петак, 17.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:20

Оставите институте да раде свој посао

Као што држава не може без болница, тако не може ни без науке, и то као основне делатности
Аутор: Александар Фатићсреда, 11.05.2016. у 08:30
Н. Костандиновић

После вишемесечне агоније, Влада Србије је поништила конкурсе за научне пројекте које је расписало Министарство просвете, науке и технолошког развоја, а који је антагонисао научну заједницу у Србији, довео до подела које, бар наизглед, никад раније нису виђене, и запретио да фактички доведе до укидања великог дела српске науке.

Иако су у дебати o конкурсу изнесени многи валидни аргументи који су указали на његову незаконитост и неодрживост, а емоције које су присутне на обе стране разумљиве, треба, праведности ради, истаћи да је решење настале ситуације врло једноставно, и налази се просто у поштовању демократског поретка и институција система.

Проблеми у науци датирају уназад до, чини ми се, 2002. године и тадашње Владе, када је у српски научни систем уведено такозвано пројектно финансирање науке, а неуставно и незаконито укинуто институционално финансирање научних институција. Разлика је у томе што институционално финансирање подразумева да држава, сходно својим могућностима и процени потреба, финансира научни рад у различитим научним институцијама на годишњем нивоу, а организација тог рада, конкретни људи који се запошљавају, развијање пројеката и остале активности самих научника су, као свуда у развијеном свету, посао самих научних институција. Пројектно финансирање у „нашој” верзији, с друге стране, подразумева да нема институционалног финансирања, да су институције (научни институти) чији је оснивач држава, лишене своје нормалне буџетске подршке, да оне „лебде у ваздуху” и сваких неколико година се такмиче, заједно са факултетима, који имају нормално, институционално финансирање, за нека средства из „конкурса” како би преживеле.

Овај други систем је без преседана у развијеној светској науци. Тамо где постоји пројектно финансирање, постоји и институционално финансирање. Институције имају нормалне плате, а њихови запослени редован, уставом загарантован статус запослених, и онда све оне могу, када постоје средства, конкурисати за додатне пројектне фондове који се додељују с времена на време.

Тадашња Влада Србије 2002. године је, кршећи уставна начела равноправности свих грађана, права на рад и забрану дискриминације, научним институтима просто — укинула егзистенцију, као да они нису државне установе. Нешто касније, у мандату наредне Владе, уведен је систем вредновања науке који се, бар у то време, могао описати као помодарство виђено из воза у покрету: научницима је, као пекарима и обућарима, наметнуто да морају сваке године „производити одређени број научних радова”. Резултат је, наравно, био предвидив и неизбежан, и захватио је и факултете, и институте: огромна продукција радова чија се вредност и употребљивост могу довести у сумњу.

Да ствари буду још невероватније, Министарство науке је преузело потпуно невероватне ингеренције да људима поименце одређује плате, да одређује ко се може запослити у ком институту, а ко не може, а све је кулминирало тиме што је Министарство основало тела која су одлучивала о изборима у научна звања, о томе које научне публикације су добре, а које мање добре, и низ других функција које су неспојиве са фундаменталним демократским начелима аутономије струке и интегритета научника. Ни једна земља у којој један орган административне власти одлучује о питањима из меритума саме науке није остварила велике научне резултате. Резултат овог стања је дубока криза система државног администрирања науке, а разлог за кризу је што држава не би ни смела до те мере да администрира науку.

Решење је крајње једноставно. Оно се састоји у поштовању Устава и закона. Потребно је да се перверзије које већ деценију и више уништавају српску науку укину и да се врати систем који постоји у свим стабилним земљама, а то је институционално, редовно финансирање научних установа.

Институте треба оставити да раде свој посао, са онолико пара колико држава има, и да се сналазе како знају на тржишту, као и све остале установе у Србији.

Конкурс за истраживачке фондове треба расписати равноправно за све, ако постоје факултативни фондови за то.

Не може се демократски законито једној категорији грађана одузети егзистенција, равноправност и право на рад, да би се расписивао „конкурс” за остале категорије грађана, од плата те категорије грађана чија је то основна делатност. Управо то је учинила Влада 2002. године, и створила систем неправде који, иако је неодржив, траје до данас.

Наука је основна делатност института, као што је лечење основна делатност болница. Наука није основна делатност факултета, него допунска делатност. Основна делатност факултета је настава. Укидање финансирања института да би се дале финансије за науку факултетима исто је што и укидање финансија болницама да би се дале финансије медицинским факултетима. Иако се и запослени на медицинским факултетима баве лечењем, то није њихова основна делатност. Као што држава не може без болница, тако не може ни без науке, и то као основне делатности. Наука није хоби, ни занимација. Она је озбиљна, темељна област развоја једног друштва коју не може одређивати ни Влада, ни било које министарство, него наука сама. Управо зато постоји међународно установљен принцип аутономије науке, који се у Србији уопште не поштује.

Министарство просвете и науке треба да се бави обезбеђивањем материјалних услова за развијање науке и вршењем функције надзорног органа над универзитетима и институтима, што је његова уставна улога. Оно нити може, нити би смело, да се бави поименичном кадровском политиком, било на универзитетима, било у науци, изборима у научна звања, стручним оценама публикација и сличним стварима. За то наука треба да формира сопствена тела и да организује процене у складу са буџетским примањима која определи држава, на потпуно исти начин на који то чине и универзитети.

Већина људи у Србији уопште не зна да универзитети имају аутономију, а да се аутономија института уопште не признаје, те да орган извршне власти, министарство, одређује ко ће радити у неком институту и у ком ће статусу бити. То је потпуно неприхватљива и недемократска пракса која доводи до контрапродуктивних резултата.

На крају, кратак коментар поводом лицитирања која су се појавила у медијима о томе ко треба да буде министар просвете и науке. Сматрам да циљ развијања пристојне државе треба да буде стање у коме је потпуно небитно ко је министар просвете и науке. Потребан је системски приступ. Кривац за постојеће стање је неуставан и незаконит систем чије су потенцијалне жртве и актуелни министар, и сами научници. Тај систем је направио неко ко се извукао од последица својих неодговорних и тешких грешака у развијању научне политике у Србији, а цену, као што то често бива, може платити неко ко је у основи недужан.

Пристојна држава мења лоша системска решења уместо да жртвује појединце, без обзира на то да ли су они научници, административни радници, или министри. Системско решење је доступно, једноставно и ефикасно у овом случају. Поштовање Устава и закона је не само императив у демократском друштву, оно је, понекад, чудо у решавању вештачки створених системских проблема.

Проф. др, Институт за филозофију и друштвену теорију, Универзитет у Београду


Коментари101
2f2b0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

boris banović
Bravo, objasnio si , raskrinkana je univerzitetska mafija !
ZIS
Cuje li Vlada profesora? Cita li Premijer ovo? Zasto vec nije odredio ministra i krenuo u implementaciju resenja koja du ovde potpuno jasno i cvrsto izlozena? Da necemo mozda sve ovo ponovo da prolazimo sa nekim novim Verbicem? Sve je napisano. Gde je politicka akcija? Ceka se da pacijent umre?
Za Ministarstvo nauke!
Neophodno je vratiti nauci njeno ministarstvo. Bez obzira na krizu, racionalizaciu, štednju, jer je to zapravo cost-effective spram perpetuiranja aktuelne situacije koja je jednostavno neodrživa. Prosveta i ministarstvo su resori sa tako nagomilanim problemima i specifičnostima, da je realno nemoguće pristupiti poslu čiji rezultat bi trebalo da bude boljitak. Ne verujem da je moguće naći kompetentnog čoveka od integriteta koji bi pristao da uzme taj vruć krompir. Nije Fatić blesav. Takođe, u tom smislu trebalo bi razumeti da je Verbić ozbiljan kandidat za ministra u nov0j Vladi. Ali to ako bi se desilo, ja stvarno ne vidim kako bi bilo iole održivo. Kao što su evropske integracije pre svega vrednosni koncept, a ne pitanje puke harmonizacije propisa, tako i štednja nije samo pitanje kvaniteta već i kvaliteta. Nauci u Srbiji je potrebno njeno ministarstvo.
Stari Znanac
Nova zabluda @Profesora Medicinskog fakulteta: ne profesore, ministar ne mora da bude naučnik svetskog glasa - ali to treba da bude njegov savetnik. Ministar mora da bude razumna ličnost. To je sve. Na primer u Francuskoj su bar dva puta bili ministri naučnici svetskog glasa, jedan kancerolog i jedan hemičar. Bilans njihovog minsitarstva je bio veoma slab. To je i logično, biti ministar je dosadan posao.
Препоручујем 2
Profesor Medicinskog fakulteta
Resor nauke i resor visokog obrazovanja spadaju zajedno. U tom smislu zahtev Zajednice Instituta je jedino moguće rešenje, ne shvatam kako to Vlada još ne shvata: mora se formirati Ministarstvo nauke i visokog obrazovanja. Ministarstvo prosvete treba da ostane posebno i da se bavi školama. To su sasvim različite delatnosti. Verbić, naravno, ne može da bude ministar nauke i visokog obrazovanja, jer ne zna ništa ni o nauci, ni o visokom obrazovanju, i napravio je ogrooooomnu štetu, neviđenu do sada. On ne može ni da bude ministar prosvete, jer je pravio nered i u prosveti. Ministar prosvete može da bude partijski kadar, ali da bude bar prosečno sposoban. Ministar nauke i visokog obrazovanja MORA da bude ozbiljan naučnik od integriteta. Takav naučnik, naravno, neće ni da se nameće, ni lako da prihvati, ali valja ga ubediti. Tek tako se može upravljati visokim obrazovanjem i naukom. A Dondur i Tanić: da lete iz ministarstva ODMAH!
Препоручујем 12
Naucnik
UREDNISTVU POLITIKE: S obzirom na to da ste bili hrabri da objavite niz tekstova o ovoj problematicnoj temi, nadam se da sada necete posustati i da cete objaviti vest da naucnici traze svoje ministarstvo (ili kombinovano sa visokim obrazovanjem)! Pokret Spasimo nauku je juce izdao saopstenje za medije. Sindikat i ZIS imaju iste zahteve i nadam se da ce ih bar Sindikat objaviti uskoro (sednica je bila juce). Nadamo se da cete kao i uvek biti za nivo visi od ostalih medija koji se bave samo aktuelnim skandalima i da nas necete napustiti u naporima da poboljsamo nauku u Srbiji, te da cete to objaviti bas sada kad je odsudni momenat - pre formiranja vlade! Moralna je odgovornost svih intelektualnih cinioca u drustvu da sprece unistavanje nauke. Pomozite nam u tome - bar utoliko da uticemo na formiranje posebnog Ministarstva nauke! Jer cemo bez toga i dalje da budemo na zacelju Evrope i sramota za generacije koje dolaze!
Професор физиологије из В. Британије
У Великој Британији постоје различити начини финансирања научних института, али аутор текста је у праву да сви они, без иједног изузетка, имају и институционално финансирање. Такозвани "друштвени" институти имају често само институционално финансирање, а пројектно када се укажу новци за пројекте на периодичној основи (рецимо Royal Institute of International Affairs у Лондону, и многи други). Технички и природњачки институти имају институционално финансирање око 80% својих трошкова, а до 20% остварују од пројектног финансирања, с тим да су тих 20% само развојни трошкови, куповина опреме и слично, а плате су покривене институционалним финансирањем. Слично је у осталим европским земљама. Рецимо најпознатији и најјачи ланац научних института у Немачкој, Max Planck институти имају институционално финансирање од државе. То их не спречава да конкуришу за друге фондове и раде на тржишту, али државна наука је државна наука као што је држава - држава. Ово је изузетан, изванредан текст.
Александра
Па, људи по правилу имају сложену структуру мотивације да нешто раде, а ту је ентузијазам је потрошна категорија. Цео век нешто чекам. Чекам на рачунар, па чекам да могу да штампам, па чекам да ли ћу и којој литератури прићи, па чекам да ми се одобри надокнада трошка учешћа на конференцији, па ми се 6 месеци после скупа одобри 20% трошка транспорта, а остало заврши на мојој бедној плати. О каквом међународном учешћу се прича уопште? Од чега? Хоризон, као свети Грал? Аха, важи, док не стигнемо до буџетирања јер по правилима ја треба да радим на Хоризону за износ моје бедне плате српског научника, а мој колега Енглез ради на истом том пројекту, исти посао, за невероватних 16 пута више!!! Кога бре ...
Препоручујем 13
#Rutherford
Свако ради баш онако како може. Правило је да колико пара толико и музике, једино што смо се ми навикли на ембарго рецепте па од хм... правимо питу, и ово се не односи само на науку, већ на наше животе у Србији. Министарство је то које накарадно пореди бабе и жабе све време, захтевајући врхунску свирку, а не даје инструменте. И онда ми ко Заз на Монмартру певамо да звучи ко труба. Кад ми неко каже ајде, нека буде на нивоу том и том, а ја избегавам да уђем у самопослугу. Па ми каже, па што не одеш, па ја онда размишљам о лапоту. Ма, бре, што рече мрш! без самогласника!
Препоручујем 8
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља