субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:40

Мелодрама о политичким губитницима у Србији

Којим то каналима су нуле испред осталих бројева на изборима постајале нуле после других бројева на рачунима
Аутор: Батић Бачевићсубота, 07.05.2016. у 22:00

 

Има сигурно таквих случајева, али потписник овог текста још није имао прилику да сретне нешто што се у нашим медијима зове политички губитник: особу која је политику напустила с вишком пораза и мање пара, пријатеља и квадратних метара на свом животном билансу. Чак и особе које су постале јунаци вицева због катастрофалних изборних пораза су, изгледа, тај подсмех или општу спрдњу лакше поднеле јер су и улогу аутсајдера, који су у трку ушли само да узму десетак хиљада гласова намењених неком озбиљнијем, некако успеле да наплате. И данас се по медијима појављују живописни ликови који с нескривеним поносом истичу како су пре 20 или 10 година били кандидати за председника државе, јер им је управо та неуспешна, комична кандидатура испунила рупе у биографији, попунила лични буџет и учврстила позиције у некој служби или компанији на ивици законског цензуса. Зато и није чудно што су у Србији, када се после само десет дана од избора сазнало ко би заправо могао да уђе у парламент, испоставило да су заправо сви победници. Јер су на, неком крајње личном плану, победници били и носиоци десетак руских листа и економски експерт, уважени саветник Дафине Милановић који је на прошлим изборима нудио решења за економски препород Србије јер, вероватно, зна како је успео да деведесетих година препороди економију своје породице. Којим то каналима су нуле испред осталих бројева на изборима постајале нуле после других бројева на рачунима?

На таква питања ће се у Србији одговорити једног лепог дана, када се схвати да је заиста немогуће успоставити нормалан демократски систем све док јавност нема комплетан увид у токове финансија свих странака, кандидата, везаних лица и везаних странака. А до тада би, у општој галами о националним раздорима, ваљало подсетити да једини озбиљан консензус свих политичких опција у Србији, изгледа, није имао за циљ ни домовину, ни будућност наше деце, а ни нашу славну прошлост. Тај велики национални споразум се тицао садашњости финансијера странака, као и личних финансија страначких лидера и њихових породица.

Неспорни добитници избора су Војислав Шешељ и Саша Радуловић, који делују као велика казна за политику без политике која је установљена за време Бориса Тадића, али је настављена после њега – у којој ћемо сви да будемо мало националисти, мало Европејци, али ћемо гледати да ни Србија ни Европа никада не угрозе наше комбинације. И када је Тадић отишао у неки други филм, нико још у српским медијима није знао у ком су филму наставили да глуме нови српски лидери.

Шешељ и Радуловић се налазе на крајњим тачкама српске политике у којој се лидери срећу у банкама или на пријемима, али њихове бираче деле векови другачије схваћене историје и нетрпељивост која их онемогућава да се икада саслушају. Али ма колико деловали удаљено, Шешељ и Радуловић су оцртали ивице терена на којем ће се одвијати наша национална игра у наредној деценији, иако већ изгледа да ће се први лидер трудити да никада не наљути Вучића, а други британског и америчког амбасадора.

Премијер Србије је неспорни изборни победник, али је својим понашањем некако успео да сопствену победу релативизује више од опозиције. Александар Вучић је с напредњацима освојио више процената него што је Милошевићев СПС освојио на првим изборима 1990. или коалиција ДОС на септембарским изборима 2000, али се свеједно понашао као да више жали што је изгубио на Врачару него што је освојио Војводину. Више радости је било у круговима окупљеним око листа ДС, ДСС и Тадићевог СДС-а, иако су њихове странке, које су од 2000. давале све премијере и председнике Србије, на изборима заједно освојиле четвртину посланика које има „тешко поражени СНС”. Лидери опозиције понашали су се као особе које су управо изашле из болнице после тешке болести, па су само чињеницу да су преживеле ту тешку априлску болест схватиле као коначну победу. „Ово још није крај. Није чак ни почетак краја. Али је можда крај почетка.” Та стара Черчилова парола је постала нека врста опозиционе пароле у борби против Вучићеве власти.

У том тужном, рашомонском тумачењу избора остало је потпуно занемарено само једно питање – како ће се парламентарни избори одразити на парламент. Јер има индиција да је реч о институцији у којој се води главна политичка борба, огледалу политичког стања нације. Зато и није јасно како се то догодило да су се озбиљније политичке битке водиле на Твитеру него у парламенту, да се власт више плашила од тога шта причају студенти на Правном или Филозофском него опозициони прваци.

О већ митској улози амбасада у балканској политици да не говоримо. Ови парламентарни зато и неће остати упамћени као једини на којима су сви победили, већ као прилика да се та српска политика врати у свој нормални ток, да се све важне борбе воде у парламенту, у присуству јавности а у одсуству страних или домаћих фактора. Никоме то од парламентарних странака није сметало, али није било природно, а ни демократски, што неколико милиона људи, који имају становите резерве према европским интеграцијама, нису имали представнике у парламенту. На другој страни у парламенту нису биле ни присутне „аутентичне европске опције” оног дела елите Србије која од Европе тражи алиби за сопствену клептократију. Зато ће и нови српски парламент бити једна од најбољих инвестиција у Србији. Јер ће личити на њу.


Коментари8
de523
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milos
"demokratija ce platiti zato sto ce pokusati odgovarati svima.siromasni ce hteti imetak bogatih a demokratija ce im to dati.mladi ce hteti biti uvazavani kao stari,zene ce hteti biti kao miskarci,stranci ce hteti prava kao starosedeoci a demokratija ce im to dati.LOPOVI I PREVARANTI ce hteti vazne drzavne funkcije a demokratija ce im to dati.a kada LOPOVI I PREVARANTI konacno "demokratski" preuzmu vlast jer KRIMINALCI I ZLOCINCI teze za moci nastace gora tiranija nego u vreme bilo koje monarhije ili oligarhije" rece Sokrat pre 2500 godina,uz male korekcije primenjivo za danasnje vreme
blaga jeza
Radulović zaustavi pljačku Vršačkih vinograda, a Vi kažete da je strani plaćenik. Ako je tako, blago nama sa našim domaćim plaćenicima. Vidim da uredno "menjaju svest" narodu, imaju lepe plate i vode nas u srećniju budućnost.
ivan seljak
da, da, za sve je krivo samoupravljanje. da nije njega bilo svi bi smo živeli sretni i zadovoljni do kraja života.
Деда Звонце
У свим институцијама система доминира вирус самоуправљања који у свом темељу садржи корупцију и некомпетентност, изопачено разумевање демократије и социјалне правде друштва. Зато све институције друштва, па тако и Парламент, трапаво срљају ка модерној Србији. Јер притисцима се могу променити навике, али вирус у глави никако. Набрајање свих последица тог експеримента превазилази овај простор, а Аутор је само делимично дотакао једну од њих, и то брилијантно и кристално јасно. Недостају овакви избистрени погледи који разгрћу уобичајену медијску маглу сервирану у свим медијима.
Zika virus
Dopada mi se sto su komentatori poceli da "otkrivaju" Bacevica, jer su danas, on i Cirjakovic, udarne pesnice "Politike". Ostali, manje, vise, nastoje da nesto kazu, a da pri tom ne uvrede Vodju ili Skota.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља