петак, 19.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:13
ДОСИЈЕ: САМОУБИСТВО

Велике разлике у броју суицида у земљама Европе

У Србији је највише самоубистава било 1992, 1993 и 1997. године, југ Европе (Португалија, Шпанија, Италија, Грчка) с најнижим стопама. Светска здравствена организација поставила циљ да до 2020. стопе суицида у просеку буду смањене за десет одсто
Аутор: Бранислав Радивојшауторак, 10.05.2016. у 08:04

Горан Пенев је објавио недавно у „Политици” податке који показују да су почетком ове деценије стопе самоубиства у неким европским земљама и по 10 пута више него у другим. Наиме, у неким земљама током године на сто хиљада становника себи скрати живот њих четворо-петоро, а негде – њих четрдесет! Откуд тако велике разлике, питамо овог демографа, а он нам показује табелу са стопама самоубиства у свим европским земљама од 1990. до 2010. са још већим распонима. Међутим, последњих десетак година те разлике се видно смањују и, што је још важније, у већини европских земаља смањују се и саме стопе. Што се узрока због којих долази до великих разлика између појединих земаља или између појединих делова континента тиче, наш саговорник истиче да је самоубиство врло комплексан феномен који се не може разјаснити једноставним навођењем једног или неколико разлога.

– На индивидуалном, као и на макронивоу самоубиство је условљено биолошким, демографским, здравственим, културним, политичким, економским, климатским и другим чиниоцима који делују симултано и чији утицај је временски променљив. Рецимо, биолошки фактори, удружени са социопсихолошким, културним и другим утичу на различито суицидно понашање мушкараца и жена, тако да су у свету, а поготово у Европи, самоубиства мушкараца углавном неколико пута бројнија од самоубистава жена. Стога је број самоубистава у свакој земљи под утицајем полне структуре укупног становништва, али још више његове старосне структуре. Зато што је ризик од самоубиства многоструко већи међу старима него међу младима или средовечнима.

Климатски фактор може да утиче на суицидно понашање, а и сезоналност самоубистава је веома изражена. У Србији је у последњих 25 година самоубистава најмање у децембру, јануару и фебруару, а највише у априлу, мају и јун

Пенев каже да треба водити рачуна и о фактору културне (не)прихватљивости самоубиства, што се одражава на њихову учесталост, али и на квалитет статистичких података. Република Ирска је рецимо све до 1992. године третирала покушај самоубиства као кривично дело, док је у Холандији еутаназија као асистирани вид самоубиства законом дозвољена од двехиљадитих. Очигледно је да је у те две земље степен културне прихватљивости самоубиства и даље врло различит, али су стопе суицида готово идентичне. Између осталог и зато што је тзв. подрегистрација самоубистава (смањен број званично регистрованих у односу на стварни) у Ирској много већа. С друге стране, Холандија деценијама спроводи многе активности у домену превенције самоубиства.

Пенева, који се последњих година интензивно бави проучавањем суицидног морталитета становништва Србије, али и осталих европских земаља, питамо како објашњава велике разлике у стопама суицида између многих суседних држава, попут Италије и Словеније?

– Италија је део југа Европе који има најниже стопе. У ствари, у многим студијама је утврђено да климатски фактор може да утиче на суицидно понашање, као и да је сезоналност самоубистава веома изражена. Код нас у Србији, у последњих 25 година самоубистава је најмање у децембру, јануару и фебруару, а највише у априлу, мају и јуну, тако да није тачна претпоставка да су самоубиства чешћа у „кратким данима магловите зиме”.

С друге стране, југ Европе има повољнију климу за ментално здравље него север, и отуда ниже стопе у Италији, Шпанији, Грчкој и Португалији?

– И то је тачно, али треба узети у обзир и друге факторе, као што је породица, која у традиционалним друштвима има заштитну улогу за њене чланове, док се на северу суочавамо с већим индивидуализмом, па и с већим процентуалним уделом особа које живе саме. А зна се да је највећи ризик од самоубиства међу мушкарцима у старијим годинама који живе сами, посебно код оних који су постали удовци – каже Пенев.

Методи
Најчешћи методи извршења самоубиства разликују се од земље до земље. Тако, на пример, употреба ватреног оружја је у САД најчешћи начин извршења самоубиства. У Хонгконгу то је скок с висине. У Европи је вешање најзаступљеније, а код жена је високо учешће тровања и утапања. У Кини, у руралним срединама, тровање пестицидима је најзаступљеније код жена, а у Ирану жене се најчешће убијају – самоспаљивањем!

Али како то да су стопе самоубиства у неким северним земљама као на југу такође релативно ниске?

– У том случају треба размотрити утицај других фактора као што су добра здравствена заштита, висок стандард, владине мере, активности невладиних организација итд.

Подсећамо нашег саговорника да се у последњих десетак година смањују стопе и у бившим социјалистичким земљама, које су у време транзиционог шока, деведесетих, углавном регистровале пораст броја самоубистава. На пример, у Србији су рекордне биле 1992, 1993. и 1997. година.

На први поглед, објашњење је једноставно: становништво које је раније имало какву-такву сигурност радног места, обезбеђен приступ здравственом и школском систему, остало је током деведесетих без већине таквих погодности, а у многим земљама је дошло до правог колапса система јавног здравља. Од огромног значаја је био и пораст алкохолизма, а у неким од земаља и ратни сукоби и све трауме које су они узроковали. На питање зашто се од двехиљадитих и у земљама у транзицији број самоубистава смањује, Пенев наводи да је то резултат укупних позитивних промена – благог пораста стандарда, побољшања општег здравственог стања итд. И заустављање ратова је томе допринело, између осталог и због смањене доступности ватреног оружја.

Питамо Пенева у којој мери друштво може превентивно да делује у правцу смањења броја самоубистава, а он каже да уређеније заједнице имају боље услове и за то. И Светска здравствена организација има у том погледу све активнију улогу. Почетком двехиљадитих уведен је Светски дан превенције суицида (10. септембар), а 2013. године је усвојен Акциони план менталног здравља становништва, којим су се земље чланице СЗО обавезале да до 2020. стопу суицида смање за десет одсто.

Велике разлике у стопама самоубиства у појединим земљама могу бити и резултат већ поменуте подрегистрације самоубистава (мање регистрованих него стварних), пре свега због ниског степена њихове друштвене прихватљивости. Једно велико истраживање у Француској је показало да су од свих насилних смрти неутврђеног порекла више од 60 одсто била самоубиства. Што се тиче Србије, у Војводини је квалитет статистичких података о смртности бољи него у централном делу, а у централном делу много бољи него на Косову. На пример, у 2012. званична стопа самоубиства у Војводини износила је 22,8 на 100.000 становника, у централној Србији 17,3 а на Косову 1,9! Исте године, у Војводини је удео умрлих непознатог узрока износио 0,9 одсто, у централној Србији 2,4, на Косову енормни 31,1 проценат. То значи да се званичним статистичким подацима о суицидима мора свуда, па и код нас, приступати с извесном резервом, каже на крају разговора Горан Пенев.


Коментари9
368ce
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sa kraja Sveta
Svim novinarima koji ne koriste cist srpski jezik treba zabraniti da objavljuju clanke u novinama. Ja razumem potrebu za novim recima, narocito tehnickim gde odgovarajuca srpska rec ne postoji ali koristiti "suicid" umesto samoubistvo je zlocin i prema srpskom jeziku i prema buducim generacijama srprkog naroda.
ВлаДо
Црна Гора не само што има високу стопу самоубистава него је једина од приказаних земаља која има стално растућу стопу.Интересантно је, али не мора бити повезано,(а може), да се посматрани период поклапа са владавином Мила Ђукановића.
janko
u crnoj gori je ovako visoka stopa zbog kockarskih dugova...
Paja Patak
Шта би са кампањом ”Негујмо српски језик”? Немојте молим вас да постанемо као Хрватска која је унаказила језик убаивањем масе страних речи а које маса људи не разуме и не знају шта значе.
Radomir
"Велике разлике у броју суицида у земљама Европе" ... "Grandiozne diferencije u namberu suicida u kantrijima Evrope" ?!?!? Hajde, 'pliz', ... nemojte da me ponovo ucite srpskom jeziku pod stare dane!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља