субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:20
ИНТЕРВЈУ: Мохамед Диаб, египатски сценариста и редитељ

Крв, сузе и зној једне пропале револуције

Последњих неколико египатских година учиниле су да на историју и човечантсво гледам другачијим очима, више не судим ниједном људском бићу...
Аутор: Дубравка Лакићнедеља, 15.05.2016. у 22:05
Из филма „Сукоб” (Фото: каталог Канског фестивала)

Кан – Није постојао бољи начин да се на великом платну прикаже сва подељеност и хаос постреволуционарног египатског друштва од оног којим се у филму „Сукоб” послужио тридесетосмогодишњи сценариста и редитељ Мохамед Диаб (филмови „Каиро 678” и „Острво” и бестселер „Израстао из Тахрира”).

Са 25 глумаца у скученом, загушљивом, преврелом простору полицијске марице и са око 800 статиста у сукобу свако против сваког на тесним улицама Каира, Диаб је насликао стварност једног каирског дана током 2013. године – две године после „арапског пролећа” и свргавања са власти Хоснија Мубарака, годину дана по избору Мохамеда Морсија за председника – када су милиони грађана у највећем протесту у египатској историји изражавали револт против нове власти.

Мохамед Диаб
(Фото: Дубравка Лакић)

Диаб је са овим жестоким, крајње реалистичким и бруталним филмом великих хуманистичких вредности отворио такмичарски програм „Известан поглед”, оставивши гледаоце без даха, али и са питањем како га је било могуће снимити(?). У ексклузивном интервјуу за „Политику” Диаб даје одговор:

„Сви су ми говорили да не снимам овај филм, да је то веома опасно, јер толико је много уметника у затворима. Нису ме обесхрабрили, као учесник револуције 2011. осећао сам потребу да покажем шта се догађало две године после. Иронично, али једину тему коју сам могао да пронађем о револуцији била је њена пропаст, тотални неуспех...”

 

Како сте добили дозволе за снимање на улицама Каира?

Добили смо само неке од дозвола, углавном смо се служили „партизанским ратовањем”, истрчи, сними и бежи. Све је морало да се сними брзо, филм је снимљен за 26 дана, зато сам имао унапред припремљен план снимања до најситнијих детаља и са различитим верзијама свих могућих предвиђања за случај да нешто пође по злу, а непредвиђене ситуације су нам се стално догађале. Зато сам дневни план снимања најчешће сводио на „снимамо један кадар и бежимо кући”.

Могуће је било тако радити са толико много статиста на улицама?

Они су се окупљали у речено време и на договорени знак. Било их је свакодневно више од осамсто и сјајно би реаговали на узвик „Акција”, али је било готово немогуће зауставити их узвиком „Рез”, јер би се толико унели у међусобне туче и сукобе да смо морали буквално физички да их раздвајамо. Трчао бих около са мегафоном у рукама и урлао тако да сам већи део снимања провео са тешком промуклошћу. То нису професионални статисти, већ обични људи који и иначе имају различита убеђења, па им је било лако да се потуку и са глумачким „полицајцима”. Они прави  полицајци из свих каирских четврти били су стално око нас, али смо ми ипак снимили шта смо хтели.

Цензорска комисија на то није реаговала?

Сценарио је прошао цензорску комисију зато што у њему није било свих детаља, они нису тачно знали какав ћу филм снимити. У Египту постоје три проблема која већина филмских стваралаца у свету нема. Прво је цензура: треба да покажете сценарио, па онда и прве материјале чим почнете да снимате. Друго: ако филм добије ознаку „контроверзан” држава може да заустави његово приказивање. Треће: сваки појединац може да те тужи ако сматра да је филм „контроверзан”. Пође у суд и преда тужбу, а уколико се судија са њим сложи, уметник може да оде и у затвор. Лично, био сам тужен шест пута за претходни филм, а мој пријатељ романописац је тренутно у затвору, осуђен на три године, јер се неке странице његовог романа нису допале једном читаоцу. Тренутно имамо у затвору и једну продуценткињу по приватној тужби.

У филму се не приклањате ниједној страни у сукобу, показујете разумевање и за мотиве Морсијевих присталица, је ли тешко било задржати неутралност?

Итекако, јер у Египту ако ниси за неког или нешто то аутоматски значи да си против. Средине нема. Јасно је да имам своје ставове спрам теме о нашој пропалој еволуцији и сукобима насталим после ње, али нисам желео да филм претставља моје ставове, већ да претставља стране у сукобу. Да свако пронађе и види себе међу тих 25 ликова заточених у полицијској марици, и када види себе да види и друге око себе.

Постоји неколико хуманих сцена у којима све сукобљене стране деле исте муке?

Да, сцене решавања физиолошких потреба у немогућим условима, делење воде и хране, помоћ рањенима. Све су то заједничке ствари које сви људи деле и током којих показују своје хумано лице. Надам се да ће мој филм показати људима да може да претставља свачији поглед.

Неки ће вам можда замерити да нисте довољно јасно изразили свој политички став?

Дефинитвно сам се послужио паметним средствима и дефинитивно је јасно какав је мој став спрам Муслиманске браће иако сам им у филму дозволио да кажу шта хоће. Јер, они и јесу део египатске реалности и многи од њих су се из различитих побуда, разочарења и различитих мотива прикључили Даешу који је раздвојио брата од брата, прекинуо чак традиционално снажне породичне везе. У филму сваког од представника египатских струја претставио као људска бића јер они то јесу, са свим својим манама и заблудама.

Револуција у Египту је појела своју децу?

Да, тако се каже, а бојим се да тако и јесте. Сваки пријатељ којег знам, а који је учествовао у револуцији сада је мета у Египту. Имам пријатеље који су разочарани извршили самоубиство, имам пријатеље који су сада у затвору и оне који су отишли из Египта јер се не осећају ни добро, ни сигурно.

Чега је то цена? Освојене слободе?

Ех, да, али не могу да свалим кривицу на своја леђа. Припадници младе генерације Египћана готово су сви на антидепресивима. Трауматизован сам, зато сам и урадио овај филм као неку врсту терапије. Имам 38 година, а да ли можете да замислите генерацију која је 2011. имала 17–18 година и тада имала идеју о светлој будућности пред собом. Шта мислите како се они данас осећају када само због поста на свом Фејсбуку могу да оду у затвор?

Хтели сте да промените Мубараков режим, добили сте демократски изабраног председника Морсија, па војни удар. И шта сада? Шах-мат позиција?

Баш тако! Највећа ствар која је изашла из револуције је дубока подела друштва. Обично је лако рећи ко је ко у грађанском рату, јер су читаве породице на истој страни. Али, у Египту је све ствар идеологије. Мој отац има гледиште, моја маћеха другачије гледиште, а ја супротно од обадвоје. Свака кућа у Египту је подељена и то је најразорнија ствар за мене. Последњих неколико египатских година учиниле су да на историју и човечантсво гледам другачијим очима. Више не судим ниједном људском бићу.

Не бих да звучим политички некоректно, али ваш „Сукоб” ме је снажно потсетио на израелски филм „Либан”, по атмосфери клаустрофобије, врелине, суза, крви и зноја?

Не, не, нисте некоректни, тај филм је био један од мојих главних узора! Али, Самуел Маоз је у „Либану” сцене екстеријера који се виде кроз тенковску цев снимио одвојено за четири дана, а у ентеријеру тенка са свега четири глумца доградио је део за себе и камермана. За мене у ентеријеру полицијске марице, који је заиста такав какав јесте, није било места. У скучени простор, натрпао сам 25 глумаца и сниматеља. А видели сте, сцене и у екстеријеру и у ентеријеру снимане су истовремено. Ипак сам ја имао тежи посао.

Када ће филм бити приказан у Египту? Стрепите ли од реакција?

Негде током лета. Сигуран сам да ће изазвати бурне реакције, да ће много људи бити за и против филма. Могу само да се надам да ме нико неће тужити за „контроверзност”. Оно што ми даје наду је то што су египатски критичари из Кана послали позитивне критике наглашавајући да овај филм није политички већ људски.

Из филма „БФГ”
(Фото: каталог Канског фестивала)

Стигао Спилберг са „Дизнијевим” филмом за децу

Кан – И док се главни такмичарски програм захуктава са изврсним филмовима „Ја, Данијел Блејк” опет ангажованог Кена Лоуча, хуморним и симпатичним „Тони Ердман” немачке редитељке Марен Еде и јапанском еротиком инспирисаним „The Hanmaiden” легендарног Кореанца Чан Вук Парка, холивудски маг Стивен Спилберг је ван конкуренције приказао филм „БФГ” (Big Friendly Giant, велики пријатељски џин), настао у „Дизнијевој” продукцији.

Овом филму, који је више за малу неголи за ону „велику децу”, сигурно ће освојити биоскопска гледалишта широм света, руку на срце и није баш место у канском главном програму. Али, Спилберг је Спилберг. Ни Кан му не може одолети...


Коментари2
19a0c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nebojsa Joveljic
Glavni cilj revolucije je bio skinuti sa vlasti Morsija i njegovu Muslimansku bracu. Taj cilj je u potpunosti ostvaren pa ne znam zasto onda autor ovog filma insistira na TOTALNOJ propasti revolucije.
sasa trajkovic
Divna i surova istina da je zapravo umetnost bila na braniku svih promena i osvojenih sloboda a umetnici cesto zrtve terora i stigmatizacije u drustvu jer su nosili duh jednog novog iskrenog i slobodnog pogleda na svet. Autor je hrabro gerilski zeleo da postigne katarzu svoje generacije i svojih izneverenih nada i snova ali je dokazao jedno- sloboda se osvaja , na ulici ali i u mraku bioskopskih sala i konacno kad se ugase svetla i krene film on zna da je pobedio.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља