уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:00

Надбискупија београдска отвара врата у Ноћи музеја

У Ку­ћи у ко­јој је Ср­би­ји пре­дат ул­ти­ма­тум пред Ве­ли­ки рат, на­ла­зе се вред­ни мо­за­и­ци и скулп­ту­ре чи­ја је по­ру­ка одр­жа­ње ми­ра
Аутор: Милица Димитријевићуторак, 17.05.2016. у 18:05
Надбискуп београдски Станислав Хочевар поред једног од Рупникових мозаика (Фотографије А. Васиљевић)
Скулптура „Мајка јединства” у врту здања

Ку­ћа Над­би­ску­пи­је бе­о­град­ске (Све­то­за­ра Мар­ко­ви­ћа 20), у ко­јој су, по­ред ре­зи­ден­ци­је пре­сто­нич­ког над­би­ску­па Ста­ни­сла­ва Хо­че­ва­ра, сме­ште­ни ор­ди­на­ри­јат, ге­не­рал­ни ви­ка­ри­јат и дру­ге ин­сти­ту­ци­је бит­не за функ­ци­о­ни­са­ње Бе­о­град­ске ри­мо­ка­то­лич­ке ди­је­це­зе, има бо­га­ту исто­ри­ју са ко­јом су про­шле го­ди­не мо­гли да се упо­зна­ју они ко­ји су ус­пе­ли да от­кри­ју ово зда­ње као тај­ну ло­ка­ци­ју то­ком „Но­ћи му­зе­ја”. Ове го­ди­не она ће би­ти отво­ре­на за све љу­би­те­ље исто­ри­је и умет­но­сти то­ком ове ма­ни­фе­ста­ци­је (21. мај). Еки­па „По­ли­ти­ке” има­ла је част да је у оби­ла­зак по­ве­де над­би­скуп Хо­че­вар лич­но и от­кри­је јој тај­не ко­је се кри­ју иза ње­них вра­та.
Ка­ко је наш до­ма­ћин под­се­тио на по­чет­ку раз­го­во­ра, пре не­го што се 1925. фра Иван Ра­фа­ел Ро­дић, пр­ви над­би­скуп, усе­лио у ову ку­ћу, она је, као је­дан од ре­пре­зен­та­тив­них стам­бе­них обје­ка­та, са­гра­ђе­на по­чет­ком осам­де­се­тих го­ди­на 19. ве­ка у ре­зи­ден­ци­јал­ном де­лу за­пад­ног Вра­ча­ра, би­ла у при­ват­ном вла­сни­штву, да би је сре­ди­ном 1888. от­ку­пи­ла Аустро­у­гар­ска за сво­је пред­став­ни­штво у Кра­ље­ви­ни Ср­би­ји. 
У њој се, по­том, до­слов­це до­го­ди­ла исто­ри­ја. На­кон атен­та­та на пре­сто­ло­на­след­ни­ка Фран­ца Фер­ди­нан­да у Са­ра­је­ву 28. ју­на 1914, Ср­би­ја је о из­би­ја­њу Пр­вог свет­ског ра­та зва­нич­но би­ла оба­ве­ште­на баш ов­де. На­и­ме, 23. ју­ла, Хаб­збур­шка им­пе­ри­ја је пре­ко Вла­ди­ми­ра фон Ги­злин­ге­на упу­ти­ла Ср­би­ји ул­ти­ма­тум ко­ји је зна­чио об­ја­ву ра­та, док је од­го­вор на тај акт пре­дао пред­сед­ник срп­ске вла­де Ни­ко­ла Па­шић и то у про­сто­ри­ји ле­во од све­ча­ног ула­за, где је да­нас тр­пе­за­ри­ја. Не­ко­ли­ко да­на ра­ни­је, 10. ју­ла, на ула­зним сте­пе­ни­ца­ма из­не­на­да је пре­ми­нуо ру­ски по­сла­ник Ни­ко­лај фон Хар­твиг, на­кон жуч­не рас­пра­ве с Фон Ги­злин­ге­ном, у ко­јем је на све на­чи­не по­ку­ша­вао да Беч од­вра­ти од ра­та са Ср­би­јом. 
Ци­ља­но на­су­прот тој муч­ној про­шло­сти, да­нас је од са­мог сте­пе­ни­шта, пре­ко пр­вог и дру­гог спра­та, па до пар­ка и вр­та све пре­пу­но сим­бо­ли­ке ко­ја упу­ћу­је на мир. 
– Ен­те­ри­јер ку­ће, ко­ја ме на­дах­њу­је већ го­ди­на­ма, зра­чи же­љом да ни­шта не за­се­ни при­ја­тељ­ске су­сре­те љу­ди у њој, у скла­ду с јед­ним од нај­ва­жни­јих по­зи­ва Над­би­ску­пи­је. Ме­ђу њи­ма је и на­сто­ја­ње за ми­ре­њем с на­сле­ђем про­шло­сти и пре­ва­зи­ла­же­њем оп­те­ре­ћу­ју­ћих тра­го­ва исто­ри­је. За­то се на ру­ко­хва­ти­ма ста­кле­них вра­та на сте­пе­ни­ца­ма на ко­ји­ма је пре­ми­нуо Фон Хар­твиг, ко­ја су на­лик сти­ли­зо­ва­ним плућ­ним кри­ли­ма, на­ла­зе ре­чи „мир” и „pax” (ла­тин­ски), чи­ме ука­зу­је­мо на то да је овај дом ме­сто раз­го­во­ра свих, па та­ко и при­пад­ни­ка Ри­мо­ка­то­лич­ке и Пра­во­слав­не цр­кве, као ин­сти­ту­ци­ја­ма јед­не је­ди­не Хри­сто­ве цр­кве. Ка­са у ко­јој се под кљу­чем чу­вао по­ме­ну­ти ул­ти­ма­тум још увек се на­ла­зи код нас, али су са­да у њој на­ша до­ку­мен­та у ма­лом ар­хи­ву ко­ји има­мо – об­ја­шња­ва над­би­скуп Хо­че­вар. 
Од ста­ре ка­пе­ле по­све­ће­не Све­том Ла­ди­сла­ву на­кон адап­та­ци­је 1926. на­ста­ла је Цр­ква Кри­ста Кра­ља (идеј­ни тво­рац ви­тра­жних про­зо­ра је углед­ни рим­ски про­фе­сор Аугуст Ра­но­ки­јо), и она се на­ла­зи на­спрам глав­не згра­де, на кра­ју сво­је­вр­сног пар­ка, ко­ји их спа­ја у це­ли­ну. Сви ко­ји се бу­ду об­ре­ли у цр­кви слу­ша­ће ор­гу­ље, док ће у вр­ту ви­де­ти јед­ну упе­ча­тљи­ву скулп­ту­ру. Кип Бо­го­ро­ди­це с де­те­том, на­зван „Мај­ка је­дин­ства”, дар је по­ми­ре­ња мон­си­њо­ра Гот­фри­да Фел­не­ра, жуп­ни­ка из Ди­лин­ге­на у Не­мач­кој, чи­ја је по­ро­ди­ца про­те­ра­на из Ср­би­је на­кон Дру­гог свет­ског ра­та. 
И згра­да, ко­ју је до да­нас Над­би­ску­пи­ја об­на­вља­ла не­ко­ли­ко пу­та, са­чу­вав­ши њен из­глед у ду­ху еклек­ти­ци­зма, и ка­пе­ли­ца Све­тог Ла­ди­сла­ва до­би­ли су об­лик пре­ма про­јек­ту Јо­ва­на Ил­ки­ћа, јед­ног од нај­зна­ме­ни­ти­јих срп­ских ар­хи­те­ка­та (Ил­кић је по­знат по „Згра­ди про­то­ко­ла”, на Те­ра­зи­ја­ма, Згра­ди Офи­цир­ског до­ма на углу Кра­ља Ми­ла­на). Ка­ко ис­ти­че над­би­скуп Хо­че­вар, ов­де су од­се­да­ле и бо­ра­ви­ле мно­ге ви­ђе­не лич­но­сти, али и уче­сни­ци не­ко­ли­ко би­скуп­ских кон­фе­рен­ци­ја, што све­до­чи о то­ме да згра­да и да­нас има ва­жност ко­ја по мно­го че­му на­да­ле­ко пре­ва­зи­ла­зи гра­ни­це Над­би­ску­пи­је бе­о­град­ске. 
Спе­ци­фич­ност је да го­то­во це­ла згра­да има пе­чат нај­и­стак­ну­ти­јег умет­ни­ка да­на­шњи­це у Ри­мо­ка­то­лич­кој цр­кви – Сло­вен­ца и ису­сов­ца Мар­ка Ива­на Руп­ни­ка, ко­ји је на по­зив свог су­на­род­ни­ка над­би­ску­па Хо­че­ва­ра не­ко­ли­ко пу­та бо­ра­вио у Бе­о­гра­ду и сва­ки пут по­да­рио не­ко но­во де­ло. Уну­тра су ње­го­ви при­ка­зи те­ма из Би­бли­је, мо­за­и­ци, ви­тра­жи.  
– Ма­ло је зна­но да је он јед­на из­ван­ред­на лич­ност. Вр­стан те­о­лог и умет­ник, ко­ји што се ти­че мо­за­и­ка нај­бо­ље по­зна­је те­о­ло­ги­ју Ис­то­ка и тех­но­ло­ги­ју За­па­да, ко­је је од­лич­но об­је­ди­нио у сво­јим ино­ва­тив­ним мо­за­и­ци­ма, њи­хо­ве бо­је су ја­сне и отво­ре­не, ли­ни­је са­вре­ме­не. Руп­ни­ко­ва из­у­зет­на оства­ре­ња кра­се и ен­те­ри­јер жуп­не цр­кве Уз­ви­ше­ња Све­тог Кри­жа у Ни­шу и Ро­ђе­ња Све­тог Ива­на Кр­сти­те­ља у Сме­де­ре­ву, и ан­га­жо­ван је у осми­шља­ва­њу и ре­а­ли­за­ци­ји ен­те­ри­је­ра Све­то­сав­ског хра­ма на бе­о­град­ском Вра­ча­ру – за­кљу­чу­је наш са­го­вор­ник. 


Коментари1
25dd7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vampiri
Ovo što želim da kažem nema veze sa gospodinom Stanislavom Hočevarom, njemu zaista svaka čast. Ovo što ću reći odnosi se na vampire. Poštovani vampiri, konačno (u zadnjih ne znam ni sam koliko godina) i vi možete uživati u eksponatima raznih muzeja, jer iz njih možete izaći pre svanuća i prvih petlova. Neće vas, dakle, spržiti dnevna svetlost. Možete i da večerate (doručkujete) jer će tu biti dosta sveže krvi onih koji vampiri nisu, već su hrana svakojakim glupostima koje se plasiraju!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља