недеља, 18.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 08.05.2016. у 09:00 Мирослав Лазански
ПОГЛЕДИ

Како се догодио холокауст

Идеолошка индоктринација и распад друштвеног система вредности оставили су празан простор за насиље. Злослутно пророчанство за данашњу светску политику

Од 1. до 8. маја у свету се обележава холокауст. То је време посвећено сећањима на систематско убиство око шест милиона европских Јевреја у Другом светском рату од стране нацистичке Немачке. И данас се може поставити питање како се то могло догодити у цивилизованој Немачкој, и да ли данас присуствујемо новом таласу антисемитизма у Европи? Како се борити против такве врсте нетрпељивости која је била у корену догађаја који су довели до холокауста?

Али, најпре, како је холокауст могао да се догоди у Немачкој? У празном простору између немачке Националсоцијалистичке странке и државе после 1933. настале су специјалне инстанце, које су прерасле у секундарне бирократије, на пример СС апарат и ДАФ, односно нацистичка служба безбедности, које су се у великој мери отеле контроли владе Рајха. Принцип владавине вође-фирера заменио је стручну компетенцију и искусно руковођење–администрацијом, самовољом и самопрецењивањем властодржаца, чије квалификације су се састојале од безобзирног отимања и бескрупулозности која одузима дах.

Заправо, идеални тип функционера немачке Националсоцијалистичке странке није се никада одликовао сувише великим идеолошким знањем и значајем. Способност прилагођавања била је важнија од креативности, брига о сопственој клијентели важнија од стварних резултата. За стил националсоцијалистичких лидерских група било је карактеристично беспоговорно усредсређивање на циљ у првом плану и без адекватне координације из чега је и произишла све мања прегледност политичког рада. Канцеларија Рајха ограничавала је сваку контролну функцију.

Уз то је долазило и до систематског конфликта између разних инстанци државног апарата, где је Хитлер за решавање проблема користио посебну управу и додељивао посебна пуномоћја, а при томе није мењао опште надлежности. Унутарполитички реформски пројекти, стварање средње инстанце Рајха, поједностављивање администрације, мобилизација народа, реформе унутар Рајха, реформе кривичног права и побољшање политике здравства, све је стало на пола пута, режим није ишао даље од импровизације. Хитлер је имао обичај да наређује да се све то остави по страни, као неважно за рат.

Растурање политичког система у многобројне међусобно конкурентне центре моћи и све веће слабљење правосудног апарата, који се није усуђивао да кажњава функционере нацистичке странке због насиља и отвореног кршења закона, све је то створило оквире у којима је могао да се ослободи потенцијал за насиље укорењен у менталитету елите Националсоцијалистичке странке и у структури партијског апарата. Владала је огромна корупција, недостатак стручне способности по правилу је компензован насилничким испадима.

Свеопштим узроцима, дакле деформацији политичке културе после Првог светског рата и ерозији грађанско-либералних ставова, нацисти су пришли на специфичан начин. Функционери који су брзо напредовали после 1933. били су необично млади, њихова тесна веза с партијом довела је до потцењивања институционалних и правних норми.

Биографије обичних функционера запослених у партијском апарату, у нацистичкој служби безбедности и полицији имале су јединствену мустру: сви су углавном били припадници добровољачког нацистичког покрета, дакле прожети климом насиља из Првог светског рата и после њега.

Првих година после 1945. потрага за најважнијим актерима холокауста концентрисала се на највише припаднике нацистичке партије и полиције, као и на високе функционере СС-а који су играли пресудну улогу у оквиру трупа ангажованих у СССР-у и у каснијој систематској политици истребљења после акције Рајнхард, марта и априла 1942. Међу присталицама расне политике био је релативно мали број оних који су c обзиром на своју каријеру и своје порекло били склони криминалу, али се диктатури националсоцијалиста придружила екстремна морална отупелост немачких интелектуалаца.

Величање насиља помоћу пропаганде постало је везивни елемент неформалних група властодржаца. Настала је терористичка клима, а у то време у немачком народу постојало је антијеврејско расположење, иако се цео немачки народ није могао уверити у неопходност предузимања „чврстих мера” према Јеврејима. Па је Мартин Борман, лидер партијске канцеларије, морао да демантује депортацију и ликвидацију Јевреја, прибегавши формулацији да се ради само о „потискивању Јевреја на Исток”.

Оно што се спроводило у Трећем рајху био је, пре свега, ескалирајући распад друштвеног морала, режим је темељно уништио традиционални друштвеноморални миље. У многим случајевима дух војног и партијског другарства, каријеристички мотиви и прилагођавање на општу бруталност рата и навикавање на све то играли су важну улогу за понашање учесника у „крајњем решењу”. Идеолошка индоктринација и распад друштвеног система вредности оставили су празан простор за насиље. Злослутно пророчанство за данашњу светску политику...

 

Коментари84
7ab36
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља