четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:02

Мирко, пази политика!

Не само стрипски хероји, већ и њихови творци, ангажовали су се у политичком и агитацио-пропагандном рату својих земаља, пише Слободан Ивков у новом стрип-часопису „Пегаз”
Аутор: Марина Вулићевићсреда, 11.05.2016. у 21:05
Спајдермен у функцији кампање Барака Обаме (Фото: Пегаз)
Изногуд, чије име само говори „He`s no good” (Фото: Пегаз)

Довољно је само рећи „He`s no good” (Он није добар) и сви знају о коме је реч. Наравно, о Изногуду, чије име већ више од пола века говори само за себе, стрип-јунаку сценариста Ренеа Госинија и Жана Табарија, који покушава да буде калиф уместо калифа, постајући синоним за безуспешни политички опортунизам.

Критикујући пре свега овдашње „паланачко схватање стрипа” као дечје разоноде која не би требало да има примесе политичког, па и уреднике који су цензурисали сличне садржаје, а наводећи низ примера моћи стрипа као ликовне, графичке нарације, у преношењу друштвених и политичких идеја, Слободан Ивков у новом двоброју „Пегаза”, (14, 15) ревије за историју и теорију стрипа и визуелних медија који се изражавају графичким путем, приметио је да је Изногуд изашао из стрипа и постао део стварности. То се десило 1992. године, када је на француској политичкој сцени уведена годишња награда При Изногуд, коју жири додељује „личности која није успела да заузме калифово место”, и коју је поред осталих понео и Никола Саркози 1999. године (касније је ипак успео да постане „калиф уместо калифа”). Скандинавски политички стрип у последњих неколико деценија постао је проблематичан за арапски свет, а пример напада на лист „Шарли ебдо” показује колико и карикатура, у сличном медију, може да искорачи из визуелног садржаја и наруши стварност.

Међу првим нашим политичким стриповима, који је почео да излази у „Ошишаном јежу” 1935. године и појављивао се све до нацистичког бомбардовања 1941. године, Ивков наводи „Стојадина” сценаристе Драгољуба Лоле Димитријевића и цртача Момчила Моме Марковића. Стојадин је народни посланик с југа Србије, свевременски „српски домаћински лик који је заправо вечит”.

„Стојадин је користољубиви варошки политикант, од којег је општи интерес народа удаљен светлосним годинама. Он је особа која, без сумње на симпатичан начин, али свуда где се укаже прилика, `крадуцка`, подмићује где год стигне, купује гласове, лаже и своје бираче и жену коју вара с љубавницом.” Као један од апсурда српског отклона од политичког стрипа, Ивков наводи и чувени стрип „Мирко и Славко”, који је шездесетих и седамдесетих у едицији „Никад робом” имао стотине хиљада примерака тиража, а за који никада јавно није речено да јесте политички стрип. Генерације су памтиле чувени дијалог малих бораца против окупатора: „Мирко, пази метак!”. Сада Ивков иронично каже: „Мирко, пази политика!” Ипак, партијска комисија га је 1971. године посебно опорезовала као идејно проблематично ревијално издање. Ивков затим наводи познате стрип-јунаке у наизглед неполитичким стриповима, где се и Џим из Џунгле бори против кријумчара оружја, а Флаш Гордон и Супермен се супротстављају нацистима.

„Сијасет је оваквих примера. Не само стрипски хероји, већ и њихови творци, ангажовали су се у политичком и агитацио-пропагандном рату својих земаља. Сценариста `Фантома` Ли Фок и цртача Реј Мур учествовала су у Другом светском рату, а Хенк Кечам, аутор `Дениса напасти`, у Другом светском рату постао је специјалиста који је деловао у Команди за ратну и политичку пропаганду војске САД”, пише Ивков, истичући речи социолога Сајмона Фрита да је идеолошки потенцијал неког остварења сразмеран његовој популарности.

Текст о политичком стрипу Ивков завршава оптимистично, полажући наду у нови нараштај уметника стрипа који се отворено баве политичким дискурсом.

Нови двоброј „Пегаза” води нас кроз свет стрипа кроз текстове о његовој историји, композицији, уметничком изразу, симболици и цртежу. Ту је чак и текст о Жану Гранвилу, уметнику француске књижевне илустрације тридесетих и четрдесетих година 19. века. Издање садржи и стрипове Виндзора Мек Кеја „Снови једног сирождерца”, Џефа Џонса „Идил” и Андрије Мауровића „Баш-Челик”. Текст Жике Богдановића бави се антиномијама и алегоријама Ђорђа Лобачева и Андрије Мауровића.

------------------------------------------------------------------

Жики Богдановићу награда „Арт-Анима”

Оснивач и главни и одговорни уредник „Пегаза” Жика Богдановић, (ревије која обнавља своје излажење после две деценије), добитник је награде „Арт-Анима”, која се додељује за изузетан допринос популаризацији фантастике, од 2014. године, кроз, пре свега, издавачку, уредничку или преводилачку делатност, као и кроз теоријско, критичко и/или прозно стваралаштво. Жика Богдановић (1932, Београд) један је од првих озбиљних теоретичара фантастике и стрипа на простору бивше СФРЈ. Оживео је култну едицију „Плава птица” у којој су, између осталог, објављена бројна дела фантастике. Заједно са Зораном Живковићем оснивач је култних едиција жанровске књижевности „Кентаур” и „Поларис”, које су бројем објављених наслова, квалитетом, тиражима и укупним утицајем на широко читалаштво, остале до сада без премца. Богдановићев часопис „Пегаз” први је часопис који се бавио теоријом и историјом стрипа, а значајан део био је посвећен критици и промоцији научнофантастичних остварења девете уметности. Богдановић је и као преводилац дао допринос представљању великана књижевне фантастике домаћој публици, преводећи дела Артура Кларка, Исака Асимова, Станислава Лема, Џ. Р. Р. Толкина и других. Аутор је великог броја романа, приповетки, збирки поезије, путописа, монографија и есеја. Уручење награде „Арт-Анима” Жики Богдановићу биће уприличено у понедељак 30. маја у 19 часова, у Римској дворани Библиотеке града Београда.


Коментари1
6cd68
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mickey mouse
Strip (kao i knjige) će za mene uvek imati isti značaj kao u vremenu kada si mi oči bile jedva nešto više od stola. Znam da vreme nikad ne teče unazad i da nove generacije više vole pokretne slike ali ljubitelja stripa ima i biće uvek iako ne tako brojnih kao nekad. To me najviše rastužuje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља