петак, 15.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:56

Бонтон у позоришту

недеља, 09.03.2008. у 22:00
(Срђан Печеничић)

Одлазак у позориште или на концерт нуди лепу прилику да се на неколико сати искорачи из стварности. Међутим, ништа не може да поквари уживање у позоришном комаду или извођењу неког дела класичне музике као непристојна или недовољно образована публика.

Некада је одлазак у концертну дворану или позоришну салу представљао ритуал који је подразумевао свечано облачење, али данас правила одевања нису тако строга. Млађој публици „прогледаће кроз прсте” ако дођу пристојно обучени, макар и у фармеркама. Ипак, публика и сада долази у посебно одабраним тоалетама на премијере и свечане концерте.

Било да идете у позориште или на концерт, пожељно је доћи бар пола сата пре почетка. Ако закасните, немате право да негодујете ако вам не буде дозвољен улазак у салу, иако имате карту. Непристојно је ући после почетка представе или концерта, јер то омета и публику и уметнике на сцени. Најбоље је да сачекате прву паузу.

Кад посећујете овакве културне догађаје избегавајте коришћење јаког парфема који би могао да засмета људима око вас. Ако имате кијавицу или кашљете, останите код куће. Кашаљ или кијање не могу се зауставити, ни поред ваше најбоље воље, а сигурно ће сметати осталој публици.

И други непредвиђени звукови ометају уживање у концерту или позоришном комаду. Према томе, немојте носити са собом храну, поготово не бомбоне у шушкавим омотима, а мобилне телефоне искључите пре уласка у салу. Из истих разлога, уздржите се и од дошаптавања и гласног коментарисања догађања на сцени, као и од лупкања ногом о под или певушења уз неку од популарних мелодија класичне музике.

Аплауз представља највећу награду коју публика може да пружи извођачима, али и ту постоје одређени манири. Обично аплаудирамо тек на крају извођења, али аплауз могу заслужити и глумци или оперски певачи на отвореној сцени. Рецимо, када неки од посебно цењених уметника први пут у току вечери изађе на сцену или када публику понесе изванредно глумачко остварење или позоришни текст. Међутим, ни тада није пристојно прекидати уметника приликом извођења, већ треба сачекати да се заврши сцена. Уколико вам се сценографија посебно допада, можете аплаузом на самом почетку представе одати признање сценографу.

Да бисте знали када да аплаудирате на концерту, потребно је да будете музички образовани и да добро познајете музичко дело које се изводи. Музичко дело састављено је од мањих целина – ставова, између којих постоји мала пауза. Многи посетиоци који недовољно познају музичку уметност аплаудирају и између ставова, ометајући тако уметника у извођењу. У случају да нисте сигурни у своје знање, најбоље је да не аплаудирате све док не видите да остали у сали то чине.

Д. Д.


Коментари4
b3ef6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vida Lazarević
Poštovani, Zahvaljujem se gosp. Marku Stojanoviću na komentaru. Drago mi je da je komentarisao članak i prenio dio svog iskustva na ostale čitaoce. To se zove intelektualno djelovanje na širu čitalačku masu. Drago mi je da je u komentaru provukao suštinu ( ne treba da ne vidimo šumu od drveta). Ne bih kritikovala ni autora članka D.D. jer male savjete i podsjetnike ne treba doživjeti kao da nam neko " soli pamet" nego kao korisno podsjećanje. Pozdrav za sve ljubitelje pozorišta i svih dešavanja i kontakata koji nas oplemenjuju i stvaraju boljim ljudima. Sa poštovanjem, Vida Lazarević
Nena
Jos kao mala devojcica majka me je vodila u decije pozoriste.Kasnije kao gimnazijalka i student sa svojim prijateljima a danas sa suprugom.Oduvek je bilo neko nepisano pravilo lepog oblacenja, pogotovo za premijere.Nazalost taj lep obicaj polako bledi kod nas. Omladina dolazi u farmericama i patikama kao na fudbalske utakmice a i stariji se mogu videti prilicno nemarno obuceni, mukarci cesto ne obrijani, cesto sa manjkom higijene. To se narocito moze osetiti tokom prolecno-letnjih dana. Smatram da niko ne mora doci u svecanom odelu kao za vencanje, ali pristojno odeveni i umiveni svakako da.Kao sto ne mozete uci u mnoge institucije sa papucama i neprikladno odeveni tako bi trebalo da postoji kodeks oblacenja u u pozoristima.
Анастазија
И још: кад улазите у ред у биоскопу или позоришту у коме већ седе посетиоци који устају да бисте могли да прођете, пролазите лицем окренути тим особама, а не леђима, што је јако ружно и прави гаф који се нажалост често виђа.
marko stojanovic
Dragi D.D. ne znam odakle ste preuzeli sva ova pravila o pozorisnom bontonu, ali sa nekima od njih jednostavno ne mogu da se slozim. Da krenemo redom! Vi kazete „Nekada je odlazak u koncertnu dvoranu ili pozorišnu salu predstavljao ritual koji je podrazumevao svečano oblačenje” - da, ali to je samo donekle tacno. Pravila oblacenja „te vrste” su kod nas preuzeta od ruskog pozorista. Primera radi, u Engleskoj ili Francuskoj to pravilo vazi samo za premijeru. Po vama niko ko nema odelo ne bi smeo doci u pozoriste. Svejedno je kako ste dosli obuceni, bitno je da volite teatar. Takodje, kazete „Prema tome, nemojte nositi sa sobom hranu” – slazem se sa vama da je u Srbiji potpuno suludo, pa cak i bazobrazno nositi sa sobom bilo sta sto je za jelo u pozoriste, ali to ponovo zavisi od zemlje. Pa zaboga u Rusiji ko ne ponese hranu sa sobom skapace od gladi. Zamislite Cehovljevu dramu koja traje celih pet i po sati, sa pauzama od svega petnaestak minuta. Tek toliko vremena da se osvezite i nesto pojedite. Vidjao sam na predstavama ruske umetnike sa sendvicima zapakovanim u kese. Dva parceta crnog hleba sa malo salame koja bas mirise. Dalje, savetujete „Ukoliko vam se scenografija posebno dopada, možete aplauzom na samom početku predstave odati priznanje scenografu”. Zaboga ne i kod nas. Aplauz na pocetku je siguran znak da publika u sali nepoznaje bontona. Ovo pravilo vazi za neke zapadne zemlje, ne i za nasu. Elem, htedoh reci, kad nesto pisete pisite tacno! Ili bar pitajte nekoga ko zna, a u nasoj zemlji bar takvih ima dovoljno. Ili mozda premalo. Da ste malo istrazivali sigurno biste napisali zanimljiv tekst.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља