Индивидуална дијета је најбољи избор за трајно и здраво мршављење. Такву дијету може да препише само стручњак из области исхране – нутрициониста, а здрава исхрана је кључ, док је дијета средство за постизање овог циља. Исхраном организам добија све оно што му је потребно за правилан психички и физички развој, али недостатком уноса хранљивих материја долази до разних врста поремећаја и обољења. Проблеми се, такође, могу јавити ако се особа храни на неадекватан начин или храну у организам уноси у великим количинама.

У организам би требало да се уноси само онолико хране колико се дневно потроши. На енергетску потрошњу човека утиче више фактора: пол, године старости, време и услови под којима се обавља рад, врста рада и тренутно здравствено стање. Зато не треба да чуди да генералне дијете са интернета или из новина не дају резултате. Лична дијета је увек бољи избор него уопштена дијета.

Лична дијета (индивидуална дијета) не пише се напамет, нутрициониста мора детаљно да процени укупно здравствено стање пацијента, узме у обзир које намирнице воли или не воли, шта сме од тога да једе и како да припрема оброке.

Таква, лична дијета најбоље делује и што је најбоље утиче на пацијента да промени рђаве навике у исхрани. Дијета из новина, са друге стране – служи само да прода новине.

Да би се задовољила енергетска потрошња није само битно које ће се количине хране унети, већ како ће она бити и у колико оброка распоређена.

Свака добра дијета мора да има пет оброка: доручак би требало да буде до 8 сати, прва ужина до 11, ручак око 15 сати, друга ужина око 17, а вечера не касније од 21.

За ужину особа неће погрешити уколико се одлучи за воће или неки млечни производ. Дијета са оваквим оброцима, који су у размаку од три до четири сата, организму обезбеђује све што је потребно за нормално функционисање, уз здраво мршављење.

Дијета за оболеле има додатну тежину, јер нутрициониста мора да узме и болест као варијаблу која има своје законитости и утицаје. Да би се правилно прописала индивидуална дијета стручњак дијететичар-нутрициониста мора да има тачан увид у све параметре особе: њену тежину, висину, индекс телесне масе, породичну и личну анамнезу, лабораторијске налазе, да ли се особа бави рекреацијом, где и како се храни…

Сваки губитак телесне тежине код одраслих особа који износи више од пет до осам килограма месечно – штетан је. Деца у фази раста и развоја не смеју ни случајно да смршају више од три до пет килограма месечно, иначе може доћи до успореног раста и проблема на коштано-мишићном систему, а код одраслих до проблема у функционисању унутрашњих органа.

Нажалост, пуно је младих особа који не схватају погубност популарних општих дијета из часописа већ их радо примењују без размишљања о здрављу.