уторак, 02.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 11.05.2016. у 22:05 Аница Телесковић

Богићевићеви рудници – потенцијални плен Американаца

Некадашња пословна империја „Фармаком МБ” спала је на неколико слова: Рудник олова и цинка „Сува Руда”, Рудник злата „Леце” и „Политика новине и магазини”
Рудник злата „Леце” код Медвеђе (Фото Д. Јевремовић)

На која презадужена предузећа српских тајкуна се намерачио амерички инвестициони фонд ККР чије је заштитно лице Дејвид Петреус, бивши шеф ЦИА? На састанку са премијером Александром Вучићем крајем прошле недеље овај инвестициони фонд показао је интересовање да купи проблематичне кредите, а намера Американаца је да уђу у власничку структуру појединих фирми конвертовањем дугова у капитал. Друга опција је да предузећа од којих не могу да наплате дугове отерају у стечај и зараде продајом имовине.

Прилику да заради ККР је видео у чињеници да је од почетка кризе у Србији удео проблематичних кредита достигао 22 одсто, што значи да сваки пети привредник не измирује редовно своје обавезе према банкама. У лошим зајмовима банака заробљене су огромне паре – 3,6 милијарди евра, а ККР се сада појављује као неко ко те дугове жели да откупи.

„Политика” је истраживала које су то фирме потенцијални плен Дејвида Петреуса. Односно, над којим предузећима у власништву презадужених крупних капиталиста овдашње банке још нису покренуле стечај да наплате своја потраживања.

Када је реч о предузећима у власништву Мирослава Богићевића, ККР би могли да буду интересантни рудник олова и цинка „Сува Руда”, рудник злата „Леце” и „Политика новине и магазини” (која издаје дневни лист „Политика” и „Спортски журнал”) у којима је Богићевић 50 одсто власник. Истина, он није платио трећу рату купопродајне цене.

Према подацима, Агенције за привредне регистре, само над овим компанијама, које су у Богићевићевом власништву, банке нису покренуле стечај како би наплатиле своја потраживања.

Медији су са, друге стране, такође, предмет интересовања ККР-а, који преко своје ћерке фирме „Јунајтед групе” у Србији, већ поседује кабловског оператера СББ, затим Тотал ТВ, али и „Гранд продукцију”. У власништву ККР-а је и Телевизија Н1, Спорт клуб, Синеманија и дечији канал Ултра ТВ. „Информер” је објавио и да је власник акција „Блиц онлајна”. Међутим, у случају да Петреус заиста има амбиције да свом медијском сазвежђу дода и дневни лист „Политика”, имао би озбиљних проблема са Комисијом за заштиту конкуренције, јер би морао да докаже да тиме нема доминантан положај на српском медијском тржишту.

Одговор на питање са којим банкама ће ККР морати да уђе у преговоре, уколико их интересују Богићевићеви рудници, даје једно старо саопштење Међународне финансијске корпорације (ИФЦ), ћерке организације Светске банке, из октобра 2011. године. Како је тада саопштено, „Фармаком МБ” добио је кредит у укупном износу од 120 милиона евра, од којих је 40 обезбедио ИФЦ, док су преосталих 80 милиона позајмиле комерцијалне банке које послују на српском тржишту. „Фармакому МБ” је аустријска Ерсте банка тада дала кредит од 30 милиона евра, Комерцијална банка у кредитном пакету учествовала је са 35 милиона евра, Банка Интеза са 10 милиона евра, а Чачанска банка са пет милиона евра. Тај новац искоришћен је управо за покретање неколико нових рудника у групи, тако да су ово потенцијалне банкарске адресе на чија врата у наредном периоду могу да покуцају представници ККР-а. Све банке одобриле су кредит на осам година, уз период почека од две године и годишњом каматном стопом од 6,5 одсто.

Остале Богићевићеве фирме су у стечају, а неке од њих, попут Млекаре „Шабац” већ су нашле новог власника. Ову компанију из стечаја је купио закупац – „Медиоланум група”.

Богићевићев пословни крах за многе је био непредвидив. Према подацима Агенције за привредне регистре, на крају 2014. године, када је покренут стечај над његовим пословним системом укупан нето дуг ове компаније прелазио је 17 милијарди динара, а нето губитак износио је 1,57 милијарди динара. Оно што је за Богићевића добра вест је да је укупан минус у односу на 2013. годину преполовљен, али је цена пада губитака била превисока јер су и пословни приходи драстично пали. Са пет милијарди, колико су износили крајем 2013. године пали су на свега 125 милиона динара.

Када је реч о Горану Перчевићу, власнику „Интеркомерца”, потенцијални плен америчког инвестиционог фонда може да буде фирма „Интерсеком”, која се бави трговином на велико. Ту је и предузеће „Интеркомерц аграр” за производњу млинских производа у којој Перчевић, преко „Интеркомерца”, има власнички удео од 50 одсто. И фирма „Интерико”, која производи брикете за огрев, такође, није отишла у стечај. „Интеркомерц” има власнички удео и у компанији „Интерком рас” из Рашке, али и у фирми „Златарка”, која се бави производњом млека и млечних производа. На списку његових компанија је и предузеће „Радаковић”, специјализовано за спољну и унутрашњу трговину. Перчевић је са повериоцима направио унапред припремљени план реорганизације (УППР), који практично представља договор презадуженог предузећа са банкама, како би се избегао стечај и како би предузеће могло да ухвати дах.

Наши саговорници банкари кажу да хипотетички и УППР може да буде предмет продаје, ако се све банке договоре да потраживања продају инвестиционом фонду. У том случају УППР би наставио да се примењује, само Перчевић више не би био дужан банкама, већ ККР-у.

Да је Перчевић у дуговима до гуше, и да његова некадашња пословна империја све дубље тоне, најбоље показује чињеница да су пословни приходи за само годину дана смањени чак 30 пута. Са 30 милијарди на крају 2013. године пали су на тек нешто више од милијарду динара, док је нето дуг достигао 12 милијарди динара.

Предузеће „Беохемија”, чији је већински власник (68,65 одсто) бизнисмен Жељко Жунић није у стечају. У његовом власништву је и предузеће „Беохемија инхем” за производњу детерџената, али и „Далија” козметичко-фармацеутска и хемијска индустрија. У Жунићевом власништву је и „Хемија бриксол” која углавном производи кућну хемију.

Његови пословни приходи су за годину дана скоро преполовљени (са 15 на осам милијарди динара), а нето губитак пао је са 12 на три милијарде динара. Са друге стране, нето дуг „Беохемије” на крају 2014. године достигао је 24 милијарде динара.

---------------------------------------------------------------------

Комерцијална банка продаје лоше кредите

Занимљиво је да се, када је о системском решавању проблема проблематичних зајмова, прва огласила Комерцијална банка, која је у државном власништву. Још у петак, након састанка Вучића и Петреуса, Владимир Круљ, председник Управног одбора ове банке изјавио је да ова финансијска институција жели да изгради лидерску позицију на тржишту када је о решавању проблематичних кредита реч.

У разговору за „Политику” Круљ је јуче истакао да је спремност инвестиционог фонда ККР да инвестира у Србији, и да учествује на тржишту проблематичних кредита, позитиван сигнал, али да исто тако треба истаћи да постоји интересовање још неколико инвестиционих фондова. Они су, према његовој најави, спремни да инвестирају између педесет и сто милиона евра на тржишту лоших зајмова.

– Инвестициони фондови су флексибилнији и често ефикаснији у реализацији проблематичних кредита од самих банака. Ублажавање овог проблема је веома битно питање, јер омогућава ,,чишћење” биланса банака, отвара простор за кредитну експанзију пословних банака, али и повољније услове за кредитирање, посебно привреде – објашњава Круљ.

Како сазнајемо од банкара, лоше кредите већ су продавали Хипо, Пиреус, НЛБ и Ерсте банка.

---------------------------------------------------------------------

Кредити за које је гарант држава нису на продају

„Блиц” је јуче објавио да је инвестициони фонд ККР највише заинтересован за откуп кредита јавних и државних предузећа за које је гарантовала држава. Међутим, наши саговорници из банкарског сектора кажу да ти зајмови уопште нису проблематични.

– Најсигурнији је кредит за који је држава гарантовала. Ту нема кашњења у отплати јер у случају да предузеће не може да измирује своје обавезе, то на себе преузимају порески обвезници. Ако би код таквих предузећа постојао проблем у отплати и ако би држава закаснила са уплатом то би значило само једно – да је држава банкротирала. Што овде, наравно, није случај – каже наш саговорник.

Коментари10
a389d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Alex
Citam komentare i clanak i vidi se ksenofobija i gadjenje na zelene novcanice. Onda nemojte da se bunite kada nam deca odlaze u inostranstvo zemlja je sve manja i manja a strani turisti dolaze u srbiju da bi se provodili sa lokalnim srpkinjama. Vucis je uzasan gramzivi egoista i sarlatan on je stvoren za prodavca automobila ili osiguranja. Ali barem na povrsini izleda da dovodi neke ljude sa parama u Srbiju. CIA bivsi direktor pa sta. Sta to ima u srbiji sto se krije i sto je tajna... Standard, resursi, tehnologija kultura najgori na balkanu (i evro-aziji moguce).
charlie
Srbija nikada nije ni imala prave tajkune,već najobičnije vojnike stranih obaveštajnih službi koji su sjajno odigrali svoje uloge i uzimanjem krajnje loših kredita predali Srpsku državu u ruke belosvetskih hohštaplera.Naravno da će na kraju završiti na egzotičnim mestima,okruženi porodicom i zarađenom nagradom za "uspešan" rad.Našoj deci ostaje motanje automobilskih kablova za koru hleba i gutljaj mleka.
Dule Los Angeles
Ne treba imati iluzije ko je Petreus. Prvo komandant vojske,pa "Vrhovnik"CIA! "Rascinili"ga iz svih drzavnih poslova,pa im ga je posle nekako bilo zao. Zato su mu natovarili gomilu para na ledja,pa-Put pod noge,posto svuda u Svetu ima uspostavljene svoje "pacovske kanale". I,evo ga prvo pa u Srbiji! Na granici sa Rusijom! Danas,u Srbiji niko ne zna koliko "americkih strucnjaka"vec radi u Vladi,u policiji ,i u onom sto je od Vojske preostalo! Pacovski kanali postoje jos od "zute okupacije"! Njima se sada cini da,imati samo ljude a nemati i "svoja imanja" nije dovoljno,kad imanja u Srbiji imaju i Arapi,Nemci,Hrvati....Sada je potrebno celu Srbiju premreziti Prirodnim i Privrednim resursima u vlasnistvu CIA,i okupacija je zavresena! Moze se krenuti na Rusiji! Na ruku im ide i "covek" koji je sada-Vlasnik Srbije. Jedna sebicna tvrdoglava zamlata i neznalica,koja se u sve petlja,i sve zavrsava na najvecu mogucu Srpsku stetu. Tek ce mo videti koliko ce zla doneti koalicija CIA- Vucic!
Небојша
Јасно је сваком ко прочита текстове које лист Политика објављује у поводу овога што намерава амерички инвестициони фонд ККР чије је заштитно лице Дејвид Петреус, бивши шеф ЦИА, шта се иза брда ваља. Пошто сам већ о томе писао, не бих да се понављам, али бих ако може овим путем замолио новинаре Политике да што више осветле социјални аспект оволиког интересовања поменутог фонда. Тим пре што је један од потенцијалних фирми које су виђене за "ново реструктурирање" управљачких и финансијских структура и сама Политика! Посебно што овај "нови" акЦИАш Политике већ има у свом "портфолиу" подоста медијских кућа у Србија, можемо само да претпоставимо зашто су му медији толико важни. Само нејасна ми је улога наше власти, која тако великодушно решава проблеме српских тајкуна који дугују преко 700мил.евра а уопште неће да се позабави решавањем проблема милиона презадужених грађана Србије, већ их препушта на милост и немилост судским извршитељима!?!
Sima
Ako neko od dušebrižnika misli da rudnici vrede više nego što potencijalni kupac želi da palti neka oni izvole i kupe. Isto važi i za sve druge propale rudnike i druge firme. Samo ne želim da kao poreski obveznik plaćam partokratiju kao upravljače propalim fiormama, a da pri tom nema sredstva za lečenje dece.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља