недеља, 12.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 11.05.2016. у 18:05 М. Бракочевић

На Авали и Кошутњаку највише заражених крпеља

Испитивања Завода за биоциде показују присуство три врсте крпеља на Авали, Кошутњаку, Топчидеру, у Јајинцима и Липовичкој шуми. – Код четвртине јединки најчешћих у граду утврђено присуство бактерије која изазива лајмску болест
(Фото Д. Јевремовић)

Највише крпеља овог пролећа је у Кошутњаку, на Авали, у Топчидеру, Јајинцима и Липовичкој шуми, показују најновији резултати испитивања терена у 16 општина, које обавља Завод за биоциде и медицинску екологију. Највећи број заражених пауколиких зглавкара регистрован је у Кошутњаку и на Авали. Стручњаци завода наглашавају да се сви локалитети третирају регистрованим препаратима, у току пролећа и јесени, у време њихове највеће активности, јер крпељи могу бити опасни преносиоци заразних болести, као што су лајмска или крпељски енцефалитис. Баш због тога суграђани морају да буду на опрезу док уживају у природи.

– Узорке крпеља сакупљамо и достављамо у лабораторију завода где се утврђује њихова бројност и раде се анализе на присуство бактерије „борелије бургдорфери”. У престоници је установљено присуство три врсте крпеља, а код четвртине јединки из врсте које су најчешће у граду, утврђено је присуство бактерије „борелије” која изазива лајмску болест – наводи Радмила Златић Сибиновић, биолог у Заводу за биоциде, подсећајући да се сузбијање ових паразита ради на површинама које су унапред назначене као места где борави велики број људи и кућних љубимаца, а то су највећи паркови, парк-шуме, излетишта, спортски терени... Уколико је у питању јавна површина, екипе излазе на терен и  по пријави грађана.

У Заводу за биоциде у овој години неће бити могуће урадити бесплатне анализе крпеља на присуство бактерије, тако да ВМА остаје једина установа за то

Лекари подсећају да је пролеће право време када из траве, са ниског растиња и крошњи, почињу да вребају паразити који се хране сисањем крви животиња и човека. Убод ове напасти је безболан и неприметан, али је већи проблем то што крпељ може да буде домаћин бактерије која изазива лајмску болест. Пре три године Секретаријат за здравство финансирао је пројекат бесплатног утврђивања присуства нежељене бактерије код 400 пацијената за које се „закачио” крпељ. У Заводу за биоциде где су се спроводила ова испитивања и у току 2015. могле су да се ураде бесплатне анализе, додуше само за децу, али од ове сезоне то више није могуће.

Опасност за псе
Врста „рипицефалус сангуинеус”, смеђи псећи крпељ, може да се пренамножи у кућама и становима, а за разлику од других крпеља који су везани за природу, он је једина врста која свој циклус развитка може да заврши у стану. Преносилац је инфективних обољења и озбиљних болести код паса.

– За такав посао смо у потпуности кадровски опремљени и имамо неопходну апаратуру за анализе. Због ограниченог броја тестова и новца, ове сезоне нећемо радити анализу крпеља скинутих са најмлађих пацијената, већ само оних уловљених у природи, што је иначе и наша редовна процедура још од фебруара – поручују у заводу.

Једина здравствена установа која крпеље званично прегледа на присуство „борелије” помоћу микроскопа са тамним пољем јесте Војномедицинска академија. Преглед на Институту за епидемиологију ВМА могуће је обавити сваког радног дана од 7.30 до 15.30 часова. Упут изабраног лекара није потребан, а ван радног времена одстрањивање крпеља омогућено је у Центру за хитну помоћ ВМА. Надлежни напомињу да у току сезоне дневно у просеку имају између 30 и 70 пацијената и прегледају до 50 крпеља. Ван радног времена, у току дежурства, обради се још двадесетак грађана.

--------------------------------------------------------------------

КОРАЦИ ПРЕВЕНЦИЈЕ

1. Предузмите све мере да вас крпељ уопште не убоде

2. Уколико приметите крпеља на својој кожи, јавите се лекару да га што пре уклони

3. Донесите крпеља на Институт за епидемиологију ради испитивања његове заражености

4. Уколико је крпељ био заражен консултујте се са епидемиологом и поступајте по налозима вашег лекара. У зависности од више фактора они ће донети одлуку да ли је потребно даље лечење

5. Обавезно пратите здравствено стање месец дана после убода. Ако се било где на телу јави црвенило које личи на концентричне црвенкасте кругове или повишена телесна температура, главобоља, болови у мишићима и зглобовима или увећање лимфних жлезда у близини места убода крпеља, јавите се инфектологу

Потребно је:

– Избегавати шетњу, посебно босих ногу кроз високу траву, жбуње, као и лежање на трави

– Носити гардеробу дугачких рукава и ногавица светлијих боја, затворену обућу и чарапе

– Користити супстанце за заштиту, али они не пружају потпуну сигурност

– Темељно преконтролисати кожу, нарочито нежније делове, после шетње у природи

– Детаљно преконтролисати кућне љубимце јер преносе и расејавају крпеље

– Одржавати дворишне површине

Коментари5
40e3b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Proka Prkosic Mudric
Kad pocinje vakcinacija krpelja i da li je obavezna?
Bob Petrovich
@Joca , krpelji su zarazeni a livade su njihovo staniste. Prenose krpeljni meningoencefalitis, hemoragijske groznice, Lajmsku bolest, tularemiju i druge bolesti
Joca Dopisnik Belosvetski
Dali je naslov pogresan? Dali su "krpelji zarazeni" ili su livade i sume zarazene krpeljima? Sta je tacno?
dipl. agronom
Puna Srbija korova,krpelja,kladionica,kioska...
ВлаДо
Превентивне мере:дуге ногавице увуците у чарапе.По високој трави у дубоким чизмама.Пошто је ујед неосетљив а често се шетају по кожи пре уједа,потребно је детаљан преглед коже након боравка у природи.Најважнија превентивна мера када се пронађе крпељ је правилно одстрањивање крпеља који се зарио у кожу.То се ради набацивањем омче од конца око крпеља тик уз кожу и увртање у једном смеру све док крпељ не отпадне.Сваки други начин као што је чупање из коже хируршко одстрањивање и сл. доводи код крпеља до повраћања и убацивања бактерије борелије у крв домаћина.Све док мирно сиса крв он не повраћа и не убацује борелију у крв.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља