петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Да ли је мекше срце тајкуна или генерала Петреуса

Инвестициони фондови по правилу агресивније отпуштају људе, а домаћи привредници лошије управљају фирмама
Аутор: А. Телесковићсубота, 14.05.2016. у 08:05
После два инвестициона фонда „Карнекс” је преузео бизнисмен Миодраг Костић (Фото Танјуг)

Ко је бољи газда: домаћи тајкуни или инвестициони фондови? Ово питање претходних дана мучи запослене у компанијама чији су послодавци домаћи бизнисмени који су запали у дужничко ропство. Aмерички инвестициони фонд ККР, чије је заштитно лице генерал Дејвид Петреус, бивши директор ЦИА, намерио је да откупом дугова домаћих тајкуна стекне власнички удео у појединим презадуженим српским предузећима или заради на продаји имовине.

Јер, према подацима Народне банке Србије сваки пети привредник не измирује на време своје обавезе према банкама, па је у проблематичним кредитима заробљено 3,6 милијарди евра. Питали смо домаће економисте ко би боље управљао фирмом и да ли је мешке срце домаћег тајкуна или директора инвестиционог фонда.

„Најмекше је срце државе, али то не значи да је то добро”, каже Милутин Николић, генерални директор „Цитадела”, који, између осталог има и инвестициони фонд. Питање „Политике” Николић оцењује као идеолошко и „као да је из времена друга Тита”.

– Меко срце никада није добро. Држава је мека срца купила „Железару Смедерево” за један долар почетком 2012. године, када је „Ју-Ес стил” отишао. Нисам поборник политике меког срца јер нас је железара на крају много коштала – каже Николић.

Он додаје да, када је о презадуженим предузећима реч, много више људи користи њихове производе, него што у њима ради. Наводи пример „Беохемије”. Право питање је ко је бољи газда и ко боље управа фирмом, а не ко је бољи послодавац, каже Николић.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, каже да када је о процесу реструктурирања реч, који са собом носи и отпуштања, инвестициони фондови то раде много агресивније од домаћих привредника.

– Често инвестициони фондови тај посао заврше у релативно кратком року и након тога предузеће продају некоме из сектора, јер су у фирму првенствено и дошли да би је препродали и на томе зарадили – каже Арсић.

Он, ипак, сматра да би инвестициони фондови боље и професионалније управљали предузећем. Домаћи тајкуни се у фирмама понашају као типичне балканске газде.

– Они не схватају да није исто бити власник и директор предузећа. Па тако директно креирају политику управљања, иако не знају много о менаџменту, а они који су испод њих испуњавају њихове захтеве.  Проблем је што људи не препознају те мане код себе, обично их виде код других. Овде свако за себе мисли да је добар газда. Са друге, стране, на Западу је власништво врло често одвојено од управљања компанијом – каже Арсић.

Он, ипак, има и разумевања за презадужене домаће тајкуне. Јер, у развијеним економијама менаџери се граде већ генерацијама, а код нас је ово практично прва генерација предузетника. Логично је да су многи од њих пропали, каже Арсић. Фирме пропадају и у развијеном свету.

– Са друге стране, менаџери у инвестиционим фондовима знају да ће уколико не буду радили добро бити смењени и да ће бизнис пропасти. Код нас привредници још немају такав осећај. Још се верује да ће држава на неки начин улетети и спасити приватне фирме – каже Арсић и додаје да је један од узрока пропасти домаћих тајкуна и то што су многи богатство створили захваљујући политичким везама.

Адвокат Бранко Павловић са друге стране тврди да ККР уопште није дошао да газдује домаћим фирмама. Како каже њих интересује само имовина коју су домаћи привредници заложили код банака.

– Ту имовину инвестициони фонд може да прода и да на њој заради – каже Павловић.

Према речима Ненада Гујаничића из „Вајз брокера” највећи недостаци домаћих капиталиста у вођењу фирми су, у великој већини случајева, мали ниво стручног знања, неспремност на стварање добре организације и делегирање посла, што је многе домаће бизнисе увело у проблеме.

– Ово се нарочито односи на недостатак или непостојање адекватног менаџерског кадра, па су многе фирме улазиле у финансијске аранжмане што би се у организованим компанијама, са добром управом, тешко дешавало.

С друге стране, инвестициони фондови, имају великог искуства у вођењу фирми, не либе се да ангажују највеће професионалце у управљању, нити да предузму неопходне резове који би повећали крајњи резултат. Они обично имају дефинисан временски хоризонт од неколико година колико остају у фирми, труде се да повећају тржишну вредност компаније и на крају је продају уз одговарајућу зараду – закључује Гујаничић.


Коментари21
08a71
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sloba car
Iz socijalisticke ekonomije I pristupa (gde je kapital stvoren u socijalizmu a bilo ga je nije ispario?) uletelo se u finansijski I pravni sistem i praksu EU ili zapada, sto dodatno otezava mnogima, jer nemaju takva isksutva koja je zapad sticao I prenosio generacijama privrednika I poslovnih ljudi. Naravno da se opet mora obratiti profesionalcima sa zapada koji su skupi i imaju svoj interes i kapital, I sta sad???
Zveki
Iza stranih investicionih fondova stoje nasi tajkuni pa mu to dodje na isto.Razni hedz i druge fondove oni su otvorili u Velikoj Britaniji, Nemackoj i drugim zemljama Kapital tih fondova je pokriven " nasim " parama koje su delom iznosene iz zemlje od 2000-te godine Izvrsni direktori banaka osnovanih sredstvima PIO Fonda i drugih su cesto stranci a u Upravnim odborima banaka sede poverljivi ljudi onih koji ne prestaju pljackati ovu drzavu i drustvo. Banke koje u Srbiji posluju sa stranim imenima ( franziza ) sa inicijalnim " sklonjenim" kapitalom neke nase banke u drustvenom vlasnistvu na nekom "zaboravljenim" ino racunu ( ciji akcionar je bio jedan ili vise drzavnih fondova ) Nismo imali dobru izvrsnu ni zakonodavnu vlast, pravna drzava decenijama ne postoji pa je u zemlji diskretno sprovedena nazovi privatizacija drzavnih i drustvenih fondova pa su se pare prelile u tajkunske banke, fondove, drustva za uopravljanje fondovima u zemlji i inostranstvu. Parlament se nije pita0!
Mirko
Ova trgovina investicionih fondova predstavlja tipičnu trgovinu divljeg zapada. Ako nećeš da mi prodaš poslat ću ti ja bančine izvršitelje. Ali ako se radi o privatnim kompanijama neznam zašto ovaj general razgovara sa Vučićem. Valjda treba da razgovara sa poveriocima ukoliko ne misli da mu Včić i vlada Srbije budu izvršitelji. Očito on zna i koliki su dugovi i kolika je vrednost založene imovine i po kojoj se ceni može kupiti. Sećamo se prve prodaje železare u Smederevu generalu Pauelu. Očito u Americi vlada mišljenje da sa divljim balkancima treba razgovarati sa pozicija sile i to one najviše, pa nam šalju generale da nam kažu šta će kupit, po kojoj ceni i ko treba treba da im bude izvodjač radova. Ko je kad čuo po kojoj se ceni nudi železara dok Pauel ne kaže da je to 23 miliona dolara. Onda je izvodjač bio Vlahović jer se radilo o sitnijem iznosu. Pošto se sada radi o većoj lovi Petreus bi hteo da mu to bude Vučić, jer radi se o ozbiljnijoj lovi. Čik neka ga ne primi na razgovor.
sloba car
Sve je tacno Mirko. Komentarisem samo da se niko oko toga ne uzbudjuje ni hiljaditi procenat kao oko fantomki. Valjda su ovde male pare i sve je ocigledno, pa gradjanske inicijative nisu zainteresovane. Nije valjda da podrzavaju generale.
Препоручујем 1
5C
"Да ли је мекше срце тајкуна или генерала Петреуса"???Pitanje bi trebalo biti cije je srce tvrdje? S moje tacke gledista njesu dobri ni jedni ni drugi,ali ako cemo realno stranac ce sav kapital iznjeti iz drzave dok ce domaci tajkun bar dio tog uloziti u Srbiju,na kraju krajeva vecina i zivi u Srbiji.Ova situacija sa ciainim kadrom me podsjeca na zelenase,kamatare koji idu da utjeraju dug milom ili silom,naravno uz svu pomoc drzave koja radi u njihovu korist,a ne zaposlenih i obespravljenih.Drugo da li banke nude otkup dugova tih poduzeca sadasnjim vlasnicima po istim uslovima ko ovim siledzijama?Da li banke ,koje iza sebe imaju drzavu sa represivnim organima ,mogu da uzmu dio imovine i naplate dugovanja ko sta cine sa malim ljudima?Zbog sveg ovog mislim da ce nam majke jos vise crnu vunu presti.
Nebojša
Samo vi mazite oci ovom narodu sa tajkunima i tvrdim i mekim srcima. Ovaj fond je u Srbiji pre svega da kupuju potrazivanja banaka prema gradjanima. Znaci, nikakvi tajkuni i bakraci, samo privatna imovina gradjana. Poreklo para fonda je takodje vrlo diskutabilno, ali u Srbiji moze sve, samo ako se plati na pravom mestu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља