Почетак рада на новом конкурсу за научноистраживачке пројекте изазвао је лавину незадовољства дела научне заједнице, пре свега због списка позваних на први састанак у Министарству просвете, након што је влада поништила конкурс као незаконит. На сајту „Политике” који је постао и својеврсни портал научне заједнице Србије, највише замерки било је зато што иста „четворка” из министарства која је радила на претходном конкурсу припрема и нови, као и то што су на састанак махом позвани људи који су били против поништавања конкурса.
Вербића научници питају „одакле му мандат да преговара у тренутку када се припрема нова влада” и замерили што на састанак нису били позвани најгласнији критичари претходног конкурса – Етнографски институт Српске академије наука и уметности, Синдикат науке и Покрет „Спасимо науку”. Такође, није било никога са универзитета у Крагујевцу и Приштини. Био је присутан само један представник друштвено-хуманистичких наука, иако је једна од најгласнијих замерки у прошлом конкурсу била дискриминација управо ове области.
Група седам института хуманистичких наука (три још нису одржала своја већа) упутила је и допис влади и мандатару, са подршком захтевима које су већ упутили Заједница института Србије (ЗИС) и Покрет „Спасимо науку”, али и са неким посебним захтевима. Међу потписницима су и три института САНУ.
Осим повећања буџета за науку, институционалног финансирања и оснивања посебног Министарства за високо образовање, потписници од владе траже и да база референци истраживача буде јавно доступна, као и да се позову на одговорност државна секретарка Вера Дондур и помоћник министра Никола Танић.
– Mи смо веома забринути, јер састанак који је одржан у Министарству пре три дана указује да Министарство не намерава да промени принципе рада и да уведе већи ниво транспарентности. Опет не знамо по којим критеријумима је Министарство изабрало саговорнике за састанак – каже за наш лист др Александра Павићевић, председница Научног већа Етнографског института САНУ.
Она додаје да јесте логично то што су били позвани представници САНУ, Универзитета и ЗИС-а, али, је питање зашто су били позвани и представници појединих института.
– Не мислимо да могу бити позвани представници свих института, али мора да постоји принцип који неће дискриминисати поједине области и, институције. Наше радне групе (и у оквиру ЗИС-а и у оквиру хуманистичке области) спремају или имају већ готове предлоге и за институционално финансирање и за нови Правилник. Ми смо спремни за разговор, али изгледа да немамо са киме да разговарамо – каже др Павићевић.
На наше питање „Да ли сматрате да је у реду да поново исти људи раде на конкурсу”, државни секретар проф. др Вера Дондур одговара да ће садашњи састав тима у Министарству наставити да обавља своје послове до избора нове Владе.
– Нови тим који ће бити формиран након избора Владе може припремљене документе прихватити, изменити или сачинити потпуно нове документе, а након тога расписати јавни конкурс. Влада је дала рок од 90 дана за доношење новог Акта, па је Министарство одржало састанак на који су позвани председник и потпредседници САНУ, ректори и проректори за науку државних универзитета, председник и потпредседници Заједнице института Србије, председник и потпредседник Националног савета за високо образовање и директори највећих института. Сложили смо се да је потребно да Влада што пре именује чланове Националног савета за научни и технолошки развој, како би ово тело учествовало у припреми новог конкурса – објашњава др Дондур.
Упитана зашто нису позвани најгласнији критичари претходног конкурса, она одговара да „делови наше научне заједнице тренутно нису у довољној мери спремни да прихвате да резултати научног рада морају бити вредновани, што је био један од основних елемента поништеног Акта”.
Честа замерка читалаца „Политике” била је зашто је омогућено да на конкурсу учествују и истраживачи са приватних институција, уз аргумент да „су одређени људи у Министарству хтели на брзину, пред изборе, да прогурају нечије интересе”.
– Овде се не може никако говорити о некаквој „брзини или предизборној и калкулацији”. Многи ваши читаоци који су се укључили у полемику не познају закон и сасвим произвољно износе коментаре везане за право учешћа на конкурсу – истиче наша саговорница.
Она онаглашава да се одредбе Закона о научноистраживачкој делатности које дефинишу власништво и финансирање нису мењале још од 2005. Измене и допуне из 2010. и 2015, објашњава др Дондур, нису донела нова решења која се тичу финансирања приватних организација, акредитованих и уписаних у Регистар НИО.
Професорка Дондур, прву информацију „Политике” да ће конкурс бити поништен, апострофира као „пуцањ у празно” и да „не може да замисли ситуацију „обарања читавог конкурса од којег зависи 12.000 људи”.
Влада Србије је поништила конкурс за научноистраживачке пројекте на седници 6. маја ове године.
