Лаки код Винице на истоку Македоније. Јавност је била шокирана када је видела снимке дављења војника Накова, али је он преживео овај покушај убиства.

– То јутро се пред Командом окупила велика група грађана који су протестовали против ЈНА. Многи демонстранти били су наоружани. Прво су напали мене који сам био у транспортеру. Осетио сам да ме је неко ухватио с леђа за врат и почео да ме вуче напоље и дави. Спасао ме је возач транспортера Славе Јованов из струмичког села Василево, који је откопчао каиш на шлему и увукао ме у возило – рекао је потом Наков.

Сашков отац Гоце Гешовски истиче да родитеље највише боли то што не знају како је њихов син погинуо. „Желео је да служи отаџбини. У војску је отишао 17. септембра 1990. у војну полицију у Сплит, а из војске је требало да изађе у септембру 1991. године. Тај дан, нажалост, нисмо дочекали”, пренели су македонски медији изјаву Гешовског.

Екстремни демонстранти, међу којима је било доста радника, упорно су желели да на оклопни транспортер закаче хрватску заставу, што им је на крају и успело. Ишчупали су и митраљез са транспортера, а војна полиција није употребила сва расположива средства силе против рушитеља и убица, иако је на то, наравно, имала право. Многи ће рећи – и дужност.

-----------------------------------------------------------------------

СВЕДОЧЕЊЕ

Притисци на ЈНА почели крајем осамдесетих

Старешина војника Гешовског и Накова, тада мајор војне полиције, данас је потпуковник у пензији и живи у Србији. За „Политику” евоцира успомене на ту драматичну 1991. у Сплиту. Не жели да му се име објави у новинама јер, како каже, део породице му живи у Хрватској и боји се да би због његовог сведочења могли да имају проблема и данас, четврт века касније.

Према његовим речима, интензивни притисци на припаднике ЈНА у Сплиту почели су још крајем осамдесетих.

– Чак су и породице војних лица, без обзира на веру и нацију, биле изоловане и игнорисане од цивилног становништва. И пре 1991. јединице војне полиције биле су три године у стању сталне приправности. Војни полицајци су били константно изложени вербалним нападима на јавним местима, нарочито на спортским догађајима – каже наш саговорник.

Кулминација се догодила тог 6. маја 1991. пред командом Војнопоморске области.

– Неколико демонстраната се попело на војни транспортер носећи хрватску заставу са шаховницом. Један од њих је зграбио за врат војника Светланчета Накова и почео да га дави. Део војника истрчао је из команде у намери да му притекне у помоћ. Међу њима је био Сашко Гешовски кога је док је трчао погодио метак испаљен из масе и он је пао као покошен. Светланче је некако успео да се ишчупа и склони се у транспортер. Ко зна шта би се даље догађало да се пуковник Миладиновић није огласио преко разгласа и поручио маси окупљених да ће војска одговорити паљбом по Сплиту уколико се не повуку. Тек тада су устукнули – сећа се наш саговорник.

Сплитска ратна лука ЈНА, у којој је била стационирана и војна полиција, касније је исељена у Црну Гору, а Лора је одмах постала стравичан логор кроз који је прошло преко хиљаду заробљених, углавном Срба. Према сведочењима преживелих логораша Лора је била један од најужаснијих логора на југословенским просторима током ратова деведесетих.

Ђуро Ђукић


Коментари83
210d2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ante
Do tog Đurđevdana, i "prve žrtve" -početak rata", Hrvatska je več imala 15-slovima PETNAEST mrtvih policajaca, 12 u Slavoniji, 3 u Dalmaciji, ranjene da ne brojim. Znači, do tog Đurđevdana, Hrvatska policija je več uvelike ginula od "nenaoružanog" naroda, tako da je smješno kad kažete da su te demonstracije bile "iz čista mira" i da je rat počeo na taj Đurđevdan. Za nas je nažalost počeo puno prije.. Nasreču, završio je. Svaka žrtva ima moje suosječanje, ali rat donosi žrtve. Zato mi je drago da smo ga uspješno i brzo završili.
Miloš
Hrvati i dan danas optužuju Srbe u Krajini da su počeli da se naoružavaju, da su to Četnički teroristi i separatisti. Ali, ne zaboravite, krajem 80-tih i početkom 90-tih godina, tek je prošlo nešto više od 40 godina od II svetkog rata. Još uvek su bili živi moji baba i deda i njihova generacija. Njima II svetski rat nije bio samo priča kao meni, već su oni ti koji su doživeli i koji se sećaju klanja Srba u Glinskoj crkvi, kojima su očevi i dedovi ubijeni u ratu, koji su odrastali kao siročići u bedi i nemaštini, a koji su morali sve da ''zaborave'' zarad bratstva i jedinstva. Prema tome, znali su šta nam Hrvati ponovo spremaju, zar je trebalo da sede skrštenih ruku? Krajina se i odcepila od straha da opet ne bude Jasenovca...
luxe deluxe
Bile su optuzbe da su Milosevic i njegova 'pogresna' politika primorale SLO i CRO na nezakonitu i nasilnu jednostranu secesiju...Tu se stalno preskace,cak i namerno zaboravlja,da je on izabran na neposrednim izborima za predsednika Srbije,tek 20.12.1990.godine...kako li je uspeo da tako 'expresno' izazove pomenute republike,da vec u prolece-leto 1991.godine otvoreno krenu sa odcepljenjem od SFRJ...???!!!
marecroaticum
Najviše volim kada se neki prave "Tošama" zna se kada je S.M. postao glavni čovjek Srbije, a to je bilo puno ranije od 20.12.1990. sjetite se čije su slike bile u Lastinim autobusima. Također se volimo hvaliti YU medaljama i jedino je Srbija pravni nasljednik YU osim kada bi to poteglo pitanje naknade štete, onda Srbija nije postojala do 1992. tek toliko o tome kako RH postoji tek od 1991. i nikad nije bila država, a Srbija je uvijek bila država. Što bi vaš Čosić rekao "volimo da lažemo...." Znam kako se ovo neće objaviti, ali ste započeli s širenjem propagande kao u razdoblju od 1986 do 1991.
Препоручујем 2
Dragisa Ljubenovic
Rat ovde nikad nije prestao.I,koliko god mi želeli,neće stati. Davutoglu danas u Banjoj Luci. Kanonizacija stepinca. Hrani sina,pa šalji na...
Krsto
Naslov je totalni promašaj, desilo se prije ovoga dana mnogo značajnih događaja, od barikada na cestama, otvorena pobuna Srba na Plitivicama, masakr legalnih hrvatskih policajaca u Borovu Selu od "nenaoružanih dobrih Srba", blokada hrvatskih sela u zaleđu Dalmacije i dr. - otvoreno svrstavanje JNA na stranu pobunjenih Srba, pratite događaje i datume - kako mi je Lazanski otvoreno odgovorio u polemici - htjeli ste državu, bez rata je niste mogli dobiti...to je jedina istina. U tekstu se spominju ekstremni radnici u velikom broju, to su isti oni radnici samupravljanja, kojima je bilo dosta lažnih objava podmukle i zloupotrebe JNA, koja je imala cilj rušenja legalne vlasi u Hrvatskoj i nametanje volje većinskog naroda u SFRJ.
Zoran
U Borovu selu se nije desio masakr. Svi hrvatski poginuli policajci su poginuli sa puskom u ruci. Nijedan koji se predao nije ubijen. S druge strane, jedini srbin koji je poginuo, bio je nenaoruzan, ubijen je od strane tih istih policjaca dok je sedio pred mesnom zajednicom i citao novine. Krsto, pusti propagandu...
Препоручујем 11
boki
Kako Sergej Lavrov rece prije neki dan Baltickim drzavama treba da budete srecni sto smo vas pustili da odete.Tako i Hrvatska Srbija joj nije niti branila da ide niti joj je htjela vlast da promjeni. A sto se samog rata tice za to se obrati Tudjmanu...
Препоручујем 8

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља