среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:30

И богати умиру, али дуже живе

Истраживање спроведено у Великој Британији током последњих десет година показало је да постоји веза између финансијске сигурности и дужине животног века, али да се тајна дуговечности и угодне старости не може свести само на новац
уторак, 17.05.2016. у 08:06
(Фото А. Васиљевић)

Уочи 90. рођендана (и 64 године владавине) краљица Елизабете и даље путује по свету, јаше коња, присуствује државним свечаностима... Њена дуговечност и добро здравље честа је тема многих медија на Острву, а лист „Гардијан” је недавно објавио истраживачки текст о томе колико богатство доприноси да се доживе позне године. У Британији има 2,6 милиона старијих од 80 година, а резултати једног истраживања спроведеног од 2006. до 2016. међу том старосном групом показују да су они са „дебљим” банковним рачуном поживели шест година дуже од својих исписника. За Британију је карактеристично и да дубока старост није само животарење. Припадници клуба „80 плус” окопавају своје баштице, сами везују себи пертле, друже се у сениорским клубовима и читају новине и књиге, јер желе да буду у току...

У Србији је, према попису из 2011, било 81.550 старијих од 80 година. Занимљиво је да се у нашој земљи готово као народна пословица цитира теза првог српског геронтолога, проф. др Петра Королије, који је тврдио да свако ко „прође испод две секире”, то јест надживи 77 година, има изгледа да доживи дубоку старост, па чак и троцифрени рођендан.

Проф. Др Олгица Поповић Младеновић, специјалиста физикалне медицине, негира да богати људи чешће доживе дубоку старост. Ипак, признаје да је старост лепша и здравија ако почива на финансијској сигурности, односно уштеђевини, коју она назива базним новцем.

– То није пензија, већ новац који је наменски сачуван да се троши у старости – за лекове, квалитетну исхрана и негу. Наравно, да ће многи лекари рећи да нема старости без добре генетике, али веома је важно да ли човек себи може да приушти здраву исхрану, дружење и физичку активност. Верујем и да је рад изузетно важан чинилац дуговечности – каже наша саговорница. Она истиче и да је ангажман у породици битан за животну виталност.

– Код својих пацијенткиња које чувају унуке, воде их у школу и помажу у домаћинству, уочавам ведрину, оптимизам и вољу за животом – каже ова лекарка.

Др Поповић Младеновић примећује и да лепу старост имају оне особе које пензионерске дане проводе у викендицама, удовице, које су на „Фејсбуку” пронашле друштво, они који су се у трећем добу придружили планинарима и сваки викенд проводе у природи – за мале паре.

Ни васкуларни хирург др Милена Јауковић не сматра да је много новца најбитнији фактор за дуговечност. Барем не у Србији.

– Познајем много Београђанки које су доживеле 90 и више година, а које нису век провеле у изобиљу. Иначе, код нас животни век жена је дужи него мушкараца, иако чешће болују. Према мом искуству, мушкарци чешће доживе дубоку старост уколико су се бавили уметничким занимањима – напомиње др Јауковић.

У вечној потрази за тајном дуговечности, поједини истраживачи покушали су да открију делове планете који, барем статистички, дају већу шансу за дубоку старост.

Ден Бетнер, писац и истраживач часописа „Национална географија”, означио је пет таквих области, правих оаза срећне и здраве старости. То су провинција Нуоро на Сардинији, јапанско острво Окинава, полуострво Никоја на Костарики, место Лома Линда у Калифорнији и грчко острво Икарија.

Бетнер је забележио и причу Грка Станатиса Мораитиса (97) којем су у шездесетим рекли да болује од рака у одмаклом стадијуму. Грк се вратио у своје родно место, на поменуто острво Икарију, и у осамдесетим годинама је отпутовао у Америку да својим докторима каже да је његов рак плућа нестао. Каже да није имао коме то да исприча, јер су његови лекари у међувремену – умрли.

Село Осаница код Жагубице и село Трновче код Петровца на Млави места су у којима живе најстарији житељи наше земље. Својеврсним „српским Кавказом” могло би да се сматра подручје Хомоља, у коме највише становника доживи стоти рођендан – податак је нашег познатог кардиолога проф. др Максимилијана Коцијанчића, који је објавио у књизи „Пут у дуговечност”.

-----------------------------------------------------------------------------

„Гардијанови” савети како доживети стоту

Лист „Гардијан” је у тексту о рецептима за дуговечност као први савет навео новац за старе дане, али је указао на још неколико фактора:

* избегавање прерађене хране;

* оброци који садрже мање меса, а много воћа, поврћа и маслиновог уља;

* пијте квалитетно вино и добру кафу;

* пушење не долази у обзир;

* дружите се, будите социјално активни и избегавајте седење;

* одржавајте стара пријатељства и везе са породицом.

У тексту су изнети и занимљиви подаци у вези са генском предиспозицијом за дуговечност. Тако се наводи да уколико сте у фамилији имали претке стогодишњаке, ваше шансе да доживите стоту веће су 17 пута. Уколико „гене дуговечности” наслеђујете са женске стране, ова шанса вам је 8,5 већа него код особа које такав „педигре” немају.

Интересантан је и податак да жене које су рађале после 40. године, статистички гледано, имају четири пута већу шансу да доживе стоту.


Коментари8
5231a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Треба размишљати
Среброљубац изјави:дај ми Боже да постанем богат па ћу помагати убоге и сиротињу,а када му Бог удовољи жељи он још више намрзне сиротињу. Лакше ће камили да проћи кроз иглене уши,него ли богаташу да буђе у Царство Небеско.
Цицка
Љубав и лепота у сваком смислу продужавају живот а при томе веома је важно како кажу пити живот у малим гутљајима, ко не уме да прикаже љубав, ко не уме ни у чему да види ништа лепо ко је завидан , па чак и ко је јако амбициозан сам себи о глави ради
ВлаДо
Тачно је то да су многа војна лица доживела дубоку старост.Основни разлог је тај да су та војна лица преживела рат као борци а из рата знамо да су изашли само најспособнији.То се исто односи и на људе који су преживели концлогоре.
Родољуб
Интересантно размишљање али можда делимично тачно. Пензионисаше се поједина војна лица и не стигоше да приме прву пензију а ратоваше и у ратовима,а у миру чесно војеваше.
Препоручујем 1
Posmatrac
Sve je vazno, i novac i genetika i nacin zivota. Ono sto sam ja primetila da kod mene gde su tzv.vojne zgrade sva vojna lica koja su penzionisa relativno rano u odnosu na ostali radni svet, su doziveli prilicnu starost 87 -94 godine. To sam primetila i kod poznanika ciji ocevi su bili vojna lica. Npr.penzionisan sa 53 god.velika penzija (u odnosu na ostale penzionere) dobijen veliki stan, uredan nacin zivota, veze u zivotu( skola i zaposlenje dece) i posvecenost sebi. Takodje sam primetila i da ljudi koji su posveceni sebi (nebrinu mnogo o drugim cl.porodice, prijatelja ili familije) poprilicno dugo zive. Zakljucak genetika, samozivost, novac = dug zivot.
Данило
Одличан коментар госпођо, или госпођице, посебно за војна лица. Све привилегије, а када је требало, част изузетцима, мајор Тепић и све на прсте једне руке.... већина је издала оно за шта су били плаћени, а рупе су попуњаване резервистима, глиненим голубовима. Томе је дошао крај, и то њих много боли. Нема више "Напред пекари, апотекари, зидари...!" Може само : "За мном! као у времена пре комуниста."
Препоручујем 6
MK
Gospođo Posmartač, izrekli ste gomilu neistina. Nije to baš tako bajno, kako Vama izgleda. Gledate jednostrano i samo ono što Vi želite da vidite, stvarnost je malo drugačija. Gospođo draga, ti stanovi nisu dobijeni, nego ih mi otplaćujemo i to po jako nepovoljnim uslovima, iako znam da mi to nećete poverovati. Možda pre tridesetak i više godina, kada su svi uostalom, bilo gde da su radili, dobijali stanove i otplaćivali ih za stotinjak maraka. Sada je to kanap oko vrata. Vas kao da je neko od vojnih lica mnogo "najedio", pa ste pokušali da se okomite na njih i da sprovedete svoje istraživanje, čak ste i procenili koliko žive, 87-94. Pa svaka Vam čast, ali i to nije tačno. Reagujem na Vaše "sva vojna lica" i uopšte generalizaciju svega (stan, velika penzija, zaposlena deca preko veze, posvećenost sebi...), izrekli ste GOMILU GLUPOSTI. Naravno da su neki dobro prošli, kao i mnogi drugi. I ja sam član porodice vojnih penzionera, ali verujte da bih se vrlo rado menjala sa mnogima od Vas.
Препоручујем 3
Lajavi
Hm, prof. dr Maksimilijan Kocijančić, čovek kome svi njegovi saveti nisu pomogli da doživi 65. Džaba svi saveti ako nema genetskih predispozicija. Inače šteta, bio je fin gospodin.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља