понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:34

Српски свети владари

понедељак, 20.08.2007. у 17:26
Даница Поповић

"Под окриљем светости. Култ светих владара и реликвија у средњoвековној Србији" нова је књига историчарке уметности Данице Поповић, научне саветнице Балканолошког института САНУ у Београду. Истраживањем култа средњoвековних владара светитеља, Даница Поповић у књизи објашњава да је реч о пракси која не само да је одиграла религијску већ и политичку, државотворну и династичку улогу.

Средњи век је, и иначе, област коју ова историчарка уметности проучава и коју је представила у књигама "Српски владарски гробови у средњем веку", "Приватни живот у српским земљама средњег века" (коауторство са Смиљом Марјановић-Душанић) и "Манастир Куманица на Лиму" (коауторство са Марком Поповићем). У књизи "Под окриљем светости" излаже зашто су у средњoвековној Србији владари проглашавани за свеце и шта је овај обичај значио за државу и династију.

Зашто су средњoвековни српски владари проглашавани за свеце?

Био је то јасан идеолошки, политички и државотворни програм. Уврштење Стефана Немање, оснивача династије, у ред светитеља имало је за циљ да у време формирања самосталне српске државе крајем 12. и почетком 13. века младој држави обезбеди сакралну основу. Национални владар светитељ представљао је темељну институцију, јасну потврду легитимитета власти и припадности породици "изабраних народа". Та правила је диктирао тадашњи хришћански свет Европе, или тадашњи светски поредак, како бисмо ми то данас рекли. Требало је ударити хришћански темељ српској држави, потврдити да је Србија хришћанска држава која припада византијском културном кругу и тадашњем светском поретку.

Ко је, и зашто, покренуо култ светих владара у Србији?

Принц монах свети Сава који је био идеолог српске државе. Сава је пренео очеве мошти из Хиландара, где се упокојио, у Студеницу, његову задужбину и гробни храм. Студеница је постала средиште култа светог оснивача. Управо је ту успостављен јединствен "важећи" модел на који су се угледали сви потоњи Немањићи када су чланове своје породице придруживали заједници светитеља.

Који је био циљ светог Саве?

Савин циљ био је стварање "савршеног народа" и "Новог Израиља". Преведено на данашњи језик и категорије мишљења, то би значило следеће: услов за стицање статуса пуноправног, историјског народа била је управо светост, сакрално утемељење династије и државе.

Каквим се средствима свети Сава служио да би остварио такав циљ?

У намери да свој народ учини "савршеним", свети Сава је пошао на ходочашће у места библијских дешавања. Са тих путовања доносио је различите реликвије везане за најважније протагонисте јеванђеоске историје са циљем да у сопствену средину "пренесе" бар део освећеног простора. Оне су чуване у Жичи, катедралном и крунидбеном храму, где су представљале неку врсту "инсценације" Свете земље.

Краљеви и кнежеви који су проглашавани за свеце проводили су живот на бојним пољима, отимали се за власт, међусобно се убијали зарад доласка на престо. Како то да овакав живот није био препрека да постану свеци?

Средњи век представља цивилизацију чија се веровања и схватања битно разликују од наших. Хришћанска религиозност и теологија су есхатолошки, и почивају на уверењу да су "овоземаљска" збивања руковођена божјом промисли, која људима није до краја сазнатљива. То што је цар Душан много "помогао" свом оцу Стефану Дечанском да оде на онај свет да би победио у трци за власт није била препрека да се он цени као владар и морална личност. Нигде не проналазимо да се овај поступак назива оцеубиство, већ се правда "вишим" разлозима.

Када је са продором Османлија држави кренуло низбрдо, свети владари заштитници су проглашавани за свете владаре мученике?

Кнез Лазар је најбољи пример владара мученика који је, попут Христа, учинио вољну жртву. Али, и Стефан Дечански спада у ову категорију владара светитеља зато што је био ослепљиван, свргнут с власти, утамничен и на крају убијен.

Да ли је инсистирање на томе да су српски владари свеци, а Срби изабран народ допринело одржавању националне свести за време Турака, али и на појаву национализма почетком деведесетих година прошлог века?

Као неко ко припада корпусу историјских наука ја тврдим да утврђивање таквих узрочно-последичних веза често води произвољним закључцима. Нема сумње да су култови српских владара светитеља одиграли кључну улогу у очувању народног идентитета у доба туркократије, а нарочито после обнове Пећке патријаршије 1557. године. Култови српских светих владара имали су изузетну важност и у програму Карловачке митрополије, дакле, међу Србима који су живели у Аустријској царевини. Свака епоха је тумачила култове у складу са својим вредностима. Када је просветитељска идеја стигла у Србију, о светом Сави се пре свега говорило као о просветитељу, а догађаји из последње деценије 20. века добар су пример, не само манипулације националним култовима, већ и дубоког неразумевања њиховог правог смисла.

--------------------------------------------------------------------------

Светитељи и глобализација

На основу Ваше књиге може се закључити да је средњовековна Србија чинила све да уђе у лигу "изабраних држава" и да је зато користила култове, између осталих и култ светих владара и светих предмета. Шта су култови данашњег светског поретка?

Светитеље или "идеални лик" модерних времена обликује глобализација, висока технологија, и начела исказана синтагмом "демократија и тржишна економија". Од њих се не очекује да буду пример врлине и борци за висока начела, већ једна нова врста "харизме", која омогућава ефикасно и сугестивно масмедијско деловање.

--------------------------------------------------------------------------

Од светог владара до светог народа

Коју је логику следила оваква црквена и династичка пракса?

Логика тог програма била је свети владар – света династија – света држава – свети народ који има своје место на политичкој сцени. Владари светитељи су били заштитници српске државе и чудотворци, па ако је требало користили су се и негативним "чудима", помагали су својим наследницима да усмрте непријатеље и побеђују у биткама.


Јелена Стевановић

Коментари0
39c82
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља