уторак, 19.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:33

Награда „Десанка Максимовић” Момчилу Одаловићу

У Народној библиотеци Србије представљен је зборник радова „Поезија Петра Пајића”, који је награду „Десанка Максимовић” добио 2014.
Аутор: З. Радисављевићсреда, 11.05.2016. у 10:51
Момчило Одаловић (Фото: Лична архива)

Једногласном одлуком жирија, који је радио у саставу: Бошко Сувајџић (председник), Јован Пејчић, Светлана Шеатовић Димитријевић, Валентина Питулић и Мирослав Максимовић, награда „Десанка Максимовић”, за 2016. годину, припала је Момчилу Одаловићу, песнику за децу.

Велика књига поезије за децу Момчила Моша Одаловића, истакао је Јован Пејчић, члан жирија, започета је пре четири деценије и једну годину свеском стихова „Врло важно”. Одаловић је досад објавио укупно двадесет седам песничких збирки. Од тога броја, три су жанровски мешовите: поред песама доносе и кратке приче, док су две колективна остварења: „Лирски покер”, у заједници са Душком Трифуновићем, Љубивојем Ршумовићем и Драганом Радуловићем, из 1994 – епистоларна лирика, својеврсни уметнички „документ о емотивном напору једне генерације да спаси душу пред општим злом”; друга таква књига заправо је збирка-лексикон „Петорица из српског”, штампана 1999, у чијем је настајању, поред већ поменутих стваралаца, учествовао још и Добрица Ерић – аутори су ту, често са коментаром, приложили по песму о 21 теми, а теме су, наводим најважније: дете, родитељи, кућа, другарство, љубав, школа, народ, отаџбина, страх, хлеб, Бог, смрт...

Момчило Одаловић: Увек сам се дивио Десанки
– Колико ме орадостила вест, толико и сецнуше дрхтаји – јесам ли достојан одличја Десанкина имена... Оно, кад новинар замоли: само две-три реченице, нешто као реаговање, у истом трену увећа се отежица и страх од брзоплетости. Наравно, имала је моју апсолутну наклоњеност и дивљење, али у овом трену недостаје језичка захукталост, кад се некако – саме по себи – изналазе и сусрећу украсне речи и промишљања – рекао је за „Политику” Момчило Одаловић.

На основу имена песника са којима је на овакав начин сарађивао, могло би се много рећи о Одаловићевој индивидуалној поетици, не међутим сва истина. Колико је он самосвојан, колико песник особенога стиховног знања и непоновљивог језичког умећа, показала је прва међу његовим главнијим збиркама – „Од амебе до бебе”, из 1982. године: посебно искуство стечено како домаштавањем рађања света тако и, на пример, страховањем корена да се не искорени, песник заокружује вишим сазнањем које ће ући у саму основицу Одаловићевог свеукупног стваралаштва за децу, да је отад никад више не напусти.

Ако ваља одредити токове и рукавце српскога свеукупног стваралаштва за децу, којима тече и досадашње дело Моша Одаловића, онда су то, почев од Змаја, каже Јован Пејчић, песници-класици: Десанка Максимовић, Бранко Ћопић, Душан Радовић, Стеван Раичковић, Драган Лукић, Милован Данојлић, Љубивоје Ршумовић, Душко Трифуновић. И баш зато мирно можемо казати да је Мошо Одаловић већ данас класик попут њих. Награда „Десанка Максимовић” неправедно дуго је чекала да то и озакони.

Награда „Десанка Максимовић” осим повеље, статуете Д. Максимовић (рад Александра Зарина) и новчаног износа, објаснио је Бојан Ђорђевић, управитељ Задужбине, подразумева и обавезу Задужбине да добитнику објави збирку поезије у сопственом избору, организује округли сто о његовој поезији и објави зборник радова са округлог стола. Тако сваки добитник ове награде остаје у жижи интересовања јавности три године: прве године прима награду, следеће године излази му збирка поезије по сопственом избору и организује округли сто о својој поезији, а наредне се објављује зборник радова са округлог стола.

У Народној библиотеци Србије представљен је зборник радова „Поезија Петра Пајића”, који је награду „Десанка Максимовић” добио 2014, а за који дан ће изаћи и књига изабраних песама Тање Крагујевић „Трн о свили”, која је награду „Десанка Максимовић” добила прошле године. Округли сто о песништву Тање Крагујевић биће одржан 1. јуна ове године.

Награда „Десанка Максимовић” Момчилу Одаловић биће уручена у понедељак, 16. маја, у Бранковини, родном месту Десанке Максимовић.


Коментари5
23d2c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radule Tepavcevic
Dragi Nas Moso, Sa velikim zadovoljstvom ti cestitamo NAGRADU. Moja deca recetuju tvoju poeziju evo vec vise od trideset godina, a i nasa unucad to cine sa velikom radoscu. Moja supruga zajedno ponavljamo STIH: "S drenovim stapom moze se jos malo, jos koji korak, mrvica tek. Dosta je coveku, uostalom, da ljudski prozivi ljudski vek" Zahvalni na ljudskoj poeziji zorica i Radule
Natalja
Čestitam Mošenjki, "Desa" otišla u čiste - dečije, a vešte, drukčije, a iste - kao Njene mile ruke... Na zdravljenje Pesniku s Kosova i Boke, da čitamo dugo njegove sroke...Bravo!
Donna Petrovic
Bravo, da jednom i talenat pobedi.....
Тања Београдска чаршија
Браво, браво, браво! Изненађена сам пријатно, радосна. Искрене честитке правом песнику Моши Одаловићу и члановима жирија. Коначно да у земљи Србији буде на чист начин проглашена једна дивна песничка награда. У сагласју са именом и поетиком песника (песникиње) по којем награда носи име! Који све песници нису добили награду са Десанкиним именом, а да то реално не заслужују, нити им поетички и етички припада. Сетимо се једне савремене песникиње, која је саставила антологију српских песникиња, па избацила Деснаку Максимовић из те антологије. А кад је неким вражјим чудом добила Десанкину награду, отрчала је да зграби лову и диплому. Али сетимо се и часног примера - Новице Тадића, који је одбио да прими Десанкину награду, с обраложењем да има песника који су ближи њеној поетици и да пре њега заслужују ту награду. У жирију су тада били затечени један академик и једна потрошена критичарка с флашом вискија испред себе у Ваљеву.
Nikola
Sve čestitke za Odalovića,najbolji dečiji pesnik i slikar,da živi u inostranstvu imao bi milijarde !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља