субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:17
100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА

Ловац на „живе језике”

Аутор: Слободан Ћирићсубота, 14.05.2016. у 22:05

Мачвански фронт, мај 1915. године. Борбена готовост на највишем нивоу, мртве страже с обе стране Саве. На захтев савезника, српска војска би требало да пређе реку, нападне аустријске јединице у Срему и олакша притисак непријатеља на француске и руске јединице.

Пошто није имала довољно података о снази, распореду и намерама противника, српска Врховна команда издаје наређење својим четама да прате збивања на супротној обали и подносе извештаје...

Али, пред положајима Петог пешадијског пука краља Милана је густа шума од које се ништа није могло видети, па је једино решење, опасно и тешко, да се неопажено пређе река, обави извиђање и извести о непријатељу.

За задатак се добровољно пријавио млади пешадијски потпоручник Михаило Мика Маџаревић, родом из Мургаша код Уба, који је одрастао и школовао се у Ваљеву.

Он је осмислио да се изненадним препадима на другој страни реке заробљавају припадници непријатељских стражарских одељења, војници, нарочито официри, да се киднапују и потом саслушавају – да се лове „живи језици”.

У тексту „Михаило Маџаревић – најхрабрији учесник у Великом рату из Колубарског округа”, ваљевски публициста Милорад Радојчић, пише да је у ноћи између 8. и 9. маја 1915. млади официр са 16 војника у три чамца прешао Саву недалеко од Владимираца, да су на супротној страни заробили одељење извиђача са старешином, и укупно 20 војника пребацили на српску страну.

Истрагом су добијени важни подаци о противничким снагама. Маџаревић је за тај подвиг одликован Орденом Карађорђеве звезде са мачевима 4. реда, а његови војници Обилићевом медаљом за храброст.

Слична акција поновљена је 22. маја у рејону Новог Села. Избио је краћи ватрени окршај у ком су српски војници заробили једног поднаредника, каплара и седам редова.

У ноћи између 26. и 27. маја потпоручник Маџаревић са групом од тридесетак добровољаца неопажено прелази Саву код села Прово надомак Владимираца.

Заробљавају једног непријатељског војника који их обавештава о снази и распореду своје јединице. Нападачи опкољавају њихову земуницу у коју су се сместили по повлачењу из ровова и заробљавају осморицу.

Чамцима су пребацили заробљенике на српску обалу, а Маџаревић и део добровољаца се враћају и хватају још једно аустроугарско одељење на локацији наспрам Бељина. У тој акцији српска страна је имала једног, непријатељска пет мртвих, пише Радојчић.

Таман што се после ове тешке и опасне акције храбри потпоручник Михаило Маџаревић вратио у посавотамнавско село Звезд и легао да се одмори, у просторију је улетео узбуђени ордонанс команданта батаљона и дрхтавом руком му предао телефонску слушалицу рекавши да има везу...

Према књизи „Кроз сјај и сенке рата” (Београд 1933) у којој је Маџаревић описао своје доживљаје из ратног вихора, разговор је текао овако:

– Ало.

 – Овде Петар.

 – Који Петар, презиме?

– Краљ Петар. (Ту је Маџаревић скочио као опарен)

– Изволите, Ваше величанство.

– За показану и осведочену храброст приликом првог и другог преласка преко Саве и заробљавање непријатељских војника, ја вас, Маџаревићу, под данашњим даном унапређујем у чин поручника.

– Хвала, Ваше величанство!

– Тићили ми се такви јунаци у мојој војсци.

– Чуо нас Бог, Ваше величанство!”

Међу официрима Петог пешадијског пука краља Милана почело је славље, њихов Мика Маџаревић ванредно је унапређен. „Наградио” га је и непријатељ. Аустроугарска врховна команда уценила је његову главу на 50.000 круна и обећала унапређење у виши чин ономе ко га зароби или убије.

Нико није успео, Михаило Маџаревић, један од најхрабријих и најодликованијих српских ратника Великог рата, носилац три Карађорђеве звезде, Сребрне и Златне медаље за храброст, Ордена белог орла са мачевима, Албанске споменице, француске Легије части, енглеског Ратног крста, официр који је са 27 лета постао мајор, умро је у Либертвилу у САД 1965. године.


Коментари21
36d56
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган Осечина
Лепо је и на овај начин сетити се мајора Маџаревића. Браво за Политику и Ћиру. Имам књигу, прочитао сам је, а сада ћу опет...
Karlo Veliki
Šta se čeka? Uspostavite kontakt sa naslednicima heroja Madžarevića,oko dozvole za prenos posmrtnih ostataka u Beograd.
Никола
Вечна му слава и хвала!
deki sumadinac
Citam ovo gord na nase pretke (i moj pradeda je bio u oba balkanska rata i naravno Velikom pa preko Albanije ,Krfa i Soluna vratio kao oslobodioc) ali vise tuzan sto se Srbija stidi svega ovoga i dozvoljava da nas ponizava jedna Hrvatska ciji su gradjani i cinili najvece zlocine po Macvi .
Максимилијан Мрмот
Зашто је умро у САДу? Па било би Вам јасније ако Вам се кажу имена заповедника "Живих језика" и зашто се та јединица тако уопште звала... Један од њих је био главом и брадом Јосип Броз Тито("Тајни досије Јосипа Броза Тита", М.Јокић) а пошто кроз историју бледо знамо да је Тито заробљаван у Првом Рату, не би ме зачудило да је то управо овајхрабри српски официр урадио... Иначе "живи језици" су били јединица која је била позната као најпрљавија по злоделима који су чинили тако што су се убацивали дубоко у територију Србије убијали, силовали и палили и опет повлачили на своју територију... и због тога је наш официр који је требао бити сахрањен уз све војне почасти у алеји заслужних преминуо у Америци...
Sreja
Maksimilijane, Dzaba se trudite. Ne samo da jedinica zivi jezici nije posojala vec nije ni postojala njihova jedinica koja je prelazila liniju fronta. Nije mi jasno zasto izmisljate? A jedinica zivi jezici je, hajde da kazemo, postojala ali sa rukama u vis, zarobljena od strane nasih junaka.
Препоручујем 6
goran
99% tih junaka je ostalo u Srbiji-Jugoslaviji nakon 1945. Broz se nije borio u Mačvi. Nije Broz kriv za sve ono što ste vi zabrljali i uništili. Aleksandar Karađorđević, kralj Jugoslavije, i njegova svita su prilimi skoro sve austro-garske oficire u vojsku kraljevine, sve činovnike i sudije..... 1941. su ti isti bili okosnica NDH.
Препоручујем 13
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Србија

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља