понедељак, 25.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Литургијом обележено више од четири века спаљивања моштију Светог Саве

Аутор: Бранка Васиљевићуторак, 10.05.2016. у 21:16
Највећи православни храм на Балкану (Фото Д. Јевремовић)

Мошти Светога Саве, које су за Србе вековима биле извор вере, љубави, наде, утехе, радости, спалили су турски освајачи пре више од четири века – 1594. године, 10. маја (по новом календару), на Врачару. Српска православна црква обележила је у Храму Светог Саве сећање на овај тужни догађај. Свету архијерејску литургију служио је српски патријарх Иринеј, уз саслужење епископа топличког Арсенија.

Организован је и културно-уметнички програм у коме су учествовале певачке групе „Гледанице” и „Јутро”, фолклорни ансамбл „Кондир” из Мионице, свирачи на националним инструментима….

– Већ девет година испред Храма, на дан када су спаљене мошти нашег светитеља, организујемо манифестацију „Село-град” за све чији је завичај далеко, да не забораве одакле су потекли. Посвећена је житељима Београда, али и свима који се нађу у нашем граду, како би се боље упознали са нашом историјом и традицијом – рекао је Драгиша Симић, представник Удружења чувара српске традиције и обичаја „Прела и посела” који је беседио „Савину молитву”.

Случајни пролазници, и они који су се затекли испред Храма када је патријарх изашао да поздрави грађане, помало стидљиво распитивали су се који је то црквени празник. Када су сазнали да се обележава годишњица спаљивања моштију Светог Саве, тек онда су остали затечени.

– Које ли је године то било? Стварно сам постиђена што не знам, а припадам високообразованим грађанима. Још теже ми је било кад сам се сетила мог професора историје из Пете гимназије који нам је десетине часова причао о Светом Сави и српској историји. А тек када ми је девојчица од десет година објаснила детаљно где је и када Сава живео и када су му мошти спаљене и на који начин, стварно сам поцрвенела од срамоте. Само се надам да нисам међу малобројнима – рекла је Мирјана И., дипломирани економиста, замоливши нас да јој бар презиме остане скривено.

Мошти Светога Саве спалили су турски освајачи у страху да народ који се окупљао око манастира Милешеве не дигне буну. Проноси се и прича да су устаници у Вршцу у то доба носили барјаке са Савиним ликом, што је Турке, плашљиве од српских устанака, подстакло да униште светитељеве мошти како би Србима утерали страх у кости и оставили их без духовног ослонца.

Постоје различити подаци где су тачно то учинили.

– Према тврдњама историчара Виловског, мошти су спаљене 60, 70 корака од олтара мале Цркве Светог Саве према истоку. Готово сви историчари из 19. века заступали су ову тврдњу. Постоји и податак који је дао књиговезац Возаровић. Он је тврдио да му се у сну јавио Свети Сава и да му је рекао да је спаљен на месту где се сада налази Црвени крст на Црвеном крсту. Он је на том месту поставио дрвени крст, обојио га у црвено, по чему је цео овај крај и добио име – прича др Видоје Голубовић, аутор књиге „Стари Београд – топографски речник”.

Међу грађанством али и историчарима појављују се још две верзије.

– На основу неких тврдњи из 1895. године, мошти су спаљене на Савинцу, односно Малом Врачару. У неким турским списима стоји да је то учињено 1.400 корака од Стамбол капије, која се налазила код данашњег Трга републике, према Ташмајдану. Према записима Аустријанаца који су у Београд ушли 1717. године, на највишој коти Ташмајдана, на месту где је сада ресторан „Последња шанса”, налазио се споменик испред кога је српски живаљ доносио пољско цвеће, сматрајући да су на том месту Турци спалили мошти – напомиње Голубовић.

Принц, монах, игуман, књижевник, дипломата

Свети Сава, рођен као Растко Немањић (1174 или 1175. године), био је први српски просветитељ и најмлађи син Стефана Немање. Замонашио се у 17. години, а потом 1219. године постао и први српски архиепископ. „Законоправило Светог Саве”, које је написао исте године, било је и први српски устав. Заједно је са оцем, који се замонашио и добио црквено име Свети Симеон, подигао први српски манастир на Светој гори – Хиландар.

Свети Сава био је принц, монах, игуман манастира Студенице, књижевник, дипломата. Његово име и дела поштована су код Срба и за живота, али и после смрти.

Умро је 1236. године и сахрањен у тадашњих бугарској престоници Трнову. После годину дана, његов синовац, српски краљ Владислав, иначе зет бугарског цара Асена, пренео је његове мошти из Трнова у манастир Милешеву. Одатле су их Турци на Велики петак изнели и донели у Београд како би их спалили.


Коментари9
2b5c7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Николић ( Ваљево )
Светосавско Православље Литургијом чудесном, као кад се вечност пробије у време, пробија оклоп заборава данашњег света овоземаљског и памћењем вечним зове нас у Истину... Хвала " Политико " !
Davor
Politika je ujedno i jedini časopis koji izveštava o crkvenim temama i događajima. Za svaku pohvalu
Саша
...ово није црквена него историјска тема...
Препоручујем 0
Stefan
Pa da gledamo Turske serije.... Pa da tolerisemo novo prizivanje neosmanlijske Turske na Balkan...
Лала из Самоша
"Проноси се и прича да су устаници у Вршцу у то доба носили барјаке са Савиним ликом" Банатски устанак (кога нико у Србији не обележава иако је стварно то ПРВИ устанак) из 1594. године је био један од три највећа устанка у српској историји и највећи устанак пре (!!!) Првог српског устанка. Срби у области Баната су 1594. започели велики устанак против турске власти. Центар устанка је био око Вршца, а његов вођа је био Теодор Несторовић, епископ Вршца. Друге вође устанка су били бан Сава и војвода Веља Миронић. Устаници су ослободили скоро цео Банат и носили су заставе са ликом светог Саве. Синан-паша, који је предводио турску војску, је наредио да се донесе зелена застава Мухамеда из Дамаска да би је супротставио застави Срба. Такође наредио да се као чин одмазде спале посмртни остаци светог Саве. После довођења великих снага, Турци су угушили устанак, вођу устанка, епископа Теодора Несторовића живог одрали, а народ поклали све што није избегло. Ово је историјска чиљеница.
Radomir Istoricar i Geograf
Ajde malo da se lazemo. Rastko Nemanjic (sv. sava) je umro u 13 veku a Srbija je nastala 1878 godine na Berlinskom Kongresu pa se Srbi pitaju kakve veze ima Rastko Nemanjic sa Srbijom. Rastko Nemanjic je bio prosvetitelj u Bugarskoj Imperiji i nije keltski Srbin nego bugarin i bugarski prosvetitelj. Zar popovi u Srbiji mogu da lazu Srbe bezocno. Treba ih odmah proterati u Bugarsku jer ocigledno nisu Srbi vec su Bugari.
Nenad Rajković
I da li znate za susret na Pantaleju, u Nisu, nemackog cara Fridriha Barbarose sa Stefanom, ocem Svetog Save..o prolasku krstasa kroz Srbiju? Gde ste vi ucili istoriju, u Hrvatskoj?
Препоручујем 2
Nenad Rajković
Sta se Vi istoricare i geografe na..paste, a bogami nije Vam ni prvi put..da li ste, mozda, culi za potomke loze Nemanjica ,mozda, u Vasem vidjenju istorije? A nije mozda i Car Dusan bugarin?
Препоручујем 2

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља