уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:58

Из 1992. у 1944.

Аутор: Мухарем Баздуљнедеља, 15.05.2016. у 22:00

Пун је свет разних фанатика, свега има у божијој башти, па тако и оних који знају све, и још мало више, о такмичењу за „Песму Евровизије”.

И ми, међутим, које та тема не занима превише нисмо прексиноћ могли да се не сетимо како ово није први пут да на „Евровизији” побеђује песма с годином у наслову.

Ове године је, знамо, победила Украјина, односно њена представница Џамала, с песмом „1944”, док је 1990. победила Италија, односно њен представник Тото Котуњо, с песмом „Инсиеме: 1992”.

Такмичење је ове године одржано у Стокхолму, у Шведској, а пре двадесет и шест година у Загребу, у Југославији. Све се у тих четврт века у Европи променило више од „Песме Евровизије”. Видљиво је то и из симболике победничких песама.

Котуњова је гледала у будућност, макар и блиску, макар и само две године унапред. Та несрећна 1992. за њега је означавала годину у којој дотадашња Европска заједница прераста у Европску унију, што је нешто чвршће и компактније, нешто ближе јединственој држави.

Испоставило се ипак да ће та 1992. година донети коначни распад земљи у којој је Котуњо доживео свој највећи међународни успех.

Године 2016. је очито незамисливо да неко на „Песми Евровизије” наступи с нумером која би се звала „2018”. Гледање у будућност постало је субверзивно и песимистично. Као да нема никога ко би веровао да ће за две године бити боље.

Преостаје повратак у прошлост, па тако Џамала у својој песми евоцира 1944. годину, када је Стаљин започео депортацију кримских Татара у Сибир. Није спорна трагична судбина кримских Татара, али практично да нема европског народа коме 1944. година није једна од трагичнијих у историји.

Али, није ту толико важна 1944. Уосталом, и сама Џамала је након победе изјавила да је то заправо песма о 2014. године и анексији Крима од стране Русије.

Испаде тако да 1944. није заправо 1944. него је 2014, што ће рећи да негативац није заправо Стаљин, него је Путин. Неко би можда рекао: као што је Меша Селимовић роман о савременој догми сместио у прошлост да би избегао директнију политичку контроверзу, тако је и Џамала своју савремену политичку песму морала да измести у историју.

Испало би онда да је на „Песми Евровизије” кетман заменио кемп. И није да је та теза посве бесмислена. Организатори „Песме Евровизије” очито се труде да избегну најдиректнију могућу политизацију што онда оставља простор за овакве „интервенције”.

И мада не треба приписивати претерану политичку тежину једном фестивалу лаких нота, симболичке тенденције су очигледне. Пре двадесет шест година доминантна емоција у Европи била је нада, а данас је то страх. Спаривањем страха и наде, лако ћемо се присетити Надежде Мандељштам.

Данашњем Европљанину, међутим, о стаљинизму више говори песмуљак украјинске певачице неголи мемоари удовице Осипа Мандељштама. Овај има озбиљну фалинку. Био је ипак руски песник.


Коментари54
294cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Vukasinovic
Muharemu hvala na glatko ispisanom i jednostavno lepom tekstu. Moram reći da se to odnosi na gotovo sve njegove tekstove u Politici. A ne bih govorio o genijalnosti njegovog logičkog uma. Toliko dobre metafore da se ježim. Srdačan pozdrav za MB-a. Hvala ti.
Predrag Tosic
Наравно да је Песма Евровизије прилично исполитизована, то није нека новост. Није Италијан пре четврт века имао најбољу песму, али је погодио политички тренутак. Аутор је међутим савршено управу, да је политизација лаке забаве и естраде ономад барем имала оптимистичан тон. Данас разлога за оптимисичан поглед у блиску или даљу будућност баш и нема, практично смо у новом хладном рату (којем су највише кумовале одређене моћне политичке структуре у САД, са својом злочиначком ``кабалом`` тзв. неоконзервативаца који су иза ``украјинског пролећа`` и крвопролића које је уследило, и које стално провоцирају конфронтацију са Русијом од Украјине преко Сирије па до Балкана, на коме је тренутно затишје...).
Danzig, Breslau und Koenigsberg
Ovo je kao kada bi se Nemci bunili sto su ih te iste 1944. proterali Poljaci i pomerili jedno 200km na zapad. Time su izgubili mnogo velike, lepe i nadasve trgovacki bitne gradove. Baltik vise nije njihov. Kad ce pesma o tome? Rekoh, kad je vec krenulo.
Povratnik sa odmora ponovo
Već najmanje decenijama se zna da je eurovizija strahovito politizovana, a ove godine smo prvi put imali priliku da vidimo i koliko. Poljskoj europski "stručnjaci žiristi" dadoše samo sedam (7) poena, a glasovima naroda Evrope bila bi treća! Razočaraću rusofile, ali ruska pesma nije bila ništa spektakularno (bar ne za nas koji smo samo slušali), a scenska izvedba je već dejavu nakon prošlogodišnjeg pobednika koji je imao pomagače iz "stripova". Uostalom, ocenjuje se valjda sama pesma a ne nečija toaleta ili ples prateće grupe? Ruska nije ništa posebno, ali tek ukrajinska je sramotno loša, po svim elementima. Ne ulazim u njenu ispolitizovanost (briga me što joj je baku-nacističku saradnicu/slugu Staljin deportovao kao kaznu za veleizdaju SSSRa; ona očito nije bila Mara na studencu) ali ni sama muzika ni (nikakav) glas pevačice, čak ni "stajling" nikako nisu zaslužili da pobedi. Ali, nakon hrpe manje više bradatih eldžibitijevaca i sličnih "pobednika", ništa nas više ne može iznenaditi.
Povratnik sa odmora
Nakon brzinskog iščitavanja komentara, nisam primetio da je iko komentarisao našu Vučić-icu :) Pesma ama baš ništa posebno, trećerazredna pop-ljigavica tipična za amerikanske tinejdžerke, otpevana na prilično lošem engleskom (kao da je i ona kao prezimenjak joj, da li i rođak? učila engleski radeći na crno u Londonu u Apuovoj gvoždari). Scenski nastup - katastrofa! Pa ljudi moji, ima li ovde (ne Srba, što se zapitao prošli ambasador već) iko normalan ko određuje kakve će nas pesme predstavljati? Na jednoj vrsti "ode radosti" i sveevropskog veselja, Vučić peva o nasilju nad ženama?! Koreografija by Bata Gašyć-nije doduše poklekla, ali ju jeste onaj "prateći vokal" pokušavao da bije/siluje na sceni?! Da je još više falširala i razvukla ono "uu-uu-uuuu" možda bi dobila bar "12 točk" od sUsjeda eUropljana, ovako, dobro je i prošla. Za EU NIJE dovoljno samo se prezivati Wolfyć, treba nešto i znati (ovde - kvalitetno otpevati). Sramno glasanje "srpskog" žirija su već drugi komentarisali.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Колумнисти

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља