петак, 05.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 09.05.2016. у 22:00 Аница Телесковић

Тајкунски дугови на нишану бившег шефа ЦИА

На састанку премијера Александра Вучића са Дејвидом Петреусом преговарано је о реструктурирању презадужених предузећа и то преко преузимања њихових дугова
Дејвид Петреус (Фото Фонет/Ненад Ђорђевић)

 

Аме­рич­ки ин­ве­сти­ци­о­ни фонд ККР одав­но је по­ка­зао да има ам­би­ци­је да пре­у­зме по­је­ди­не гра­не ин­ду­стри­је на срп­ском тр­жи­шту. На­кон што, пре две го­ди­не, ни­је ус­пео да ку­пи „Ду­нав хра­на гру­пу”, у окви­ру ко­је по­слу­ју „Имлек”, „Бам­би – Ба­нат”, „Књаз Ми­лош” и Су­бо­тич­ка мле­ка­ра, овај аме­рич­ки фонд на­ми­ри­сао је но­ву по­слов­ну при­ли­ку. Да ку­по­ви­ном про­бле­ма­тич­них кре­ди­та прак­тич­но до­ђе до вла­снич­ког уде­ла у пре­за­ду­же­ним срп­ским ком­па­ни­ја­ма.

То је тај­на са­стан­ка Деј­ви­да Пе­тре­у­са, не­ка­да­шњег ше­фа ЦИА и пред­став­ни­ка ин­ве­сти­ци­о­ног фон­да ККР са пре­ми­је­ром Алек­сан­дром Ву­чи­ћем, ко­ји је одр­жан кра­јем про­шле не­де­ље, а на­кон ко­га је јав­но­сти про­сле­ђе­но са­мо шту­ро са­оп­ште­ње о то­ме ка­ко се раз­го­ва­ра­ло о „про­на­ла­же­њу мо­де­ла за ре­ше­ње не­на­пла­ти­вих кре­ди­та ба­на­ка”. Ме­ђу­тим на­ши са­го­вор­ни­ци упу­ће­ни у ове пре­го­во­ре по­твр­ђу­ју да је су­шти­на са­стан­ка иза за­тво­ре­них вра­та би­ла пре­у­зи­ма­ње пре­за­ду­же­них пред­у­зе­ћа.

– Ре­ше­ње је ба­зи­ра­но на ре­струк­ту­ри­ра­њу пред­у­зе­ћа, а не ду­го­ва. Реч је о по­ку­ша­ју да се са­чу­ва­ју и ожи­ве при­вред­ни су­бјек­ти ко­ји има­ју здра­ву осно­ву за одр­жи­во ду­го­роч­но по­сло­ва­ње, а до­спе­ли су у про­бле­ме пре­за­ду­жи­ва­њем и по­гре­шним упра­вљач­ким од­лу­ка­ма у прет­ход­ном пе­ри­о­ду – ка­же „По­ли­ти­кин” из­вор упу­ћен у пре­го­во­ре.

Пре­ма по­след­њим по­да­ци­ма На­род­не бан­ке Ср­би­је (НБС) уче­шће про­бле­ма­тич­них кре­ди­та из­но­си 22 од­сто, што зна­чи да сва­ки пе­ти при­вред­ник има про­бле­ма са вра­ћа­њем ду­го­ва бан­ка­ма. Пре­ве­де­но у па­ре, у ло­шим кре­ди­ти­ма за­ро­бље­но је чак 3,6 ми­ли­јар­ди евра. Упра­во за те зај­мо­ве је ККР по­ка­зао ин­те­рес, јер кон­вер­то­ва­њем ду­га у вла­сни­штво мо­гу да до­ђу до ве­ли­ког бро­ја срп­ских фир­ми. Спи­сак „про­бле­ма­тич­них” бан­кар­ских кли­је­на­та по­чи­ње и за­вр­ша­ва се име­ни­ма три би­зни­сме­на. То су Ми­ро­слав Бо­ги­ће­вић, вла­сник „Фар­ма­ко­ма МБ”, Го­ран Пер­че­вић, вла­сник „Ин­тер­ко­мер­ца” и Жељ­ко Жу­нић, вла­сник „Бе­о­хе­ми­је”.

Пре­ма зва­нич­ним по­да­ци­ма цен­трал­не бан­ке, по­сма­тра­но по при­вред­ним гра­на­ма, чак тре­ћи­на про­бле­ма­тич­них зај­мо­ва одо­бре­на је пре­ра­ђи­вач­кој ин­ду­стри­ји (30,9 од­сто). То су пре­храм­бе­на, ду­ван­ска, тек­стил­на и хе­миј­ска ин­ду­стри­ја... Дру­га тре­ћи­на тих кре­ди­та одо­бре­на је сек­то­ру тр­го­ви­не (30 од­сто), док је гра­ђе­вин­ској ин­ду­стри­ји одо­бре­но 16,3 од­сто про­бле­ма­тич­них зај­мо­ва. Ујед­но то су и сек­то­ри у ко­ји­ма би ККР мо­гао да кон­вер­ту­је ду­го­ве у ка­пи­тал.

У слу­ча­ју би­зни­сме­на Ми­ро­сла­ва Бо­ги­ће­ви­ћа, ко­ји је 50 од­сто вла­сник и „По­ли­ти­ке но­ви­на и ма­га­зи­ни”, хи­по­те­тич­ки по­сто­ји мо­гућ­ност да пре­у­зи­ма­њем ње­го­вих ду­го­ва ККР стек­не вла­снич­ки удео у „По­ли­ти­ци”. Али, то пре­у­зи­ма­ње мо­ра­ло би да бу­де у скла­ду са два про­пи­са: За­ко­ном о за­шти­ти кон­ку­рен­ци­је и За­ко­ном о јав­ном ин­фор­ми­са­њу. С об­зи­ром на то да се, ка­да је о ме­ди­ји­ма реч, као ре­ле­вант­но тр­жи­ште у Ко­ми­си­ји за за­шти­ту кон­ку­рен­ци­је ра­чу­на­ју сви ме­ди­ји (елек­трон­ски, те­ле­ви­зи­ја, ра­дио, штам­па...) ККР би са овом др­жав­ном ин­сти­ту­ци­јом имао про­бле­ма. Мо­рао би да до­ка­же да се ти­ме не ре­ме­ти кон­ку­рен­ци­ја на тр­жи­шту. Ина­че, овај аме­рич­ки ин­ве­сти­ци­о­ни фонд је и те ка­ко при­су­тан на срп­ском ме­диј­ском не­бу. Пре­ко сво­је ћер­ке фир­ме „Ју­нај­тед гру­пе” у Ср­би­ји, већ по­се­ду­је ка­блов­ског опе­ра­те­ра СББ, за­тим То­тал ТВ, али и „Гранд про­дук­ци­ју”. У вла­сни­штву ККР-а је и  TВ Н1, Спорт клуб, Си­не­ма­ни­ја и де­чи­ји ка­нал Ул­тра ТВ. „Ин­фор­мер” је об­ја­вио да је ККР­вла­сник ак­ци­ја „Блиц он­лај­на”.

Са дру­ге стра­не, по За­ко­ну о јав­ном ин­фор­ми­са­њу, овај ин­ве­сти­ци­о­ни фонд хи­по­те­тич­ки би мо­гао да стек­не вла­снич­ки удео у „По­ли­ти­ци”. Јер, за­кон оста­вља мо­гућ­ност да ККР, као вла­сник ка­блов­ске мре­же, мо­же да пре­у­зме до 50 од­сто днев­них но­ви­на чи­ји про­се­чан днев­ни ти­раж на го­ди­шњем ни­воу не пре­ла­зи 50.000.

Бан­ка­ри са ко­ји­ма је „По­ли­ти­ка” раз­го­ва­ра­ла ка­жу да ме­ди­ји не до­но­се за­ра­ду овом ин­ве­сти­ци­о­ном фон­ду, али да су они ва­жан део њи­хо­вог би­зни­са, јер до­но­се ути­цај. Оно што ин­ве­сти­ци­о­ни фонд код ло­ших кре­ди­та нај­ви­ше ин­те­ре­су­је је­су ко­ла­те­ра­ли. Од­но­сно, имо­ви­на ко­јом су пре­за­ду­же­ни при­вред­ни­ци код ба­на­ка га­ран­то­ва­ли да ће вра­ти­ти ри­зич­не кре­ди­те. То су пре све­га не­крет­ни­не, зе­мљи­ште, ма­ши­не и опре­ма.

Комерцијална банка продаје лоше кредите
Занимљиво је да се, када је о системском решавању проблема проблематичних зајмова, прва огласила Комерцијална банка, која је у државном власништву. Још у петак, након састанка Вучића и Петреуса, Владимир Круљ, председник Управног одбора ове банке, изјавио је да ова финансијска институција жели да изгради лидерску позицију на тржишту када је о решавању проблематичних кредита реч.
У разговору за „Политику” Круљ је јуче истакао да је
спремност инвестиционог фонда ККР да инвестира у
Србији, и да учествује на тржишту проблематичних кредита позитиван сигнал, али да исто тако треба истаћи да постоји интересовање још неколико инвестиционих фондова. Они су, према његовој најави, спремни да инвестирају између 50 и 100
милиона евра на тржишту лоших зајмова.
– Инвестициони фондови су флексибилнији и често ефикаснији у реализацији проблематичних кредита од самих банака. Ублажавање овог проблема је веома битно питање, јер омогућава ,,чишћење” биланса банака, отвара простор за кредитну експанзију пословних банака, али и повољније услове за кредитирање, посебно привреде – објашњава Круљ.
Како сазнајемо од банкара, лоше кредите већ су продавали Хипо, Пиреус, НЛБ и Ерсте банка. 

У че­му је раз­ли­ка ка­да је вла­сник про­бле­ма­тич­ног кре­ди­та бан­ка, а у че­му ка­да је лош за­јам у ру­ка­ма ин­ве­сти­ци­о­ног фон­да?

Пре­ма ре­чи­ма Бо­шка Жив­ко­ви­ћа, про­фе­со­ра Еко­ном­ског фа­кул­те­та, ин­ве­сти­ци­о­ни фон­до­ви на­сту­па­ју мно­го агре­сив­ни­је од ба­на­ка ка­да је о про­бле­ма­тич­ним кре­ди­ти­ма реч.

– У слу­ча­ју да оба­ве­зе пре­за­ду­же­них пред­у­зе­ћа пре­у­зме ин­ве­сти­ци­о­ни фонд, мо­же­мо да оче­ку­је­мо ве­ли­ки број бан­крот­ста­ва. Јер ће, ако не мо­гу да на­пла­те ду­го­ве, ин­ве­сти­ци­о­ни фон­до­ви фир­ме те­ра­ти у сте­чај и на тај на­чин про­да­јом имо­ви­не ство­ри­ти но­ве осно­ве за не­ки здрав би­знис. По пра­ви­лу ин­ве­сти­ци­о­ни фон­до­ви ку­пу­ју оне вр­сте по­тра­жи­ва­ња код ко­јих је ко­ла­те­рал, од­но­сно сред­ство обез­бе­ђе­ња, до­вољ­но вред­но да мо­же да по­кри­је из­нос ри­зич­ног кре­ди­та. Дру­га мо­гућ­ност је да дуг ди­рект­но кон­вер­ту­ју у вла­сни­штво – об­ја­шња­ва Жив­ко­вић.

Ако на то­ме мо­же да се за­ра­ди, за­што то он­да не учи­ни бан­ка, већ за­ра­ду пре­пу­шта ин­ве­сти­ци­о­ном фон­ду? Ка­ко ка­жу бан­ка­ри, кључ­на пре­пре­ка је у то­ме што ин­ве­сти­ци­о­ни фон­до­ви има­ју зна­ња да упра­вља­ју пред­у­зе­ћи­ма, а бан­ке то не мо­гу.

Ко­ји је, он­да, ин­те­рес ба­на­ка да ло­ше кре­ди­те про­да­ју ин­ве­сти­ци­о­ном фон­ду? Ако је уку­пан из­нос про­бле­ма­тич­них зај­мо­ва 3,6 ми­ли­јар­ди и, при­ме­ра ра­ди, ККР њих пре­у­зме упо­ла це­не за­што се бан­ка­ри­ма ис­пла­ти да уме­сто 3,6 до­би­ју 1,8 ми­ли­јар­ди? За­то што су бан­ка­ри, да би одо­бри­ли ри­зич­ни кре­дит, мо­ра­ли да ре­зер­ви­шу још то­ли­ко нов­ца. Што зна­чи да би се про­да­јом тих кре­ди­та осло­бо­ди­ло 3,6 ми­ли­јар­ди евра и да би на тај из­нос до­би­ли још 1,8 ми­ли­јар­ди од ККР-а. Укуп­но би се у бан­кар­ском сек­то­ру по­ја­ви­ло 5,4 ми­ли­јар­де евра но­вих па­ра, али би се и у бан­кар­ским би­лан­си­ма ис­ка­зао гу­би­так од 1,8 ми­ли­јар­ди евра. Ипак, и кад по­кри­ју овај гу­би­так, бан­ка­ри­ма би оста­ло осло­бо­ђе­них 3,6 ми­ли­јар­ди евра ко­је би мо­гли да пла­си­ра­ју при­вре­ди уз ка­ма­ту и да тај но­вац по­но­во опло­де. Та­ко­ђе, по­сто­је по­себ­ни сек­то­ри у бан­ка­ма ко­ји се ба­ве ло­шим кре­ди­ти­ма, па би и ре­ша­ва­њем тог про­бле­ма бан­ка­ри­ма до­не­ло уште­ду у ка­дров­ском сми­слу. Иако је у прак­си не­мо­гу­ће да ККР пре­у­зме ком­пле­тан из­нос свих про­бле­ма­тич­них кре­ди­та, јер то укљу­чу­је по­је­ди­нач­не тр­жи­шне до­го­во­ре са сва­ком бан­ком по­на­о­соб, си­стем­ско ре­ше­ње у ко­ме по­сре­ду­ју др­жав­ни зва­нич­ни­ци, мо­гло би ипак да до­ве­де до ку­по­ви­не на ве­ли­ко.

И др­жа­ва у овом по­слу има свој ин­те­рес. Он се пре све­га огле­да у то­ме што је ре­ша­ва­ње про­бле­ма­тич­них кре­ди­та не­ће ни­шта ко­шта­ти. На­и­ме, за са­ни­ра­ње про­бле­ма у бан­кар­ском сек­то­ру, ко­је су од по­чет­ка кри­зе на­пра­ви­ли ло­ши зај­мо­ви, по­ре­ски об­ве­зни­ци су већ пла­ти­ли ми­ли­јар­ду евра. 

На кра­ју оста­је још јед­но пи­та­ње – ако до­го­вор о ку­по­ви­ни ло­ших кре­ди­та ККР мо­ра да по­стиг­не по­је­ди­нач­но са сва­ком бан­ком за­што он­да пред­став­ни­ка бан­кар­ског сек­то­ра, ко­јих се то нај­ви­ше ти­че, ни­је би­ло на са­стан­ку, већ се Деј­вид Пе­тре­ус са­стао ди­рект­но са пре­ми­је­ром Ву­чи­ћем? За­то што је овај ин­ве­сти­ци­о­ни фонд том сли­ком за­пра­во свим бан­ка­ри­ма по­слао по­ру­ку да ње­му тре­ба да про­да­ју сво­је ло­ше кре­ди­те. Та­ко­ђе, На­род­на бан­ка не­ма на­чи­на да си­стем­ски на­те­ра све бан­ке да ло­ше зај­мо­ве про­да­ју ККР-у. Али мо­же да да пре­по­ру­ку. Ко­ја, на­рав­но, ни­је оба­ве­зу­ју­ћа. 

Коментари64
d6d26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Alex
Da je Srbija tj SFRJ prodala amerikancima Borske rudinke i EPS tamo 1989-90.... Tada ne samo da ne bi doslo do ratova 90-ih nego bismo i dalje ziveli u velikoj Jugoslaviji. Kapital izrabljuje siromasne, neobrazovane ali sa druge strane ima tendenciju da ukrupnjava i drzi zajedno teritorije radi ekonomeske saradnje i mira neophodnog za ubiranje profita.
Y-2
Naravno, sve ovo ne bi trebalo da ima velike veze sa vladom Srbije i trebalo bi da se rešava u trouglu KKR, banke i dužnici. Pretpostavljam međutim, da dužnici imaju velike obaveze prema budžetu Srbije, pa možda KKR pregovara sa vladom da se odrekne tih potraživanja (u celosti ili delimično) kako je to vlada inače radila npr. u slučaju JAT-a ili Železere.
Y-1
Malo je informacija da bi se moglo pouzdano zaključivati, pa ću izneti samo pretpostavke. KKR fond je možda identifikovao kompanije u Srbiji koje želi da jeftino kupi, što je logično i što je cilj svakog kupca. Te kompanije imaju ogromne dugove prema bankama, pa bi KKR otkupio njihove dugove uz veliki diskont (platio bankama mnogo manje nego što banke potražuju), a potom te preuzete kredite, sada kao poverilac npr. pretvorio u akcionarski kapital u preduzećima dužnicima i na taj način ih preuzeo. Teorijski, banke bi se oslobodile dela balasta nenaplativh potraživanja (uz njihov delimični otpis) i mogle bi da nastave sa većom kreditnom aktivnošću (teorijski). KKR bi revitalizovao preduzeća u kojim je postao vlasnik i svi bi bili sretni i zadovoljni (teorijski). U procesu bi banke imale gubitak, ali možda manji nego da dužnici sasvim potonu, dok bi stari vlasnici izgubili firme koje su imali (uz manju ili veću nadoknadu, ili čak i bez nje).
Aleksandar
Mnogo ste pametni. A danas sudite ljudima za navodne "pljackaske privatizacije" od pre 5 i 10 godina, iako kao predstavnici nisu prodavali kapital preduzeca, nego cele firme (najcesce kroz akcije). Zasto bi neko otkupio nenaplativ kredit? Kad je nesto nenaplativo, to znaci da su mu i sredstva obezbedjenja bezvredna ili - u najboljem slucaju - manje vrednosti od potrazivanja poverioca. Prica "kupicemo da ozivimo i primenimo nas know-how" su totalni nonsens svakome ko ima trunku elementarnog obrazovnanja i zdravog razuma.
Радојко Р.
Садашња влада наставља континуитет претходних, само је још и убрзала процесе. Процес уништавања здравих домаћих предузећа почиње тако што им држава не плати за робу и услуге испоручену јавном сектору (сетите се Минела, Електронске индустрије, МИН-а....). Ако не може тако, онда уништите домаћу банку где је фирма била депонент (Привредна банка). Фирма уђе у дуг, нема плата, почну штрајкови раднике, држава пошаље инструисане синдикалне лидере... и коначно принудног управника кад се фирма отера у стечај. Стечајни управници докрајче фирму, распродају опрему, растуре производне и технолошке процесе, продају земљиште, које је често главни плен и разлог за целу акцију. После стечајног управника-спасиоца (Радуловић) појави се премијер - спасилац (Вучић) који и преда фирму неком Американцу, који фирму дефинитивно спасу. Нама простим радницима остаје да купујемо пелене, јер нема паузе и да покушамо да волимо послодавце-Кореанце док нас сексуално узнемиравају.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља