субота, 24.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:40

Кућна робија све траженија

Тренутно се у кућном притвору налазе 182 особе, а 323 служе казну у „кућном затвору”... Први је безбедносна мера до упућивања окривљеног на издржавање казне у затвор, а ношење наногице у кући је блажа казна од затвора за осуде до годину дана
Аутор: Озрен Милановићпонедељак, 09.05.2016. у 08:05
Судије често одбијају захтеве за кућни затвор јер осуђени не испуњавају услове

Маја Адровац, којој се пред Вишим судом у Београду суди због помагања у покушају атентата на бизнисмена Милана Бека, пуштена је недавно из Централног затвора где се налазила у притвору од хапшења 17. јула прошле године. Кривично ванпретресно веће Вишег суда прихватило је предлог њених бранилаца и меру класичног притвора јој заменило кућним са електронским надзором, као обезбеђење да ће се одазивати позивима суда.

Исти суд је слично поступио и после првостепене пресуде бившим радницима обезбеђења сплава „Саунд” јер су на смрт пребили Федора Фримермана 25. јула 2013. године испред сплава и нанели тешке повреде двојици његових пријатеља. По службеној дужности им је укинуо притвор у којем су били од инцидента и одредио им кућни притвор уз електронску наногицу. Пошто је реч о првостепеној пресуди са вишегодишњим казнама затвора, осуђ

ени и тужилаштво имају право да уложе жалбу на њу. До другостепене пресуде, нападачи на Фримермана боравиће у кућном окружењу што ће им се рачунати у време одслужења будуће казне.

Судије често одбијају захтеве за кућни затвор јер осуђени не испуњавају услове

Министар правде Никола Селаковић није желео да коментарише судске одлуке, али је рекао да оне на јавност делују забрињавајуће.

На ове две судске одлуке се реаговало и на друштвеним мрежама, у стилу „ето, насилницима и помагачима убица овако благе казне…”. А у оба случаја није реч о казнама него о мерама.

Кућни затвор и судска мера забране напуштања стана – као кућни притвор, два су различита правна института, који се често мешају и поистовећују у јавности. Неко ко чека првостепену или правоснажну пресуду под мером забране напуштања стана није заправо осуђен, него је тим статусом обезбеђено његово присуство за време трајања кривичног поступка, дакле у времену пре доношења пресуде, којом се изриче казна, што је једна од препорука Савета Европе.

Кућни притвор се најчешће одређује као блажа мера од класичног притвора, на почетку кривичног поступка или након укидања притвора и предвиђено је да буде са или без електронског надзора – наногице, уз помоћ које се прати кретање окривљеног.

Ту меру све више користе наши судови, јер су нас последњих година у више наврата међународне институције критиковале због предугог трајања притвора.

По одлуци суда кућни притвор траје до упућивања окривљеног на издржавање казне у затвор, а суд је дужан да на свака три месеца проверава да ли и даље важе разлози због којих је одређен.

Према подацима Управе за извршење кривичних санкција, тренутно се у кућном притвору налазе 182 особе, са и без наногице, а под тим мерама тренутно су и Владимир Јовановић познатији као Влада Јапанац и Деспот Вранић из Новог Сада, виновник саобраћајне трагедије.

У кућном притвору, кроз који је до сада „прошло” више од 1.000 окривљених, били су и власник „Нибенс групе” Мило Ђурашковић, син власника „Делта холдинга” Марко Мишковић, власник концерна „Фармаком МБ” Мирослав Богићевић, судија Бранислав Блажић...

Кућни затвор, за разлику од притвора, врста је санкције, која се изриче судском пресудом. То је казна коју према одлуци суда осуђени може да издржава у свом стану или кући. Према Закону о извршењу ванзаводских санкција и мера, кућни затвор представља замену за казну „класичног затвора” и то када суд дозволи окривљеном да казну до једне године затвора издржава у просторијама у којима станује.

На прву овакву пресуду је 5. јануара 2011. године осуђен један фризер из Краљева. У Управи за извршење кривичних санкција износе нам податак да тренутно 323 особе служе казну у „кућном затвору”. Наногица се монтира изнад зглоба ноге, а само у једном случају до сада, из медицинских разлога, стављена је осуђеном на руку.

У Управи за извршење кривичних санкција кажу нам да овакав начин извршења затворске казне има великих предности, јер осуђеном даје могућност да не наруши породичне односе и не буде „инфициран” криминалним понашањем а и кућни затвор је велика уштеда за државни буџет.

Црна кутија
За постављање одашиљача неопходно је да кућа има фиксни телефон и струју, на које се повезује црна кутија преко које иде сигнал са наруквице ка оперативном центру. Опсег дозвољен за кретање зависи од величине стана у ком одседа осуђеник. У предности су они који имају кућу и двориште од оних који робијају у једнособном стану. Ако дође до краћег нестанка струје или привременог искључења телефона, апарат све меморише, па се по њиховом повратку подаци сабирају и види се ако је осуђена особа напуштала стан. Осим тога, и сама база има батерију која траје 48 сати без пуњења. У центар за праћење стижу поруке о свим променама, од уласка у недозвољену зону, па до порука типа „оштећење каиша” и „одсуство тела” што је сигнал да је покушано скидање наногице.

Број захтева за издржавање казне затвора у кућним условима уз електронску наруквицу је у порасту али судије ове захтеве често одбијају јер осуђени не испуњавају све услове. Наравно да виновнику породичног насиља суд неће одредити кућну робију.

Осуђени, према закону, има право да у току дана напусти стан на највише два сата, а у посебно одобреним случајевима и дуже. Реч је о стално запосленима који могу да одлазе на посао. Оперативно безбедносно одељење Управе за извршење кривичних санкција прати поштовање забране напуштања стана путем електронског надзора.

У случају непоштовања забране, односно ако окривљени или осуђени самовољно напусти просторије у којима живи – једном дуже од шест часова или два пута у трајању до шест часова, суд му укида такав начин одслужења и одређује класичан затвор или класичан притвор.

Како нам кажу у Управи, до сада је само у неколико случајева наногица замењена класичном робијом јер је „носилац” прекршио правила понашања или је у међувремену осуђен на другу казну.

Најпознатији случајеви у којима су окривљени „зарадили” казну кућног затвора су случај певачице Светлане Ражнатовић и њене сестре Лидије Оцокољић, балетана Горана Станића, Стефана Карића, Љубише Бухе, саучесника у афери „кантримен”...


Коментари0
813ba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља