петак, 21.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Девизне резерве смањене за 122,2 милиона евра

петак, 07.03.2008. у 22:00
(Новица Коцић)

Девизне резерве Народне банке Србије у фебруару су, после вишемесечног раста, смањене за 122,2 милиона евра. Биле су тачно 9,6 милијарди евра. Сума изражена у доларима је импозантнија – 14,6 милијарди. Тај износ, према јучерашњем саопштењу наше централне банке, обезбеђује покривеност новчане масе (М1) од 335 процената. Уз девизне резерве банака, које су износиле 791,1 милион евра, укупне девизне резерве земље су на крају фебруара биле 10,4 милијарде евра, односно 15,8 милијарди долара.

У НБС објашњавају да је до пада девизних резерви дошло због продаје 129 милиона евра на међубанкарском девизном тржишту. Уз то придодају још неку расходну сићу, 4,9 милиона евра обавеза према инокредиторима и још два милиона за стару девизну штедњу.

У девизну касу НБС током прошлог месеца слило се по основу нето откупа ефективног страног новца око 39,6 милиона евра. И, кључан податак – тај износ је 23,7 милиона евра мањи него у јануару.

Према оцени НБС, кретања на међубанкарском девизном тржишту у фебруару била су под притиском политичких збивања, због којих су банке врло опрезно и суздржано отварале девизне позиције. Банке су куповале или продавале девизе углавном због својих клијената. Отуда и укупан обим међубанкарске девизне трговине од око 1,5 милијарди евра.

За све то време динар је номинално изгубио 0,8 одсто вредности према евру. Званични средњи курс кретао се у распону од 81,4383 до 83,8286 динара за евро. НБС закључује да је девизе продавала по ценама које су одредиле банке, а то значи да јој циљ није био да утиче на ниво курса, већ на повећање ликвидности девизног тржишта.

На основу ових информација НБС рекло би се да је наше тржиште, односно грађани и привреда у смутним временима, каква су код нас последњих неколико седмица, реаговало крајње рационално. Људи, поучени свим претходним кризама, али и опрезом, више су куповали а мање продавали страну валуту. Наоко, мала сума у односу на интензитет политичке и укупне друштвене кризе у земљи која је кулминирала после 17. фебруара након сецесије Косова и благонаклоног става међународне заједнице таквом једностраном потезу.

За сада, посредно судећи по овим подацима, инвеститори још нису почели са осетнијим изношењем капитала или се бар нису појавили са већим износима на нашем девизном тржишту. Наша мука, међутим, није само у томе, већ у ономе што се огледа у све већем оклевању странаца да улажу код нас.

Поједини економисти се прибојавају да таква уздржаност не прерасте полако у избегавање. Јер, ми без бар две милијарде долара страних директних инвестиција ове године, уз раст дефицита текућих плаћања са 7,2, колики је био лане, на бар 8,5 милијарди долара 2008, што је сасвим реална могућност, лако можемо запасти у озбиљну финансијску кризу у којој ће се овакве девизне резерве наћи на много озбиљнијој проби од садашње.

Проблем, међутим, може бити, не дај боже, много тежи. Иако су девизне резерве земље рекло би се импресивне, када се све мало боље сагледа оне заправо и нису тако ненарушиве. НБС, обејктивно, према тврдњама појединих стручњака, може да рачуна на свега трећину те суме. Свеједно како је изражена – у еврима или доларима. Најмање две трећине односи се на обавезну резерву банака за узете иностране зајмове и нову девизну штедњу. То другим речима значи – реалан дуг НБС онима који код ње силом прилика мора да положе девизе без промила камате. Шта ако „наше банке са страним капиталом” крену са осетнијим раздуживањем својим централама, а штедише да похрле на шалтере по своје девизе?

Такав катаклизмичан финансијски сценарио, настави ли се са актуелним политичким и институционалним блокадама и инаћењем са иностраним, не само политичким факторима, нико разуман не прижељкује, али, нажалост, није сасвим ни искључен. О томе, можда, најбоље казује нимало изнијансирана изјава гувернера НБС Радована Јелашића по којој нико не „може да гарантује да се на улицама Београда за два-три месеца неће наћи демонстранти” због високе инфлације. А где инфлација влада, свака рачуница и разумна економија, осим отимачине, падају.
Слободан Костић


Коментари6
fb094
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Privatni preduzetnik
ZABRINJAVAJUĆE,ali ne treba biti deprimiran. Naši političari najzad MORAJU DA SHVATE, da načulje uši i primaju od ekonomista (imamo vrsne stručnjake)savete šta, kad, kako i gde treba da čine, ne bi li olakšali privredi da se osnaži. Uostalom, politika u normalnim društvima je samo u službi privrede i narodnog boljitka. Bilo je i velikih promašaja u privatizaciji, treba sankcionisati aktere. Da li je i poslednji aranžman sa Rusijom oko NIS-a, dovoljno profitabilan ? Guverner ne može večito iz devizne rezerve da kupuje dinare i verujem da je na velikim mukama. Mislim da je Vlada trebalo da posluša Dinkićeve predloge, sve osim onoga 'po svaku cenu u EU' - to ne! Jer, opreznost je majka mudrosti, ali zar ne bi mogli da imamo jedno autoritativno telo ekonomskih savetnika najvišeg ranga na nacionalnoj osnovi ''trust mozgova'' koje bi razmatralo konkretne poteze naše ekonomske politike. U svakom slučaju, i ako nas polako plavi blaga nervoza - nema mesta panici.U ovakvoj situaciji, ja lično, biću veoma zadovoljan da očuvam dostignut stepen svog ličnog razvoja, a to je i najmanje što mogu da poželim svakome od nas. I još nešto: SREĆA PRATI HRABRE.
petrov
korekcija; POlitika racuna u Evrima a ja sam racunala u US dolarima u mom prvom komentaru; da ovi podatci o nivou rezervi su uporedivi sa onim sto ste pisali pre nekoliko meseci; znaci rezerve su vece nego sto je potrebno, NBS mozda moze da objasni kako stite rezerve od rizika promenjivih valuta; dolar je izgubio vise od 25% svoje vrednosti u poslednjih godinu dana odnosno 87% od kada je uveden euro 2002-e; to je ogroman pad za USA valutu; kako se NBS stiti od ovih promena? moze li nesto na tu temu. Hvala.
petrov
Devizne rezerve su bile preko 13 milijardi ove jeseni. Mozda da se pojasni kako su trosene pa su pale na manje od 10 milijardi; Srbiji nisu potrebne ovolike dev rezerve, potrebne su joj nove investicije i poslovi za njeno stanovnistvo; devizne rezerve su gotovo mrtav kapital kada svet ulazi u novu recesiju ... Dinar draga POlitiko nije mogao ni po kom osnovu da ojaca, doslo je do korekcija osnovnih valuta, pa se to vidi u obracunskom kursu dinara; dinar nije sada u fazi nikakvog jacanja kada je zemlja u ozboljnoj politickoj krizi i gde vlada neizvesnost. pozdrav iz USA.
Prof .Dr.miodrag bjelic
Ponavljam , Srbija nema !!! ekomiju , nema je barem u smislu da sledi bilo kakva pravila i ekon zakonitosti ... Da nema nas 4 miliona u inostranstvu koji saljemo devize , gde bi bila srpska ekonomija ? Skup dinar , restriktivna polit uprkos visokoj nezaposlenosti , ogroman spoljnotrg deficit , visoke de3v rezerve ,niske inv iz inostranstva ----sve to ne ide jedno uz drugo i svaki ozbiljniji makroanaliticar bi se uhvatio za glavu --- dipl ec .miodrag bjelic, new york , usa
Васа
Слажем се са Зораном. Иначе, 60 милијарди динара записа је преко милијарду долара. За најмање толико смо кратки...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља