недеља, 22.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:20
69. КАН

И Доналд Трамп је глумио код Вудија Алена

Прослављени осамдесетогодишњи редитељ који је својим 47. играним филмом отворио фестивал, каже да живи живот буржоаског радника средње класе
Аутор: Дубравка Лакићчетвртак, 12.05.2016. у 22:05
Вуди Ален, дванаести пут на Канском фестивалу (Фото: Фонет/АП)
Из филма „Cafe Society“ Вудија Алена (Фото: Кански фестивал)

Кан – Уз звуке џеза и са укусом шампањца, са мноштвом позитивних вибрација, лепршавог хумора и тоновима носталгије за љубавима и временом што је прошло, нови филм легендарног, а сада већ и осамдесетогодишњег Вудија Алена зван „Cafe Society“, показао се као пун погодак за свечано отварање 69. Канског фестивала.

Ово је Аленова пенушава посвета златној ери Холивуда тридесетих година прошлог века, али и музичкој сцени Њујорка, градовима у којима су сањани различити снови и родила се једна љубав којој заборава нема. Ово је и нека врста Аленовог објашњења зашто му никада није пошло за руком да заволи Лос Анђелес и зашто је увек Њујорку давао приоритет. Повлачећи паралелу између ова два филмска града Ален показује испразни Холивуд са својим трачевима којима се одређују судбине и граде каријере и слика Њујорк као град џеза, криминалаца и политичара у успону и скромних, породичних Јевреја – они нескромни били су „посејани“ по Беверли Хилсу...

Уз изврсно одиграну главну улогу Џесија Ајсенберга (партнерка му је Кирстен Стјуарт) и мајсторску фотографију сниматељског маестра Виторија Сторара, симпатичан и неоптерећујући нараторски глас самоироничног Вудија Алена, „Cafe Society“ је филм после којег осмех дуже остаје на лицу.

Ово је и Аленов 47. дугометражни играни филм у богатој и дугој каријери, дванаести са којим долази у Кан у којем је освојио две награде (за „Пурпурну ружу Каира“ награда критике Фипресци 1985. и почасна „Златна палма“ 2002) и други за последњих пет година (први је био „Поноћ у Паризу“) са којим је отворио ову најпрестижнију светску филмску фешту. Подсећања ради, прошле године у Кану је био присутан са филмом „Ирационалан човек“.

Познат по томе да је од почетка каријере практично снимао по један филм годишње, Вуди Ален живи и мисли филм и то му није досадило. Са неким од својих филмова, каже „никада није био задовољан“, неких се – тврди „слабо сећа, попут 'Ани Хол' и 'Менхетн', „задржао бих само шест или можда осам својих филмова а остале бих избрисао“, али у сваком случају никада поново није гледао своје филмове.

У својој приватној њујоршкој пројекционој соби деценијама је фанатично гледао филмове. Сада, каже, то више не чини. Живи животом „буржоаских радника средње класе што ми је омогућавало продуктивност током година“, рано устаје, води своје ћерке у школу (од 15 и 17 година из већ двадесетогодишњег брака са својом некадашњом усвојеном ћерком Сон Ји) и враћа се да ради. Последње што је гледао у својој пројекционој соби, а да му се допало, био је исландски филм „Овнови“. Не гледа много савремене америчке филмове, не интересују га. У пет најбољих филмова свих времена уврстио је Куросавин „Рашомон“, Велсов „Грађанин Кејн“, Реноаров „Велика илузија“, Бергманов „Седми печат“ и Де Сикин „Крадљивци бицикла“.

Још од млађих дана Ален каже да чита „Њујорк тајмс“, али све чешће завирује и у таблоиде јер их његов шофер стално држи у колима. Није променио свој став о религији. И даље осећа да је то „пријатна фантазија за људе који покушавају да ублаже свој бол од стварности егзистенције“. Што се тиче политике, каже да подржава Хилари Клинтон, мада много воли Бернија Сандерса „који је фантастичан“. Клинтонову никада није упознао, али јесте Доналда Трампа. „Играо је у мом филму 'Селебрити' и био увек веома љубазан и пријатан, али је веома тешко помирити све то са оним што је говорио и говори током изборне кампање“, каже Вуди Ален.

У недавно датом интервјуу за „Холивуд репортер“ појаснио је да је поново морао да сними уводне сцене „Cafe Society“. Изненада је остао без глумца. Због великих обавеза које су подразумевале и учешће у бродвејској представи „Мизери“, Брус Вилис је морао да откаже улогу холивудског агента (друга главна улога), па га је Ален заменио Стивом Карелом. У овом интервјуу Ален је демантовао да мрзи Лос Анђелес. „То је мит, никада га нисам мрзео. Једноставно, не волим сунчано време и не волим да будем зависан од кола. Волим градове попут Њујорка у којима чим изађеш из куће будеш усред свега, имаш саобраћај, буку, сиве облаке и снег“.

За „Холивуд репортер“ је изјавио и да никада није био трауматизован скандалима који су га својевремено пратили током веома непријатног развода са Мијом Фароу („Немам са њом никакав контакт“), а један од њих је био везан и за оптужбу за сексуално злостављање седмогодишње ћерке Дилан (ослобођен је оптужби). На овај део интервјуа у холивудском магазину реаговао је Ронан Фароу (Мијин син за кога се тврди да му је отац Френк Синатра а не Вуди Ален), изјавивши између осталог да су „људи попут Била Козбија и Вудија Алена исувише моћни“ и да „правни систем често пада и показује се као рањив када се суочи са моћницима у случајевима деце – жртава“. Ронан Фароу је своје обраћање завршио речима да је „не само погрешно, већ и веома опасно то што је Кан одлучио да Аленов филм отвори фестивал, јер се тиме шаље порука жртвама и починиоцима злостављања: 'Ми окрећемо главу на другу страну'...“.

По свему судећи, овај део личне историје Вудија Алена, чије филмове Европљани веома воле, још дуго неће имати крај. О свом животном крају и смртности која је честа тема његових филмова Ален, каже, не размишља, али брине. Изјављује: „Смртност ме брине још од моје пете године, али ако се на њу фокусирате кућа увек добија!”


Коментари1
b0ed3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Trump
Donald Trump nije glumio vec je izgovorio jednu i po recenicu u filmu (1h27min) kako ce nastaviti da gradi stanove (kuce)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља