петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:06
17 ГОДИНА ОД НЕСТАНКА ЉУБОМИРА КНЕЖЕВИЋА НА КиМ

Нема одговорних за пропусте у истрази отмице новинара

У вези са поменутим догађајем води се предистражни поступак, наводе у Тужилаштву за ратне злочине
Аутор: Дејана Ивановићпетак, 06.05.2016. у 15:00
Љубомир Кнежевић (Фото УНС)

Судбина Љубомира Кнежевића, новинара приштинског „Јединства” и сарадника „Политике”, несталог на данашњи дан 1999. године на Косову и Метохији, ни после пуних 17 година није откривена.

„Љубомира Кнежевића су 6. маја 1999. припадници ОВК са железничке станице у Вучитрну под присилом одвели у непознатом правцу. Тужилаштво за ратне злочине у вези са поменутим догађајем води предистражни поступак по кривичној пријави ОКП Секретаријата МУП-а у Косовској Митровици у сарадњи са Службом за откривање ратних злочина МУП-а, Специјалним истражним тимом ЕУ и са Тужилаштвом Еулекса у Приштини”, наведено је у штуром одговору Миољуба Виторовића, заменика тужиоца за ратне злочине на питања „Политике” о резултатима истраге нестанка Кнежевића, дуге више од деценију и по. То практично значи да нема осумњичених у овом случају.

Одговоре о случају Љубомира Кнежевића, али и одговорности међународних институција, с обзиром на тврдњу Саветодавне комисије за људска права УН да је истрага у овом случају била лоше спроведена, од Еулекса нисмо добили. Уместо њих, упутили су нас на гласноговорнике Специјалног тужилаштва Косова где су, такође, остали неми на наша питања.

– Мишљење Саветодавне комисије за људска права УН из 2014. у вези са отмицом новинара Љубомира Кнежевића показује огромну немоћ међународне заједнице и других надлежних на Косову. Показује и велику незаинтересованост за кривичне истраге отмица и убистава грађана, а Љубомир је један од седам новинара кога је УНС именовао у досијеу убијених и несталих на Косову и Метохији. Комисија УН утврдила је да постоје велики пропусти Унмика и Еулекса у обезбеђивању сигурности људи, затим у истрази, да је потребно да Еулекс и надлежни на Косову пронађу и казне починиоце, да се због својих пропуста јавно извине породици Кнежевић и плате надокнаду. До данас ништа од тога није учињено. Породица осим тог папира који је наговестио могућност правде није добила ништа. Тужно је што ни наше Тужилаштво за ратне злочине нема интереса да се бави истрагама у вези са страдањима новинара српских редакција на подручју бивше Југославије – каже за „Политику” Драгана Бјелица, шеф Образовног центра Удружења новинара Србије.

Пре више од пола године Координација српских удружења несталих и убијених на подручју бивше Југославије послала је на 120 адреса међународних институција, међу којима је и Савет безбедности, обиман материјал о одговорности Уједињених нација због драстичног кршења људских права Срба на Косову и Метохији крајем деведесетих година прошлог века. Одговор, како каже Душан Челић, председник Управног одбора координације, до данас није стигао ни из једне институције.

– Највећи број кршења људских права, пре свега права на живот, догодио се у време мандата Уједињених нација на Косову и Метохији, након 10. јуна 1999. године. Међународна заједница не само што није свима гарантовала право на живот, већ су се пред њеним очима дешавале отмице, убиства и масовно етничко чишћење – каже за наш лист Душан Челић.

На Косову и Метохији, тврди он, није спроведена ниједна ваљана истрага поводом случајева отмице и убистава Срба.

– Забрињава нас што се поједини кривични предмети из надлежности Еулекса који се тичу и киднаповања и убијања Срба, уступају локалном, албанском, правосуђу. Страхујемо да предмете које Еулекс буде предао локалном правосуђу специјални трибунал, односно суд за ратне злочине ОВК на Косову и Метохији, који тек треба да буде основан, неће процесуирати – наглашава Челић.

Он упозорава да Унмик који квартално подноси извештаје Савету безбедности у њима уопште не помиње да постоји њихово саветодавно веће за људска права, које је донело 110 одлука о кршењу људских права Срба на КиМ.

– Све док се буде скривала чињеница о нестанцима и убиствима Срба на Косову и Метохији у време мандата УН неће бити откривена истина ни о Љубомиру Кнежевићу, ни о стотинама Срба који су под сличним, трагичним околностима киднаповани односно убијени – каже Душан Челић.

-----------------------------------------------------------------------------------

Без одговора о случајевима 39 медијских радника

У прогласу поводом 3. маја, Светског дана слободе медија, Удружење новинара Србије захтевало је да Специјално тужилаштво за ратне злочине најзад почне да ради свој посао и када је реч о 39 новинара и медијских радника српских редакција убијених у грађанском рату у бившој Југославији, на Косову и Метохији и током НАТО агресије уместо што годинама без резултата, по пријави НУНС-а, истражује одговорност новинара осумњичених за припрему и организовање ратних злочина и геноцида.

На питања „Политике” да ли се води истрага у случајевима 39 новинара и медијских радника и докле је стигла, у Тужилаштву за ратне злочине јуче нису одговорили.


Коментари0
4cdd1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља