уторак, 29.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 21.05.2016. у 22:05 Ивана Албуновић

Новац из ЕУ фонда за пољопривреду тек од следеће године

Хрватској обустављени подстицаји због корупције, Србија у наредним недељама чека зелено светло ревизора Европске комисије
(Фото Ненад Неговановић)
Нови конкурс за посао у јуну
Укупни буџет за седмогодишње финансирање пољопривреде у оквиру ИПАРД-а у Србији је око 230 милиона евра – 175 милиона евра допринос је ЕУ а око 55 милиона обезбеђује Србија. У првој години на располагању ће нам бити 15 милиона. Наша земља кандидовала се за добијање новчане помоћи у секторима производње и прераде воћа и поврћа и млека и меса, унапређење руралне економије и јачање капацитета у администрацији, конкретно у Управи за аграрна плаћања.Новац из ових фондова Србија је формално могла да користи још од 2013. али је сваке године пропуштала ту шансу јер није успевала да испуни услове за акредитацију. Један од услова ЕК био је и да повећамо број службеника у Управи за аграрна плаћања и измена Закона о пољопривреди и руралном развоју. Влада је дала сагласност за расписивање конкурса за пријем 103 службеника у новембру прошле године. Конкурс за пријем у стални радни однос за 43 радна места расписан је крајем фебруара али је процедура још у току јер се на оглас пријавило чак 890 људи. Очекује се да ће, до октобра, ова управа имати 170 запослених што је оптималан број запослених у овом тренутку. Следећи оглас за запошљавање још 60 радника највероватније ће бити објављен у јуну.

Ревизори Европске комисије боравиће у Београду од 24. маја до 1. јуна а од њиховог извештаја зависи да ли ће Србија коначно успети да повуче бесповратне кредите из ЕУ фондова за пољопривреду, сазнаје „Политика”. Уколико од ЕК добијемо зелено светло, први конкурс за коришћење европског фонда „Ипард 2” моћи ће да буде расписан у наредних шест месеци али пољопривредници дефинитивно неће моћи ове године да рачунају на тај новац. У идеалним окoлностима прве уплате из европске касе можемо да очекујемо тек у 2017.

– Очекујемо позитиван одговор везан за нашу припремљеност да коритимо новац из тог фонда. Чак и ако буде препорука да се нешто промени у систему не мислим да ће бити већих проблема и да Србија може да буде блокирана – каже Жарко Радат, директор Управе за аграрна плаћања.   

Ова вест долази истовремено са налазом ревизије Европска комисије која је, због корупције, зауставила исплату пољопривредних подстицаја за инвестиције за Хрватску у износу од 165 милиона евра, преносе тамошњи медији. У извештају Главне управе пољопривреде и руралног развоја ЕК наводи се да је инспекција нашла низ неправилности у хрватским пројектима који су добили финансијску подршку током мандата бившег министра Тихомира Јаковине, пише Танјуг. 

Сумњало се да су се стварали „вештачки услови” јер је неколико фирми, које су добиле подршку, било основано три месеца пре објаве конкурса а имале су исте власнике и адресе. Сви пројекти су били потпуно комплементарни а тражене подршке одговарале су максималном износу. Због наводних малверзација помиње се да ће Хрватска морати да плати казну у износу од пет одсто од укупног износа подстицаја, пише „Пословни дневник”. Истиче се да је први конкурс објављен пре него што је Европска комисија одобрила рурални програм за Хрватску. Министра Јаковину критиковали су иначе у Бриселу јер је тражио да се новчана подршка овој држави повећа за 50 одсто од планираних средстава, а Хрватској се замера и што није истражила неправилности иако је било сумње па чак и званичних пријава. Агенција за плаћања у пољопривреди истражила је спорне пројекте тек након великог притиска јавности и наводно није утврдила неправилности. Тамошњи медији преносе да су власници неких од спорних фирми блиски бившем министру Јаковини.

Ово није први пут да ЕУ преко свог тела за ревизију обуставом пара за развој пољопривреде кажњава неку државу. Исти проблем имала је пре десетак година и Бугарска која је ухваћена у корупцији још у претприступном периоду када је, као и у Хрватској сад, цео систем расподеле новца оспорен и проглашен коруптивним. Бугарска је пала на тесту махинације са САПАРД фондовима (Специјални приступни програми за пољопривреду и рурални развој) који су били намењени државама кандидатима из бившег источног блока да своју заосталу пољопривреду прилагоде савременом начину производње. Према извештајима медија, у једној од превара рецимо старе погоне за обраду меса „фармери” су пребацивали саучесницима у Немачкој а касније, наводно, исте те машине куповали као нове по цени од неколико милиона евра. Иза различитих махинација стајала је наводно мрежа од 50 бугарских фирми. Ова земља је касније, уз велике напоре, успела да испослује наставак коришћења подстицаја али уз обавезу да део новца који је проневерен врати у европску касу.

Жарко Радат, директор Управе за аграрна плаћања каже да је све то доказ да ЕУ прати буквално сваки евро који даје државама као помоћ за развој пољопривреде.

– Контрола је ригорозна што је у реду. Ако неко добија бесповратно 65 средстава мора да буде тако. Са плаћањем пенала и враћања износа који је добила из националног буџета Бугарска је на крају била у минусу са претприступним фондовима које је повлачила из ЕУ – каже наш саговорник.    

Коментари2
a8bcc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Obivankanobi
Navikli balkanci da potkradaju drzavu pa nikako da se odviknu. Zbog toga ispastaju cestiti zemljoradnici. Drzava bi morala da se ozbiljno pozabavi iskorenjivanjem korupcije iz svojih sistema.
Ana D.
Ako bude i tada. Ali dobro je znati sta ne moze, neka su nam koruptivne komsije nauk. Cisto sumnjam da i ovde nekome nece pasti napamet da proba da mesetari.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља