понедељак, 25.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Менаџери хеџ фондова годишње зараде пола српског БДП-а

Амерички ККР, који је у Србији намерио да преко дугова тајкуна постане власник предузећа, само је један од учесника у глобалној хеџ фонд индустрији. Она тренутно вреди 2.900 милијарди долара и у последњих 15 година забележила је раст од 500 одсто
Аутор: А. Телесковићсреда, 11.05.2016. у 22:00
Њујоршка берза (Фото Ројтерс)

Пословна логика инвестиционих фондова, какав је и амерички ККР који се ових дана Србији препоручује да купи дугове пропалих тајкуна, врло је проста: „купи јефтино, продај скупо“. У међувремену, „утегни” фирму. А то значи смањи трошкове преко смањења запослених. И све то у року од три до пет година, колико траје инвестициони циклус.

За Србију инвестициони фондови нису непознаница. Неки од њих на овдашњем тржишту већ су били послодавци. Реструктурирање компанија обавезно је пратило и значајно смањење броја запослених.

Последњи пазар за индустрију инвестиционих фондова у Србији је „Дунав храна група”, у оквиру које послују „Бамби–Банат”, „Књаз Милош”, Суботичка млекара и „Имлек”. У овом случају један инвестициони фонд „Салфорд” је компанију продао другом – „Мид Европа партнерима”. Што, опет, може да значи, да је нови власник дошао да заради и препрода фирму.

„Салфорд” је на ово тржиште ушао још почетком прошле деценије када је купио две млекаре „Имлек” и „Суботичку”, затим пунионицу воде „Књаз Милош” и произвођаче слаткиша „Бамби–Банат”. Иначе, „Мид Европа партнери” већ су били присутни на српском тржишту као власници кабловског оператера СББ. Продајом ове кабловске мреже пре две и по године нови власник постао је управо амерички ККР.

Инвестициони фондови пословали су и у месној индустрији. Тако је „Карнекс” из Врбаса 2003. године купио фонд „Мидланд ресорс”, а већ 2006. године препродао га је другом фонду – „Ашмору”. Тек 2011. власник те фирме постала је „МК група” бизнисмена Миодрага Костића.

Два најплаћенија директора у овим фондовима прошле године зарадила су по 1,7 милијарди долара, што је чак 343.000 пута више од просечне годишње зараде у Србији

Да у овом бизнису и те како има пара показује чињеница да је комплетна глобална хеџ фонд индустрија, чија је карактеристика да улажу у високо ризичне пројекте који носе и велику зараду, током кризе порасла до невероватних 2.900 милијарди долара. Не тако давно – 2001. године хеџ индустрија вредела је 539 милијарди долара, што значи да је у периоду од 15 година овај бизнис порастао за више од 500 одсто. Невероватне су и зараде оних који су ухлебљење нашли у инвестиционим фондовима, који су у данашње време постали машине за прављење пара. О каквим астрономским платама је реч најбоље говори податак да је 25 менаџера највећих светских хеџ фондова прошле године зарадило чак 13 милијарди долара. Колико су то велике паре најбоље илуструје податак да тај износ скоро да достиже половину српског бруто домаћег производа (БДП), односно свега што грађани и привреда створе за годину дана. Поражавајуће звучи податак да је годишња зарада 25 менаџера у инвестиционим фондовима већа од БДП-а целе Намбије, Бахама и Никарагве. Најбоље плаћени међу преплаћенима су Кенет Грифин, оснивач и извршни директор „Цитадела” и Џејмс Сајмонс, оснивач и директор „Ренесанс технолоџија”. Обојица су прошле године зарадили по 1,7 милијарди долара, што је чак 343.000 пута више од просечне годишње зараде у Србији.

Плате у хеџ фондовима далеко превазилазе и примања менаџера у банкарском сектору, јер је најбоље плаћени банкар прошле године зарадио свега 27 милиона долара.

Међутим, цена по којој водећи људи остварују високе бонусе прескупа је за оне који раде у фирмама у њиховом власништву. „Њујорк тајмс” је пре неколико дана у негативном контексту писао о ККР-у, који је у Србији намерио да преко дугова тајкуна постане власник предузећа.  Компанија „Ферст дата” („First Data”) је у проблеме запала управо када ју је преузео ККР. Основни узрок финансијског слома једне веома успешне компаније овај амерички дневник види у чињеници да је инвестициони фонд ККР ушао у њену власничку структуру. Овим преузимањем, како пише „Волстрит журнал“, фирма није добро прошла. Напротив, гуши се у дуговима. Инвестициони фонд скројен је с намером да се неколико појединаца обогати, наводи „Њујорк тајмс”. ККР је отпустио људе и распарчао фирму, а „Њујорк тајмс” заправо замера Доналду Трампу што овај случај људских судбина и смањења броја запослених уопште није ни споменуо.

------------------------------------------------------------

И Доминик Строс Кан ради у хеџ фонду

Дејвид Петреус, бивши шеф ЦИА, кога ККР користи као заштитно лице није једина атрактивна фаца коју инвестициони фондови користе да би привукли пажњу јавности. И Доминик Штрос Кан, бивши директор ММФ-а, након што је смењен због секс скандала са собарицом, занимацију је нашао у хеџ фонд индустрији. Штрос Кан, који је својевремено у Србији био представљен као саветник премијера Александра Вучића, у септембру 2013. године основао је хеџ фонд вредан две милијарде долара. Како је тада најављено „ДСК Глобал инвестмент” инвестираће глобално, а бивши директор ММФ-а води га са ћерком економистом Ванесом Штрос Кан. Капитал је, преко својих оперативаца сакупљао по Кини од институционалних инвеститора и богатих појединаца. Занимљиво је да су у биографијама и Штрос Кана и генерала Петреуса главна слабост биле жене. Петреус је морао да напусти ЦИА јер је државне тајне одавао љубавници, а Штрос Кан је из ММФ-а отишао због покушаја силовања аустријске собарице.


Коментари24
3e690
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rastko Dijasporac
Svidja mi se ova tema. I voleo bih da vidim da se o tome kod nas vise pise. Pre nego sto se pojavio Novak Djokovic na svetskoj teniskoj sceni, u jednom razgovoru rekao sam: "Kad bi se neki nas covek zainteresovao za ovaj tenis, taj bi sve "zbrisao" sa terena". Tako isto danas verujem, da medju nama ima ljudi koji mogu da prave milijarde, samo im treba pruziti sansu.
Zveki
Iza Salforda u Srbiji stoje nasi " partnersi " udruzeni sa kancelarijom na Novom Beogradu. Nikada se niko nije istinski pozabavio kako se barem u poslednjih 15 godina prelivala imovina svih nas u " dzepove " nekoliko njih ? To je tako transparento - da bode oci ! Likovi koji misle da doveka mogu manipulisati sa nasom svescu, nasim i drzavnim kapitalom u novcu i nekretninama - nemaju limit na bezobraazluk ! Kapital nekada nase drustvene banke sa sedistem u Pazovi koji je " preliven " u navodno italijansku banke Uni Credit ( koja je osnovana kao domaca banka u NBS po zakonu o bankama a ne italijanska ! ) - bezocno reklamira " najpovoljnije" kredite sa najnuizim kamatama preko udarnih medija ! Mladi izvrsni direktori koje su postavili "partnersi " u ovoj banci ne navode da je "najniza" kamata zapravo EKS od 10,13 % , da je administrativni trosak za kredit od rsd 2.000.000,00 ( koji se reklamira ) u iznosu od rsd 70.000,00 a godinja naknada za odrzavanje kredita rsd 50.616 ! NBS spava...
ecc
ako Bogicevic duguje i svi koji duguju, drzava MORA da konfiskuje njihovu imovinu. a ne da prodaje "problematicna potrazivanja" Zasto imovina duznika NIJE konfiskovana? Opet Vucic NE zna da NE moze da prodaje nesto sto je bilo drzavno pa je sumnjivim putem preslo u privatne ruke. Zasto odgovorni pravnici i strucnjaci za kapital i imovinu NISU ukazali na ovo. NE mozes prodavati potrazivanja gde je vlasnistvo sumnjivo Sta je bilo sa dve milijarde evra propalih u cetiri banke? Zasto nije konfiskovana imovina onih koji su te banke sahranili uzimajuci kredite koje nisu nameravali da vrate? KKR ima vec svoje investicione pozicije u Srbij; U vezi rudnika, imovina je ranije bila drzavna i pod sumnjivim cenama i okolnostima otisla privatnicima; Sada su ti privatnici veliki duznici, drzava onda mora da uzme svu imovinu i kapital za dugovanja, ukljucujuci i kapital tih duznika koji su sakrili u inostranstvu. Ako NE onda stranci za male pare otkupljuju domace resurse. Spreciti !
NY
Pridruzujem se komentarima da se pojasni razlika izmedju hedge i investicionih fondova. Hedge fondovi izmedju ostalog ulaze u vrlo rizicne poslove i ocekuju visoke profite. Koriste razne sofisticirane metode da ostvare maksimum za svoje ulagace. Hedge fondovi upravljaju visoko spekulativnim kapitalom. Svi znaju da je mesto u KKR utesna nagrada za jednog generala kojem je ruinirana karijera. U ovom slucaju on ce raditi nesto slicno kao i Soros; Mozda ne na isti nacin ali sa ciljem da se stalno siri americki uticaj. Kupovina rudnika je u ovom slucaju skoro sigurna para. Amerikanci znaju da srpski novokomponovani bogatasi su kradjom stekli imovinu i da su upali u finansijske probleme opet zbog losih procena, i sopstvene pohlepe, pa evo da kapitalizuju na tome. Ali ako kupe te problematicne dugove, bice NEmoguce dokazati da je to bio kapital ili imovina drzavna ili drustvena pre. TIme se gubi bilo kakva veza te kradje kapitala jos iz devedesetih i mogucnosti da drzava Srbija naplati.
Hedge fondovi za početnike
hedge fondovi svojim investicijama obezbedjuju prethodno realizovane investicije - drugim recima, imaju ulogu finansijskog kisobrana i zastite ulozenog novca. Dakle, ja investiram a ti zaradjujes na tome sto me stitis. Sto je posao rizicniji, to je deo kolaca hedge fondova veci. I tu se obrce novac....otprilike tako funkcionise.
Препоручујем 4
миле
исто ко и "приватизација" код нас после 2000., само на глобалном нивоу

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља