Шејх Мустафино турбе, један од најстаријих сакралних објеката из османског периода у Београду, које се налази испод Студентског парка, на углу са Вишњићевом улицом, подигнуто 1783. године, скоро никада није отворено за јавност.

Да је за Београђане интересантно уверили смо се уживо када је екипа „Политике” била у обиласку зарад прављења ове репортаже. За тих двадесетак минута колико смо провели у разговору са Лејлом Аломеровић из Исламске заједнице Србије десетак суграђана пожелело је да уђе унутар здања које за све муслимане у нашој земљи представља свето место. 

Локалитет је први пут прошле године био ексклузивно доступан Београђанима током Ноћи музеја, када је било изненађујуће много посетилаца.

Ове године, током исте манифестације, која у суботу 21. маја почиње у 17 сати поподне и траје до један сат иза поноћи, овај споменик поново ће отворити своја врата и подсетити на историју која је у вези са простором Студентског парка, самим турбетом и Вишњићевом улицом.

Турбе је саграђено од камена, у њему су сахрањени шејх Мустафа Багдађанин са још два дервиша, Орсанли Мехмед-бабом и Хатенђели шеф Хаџи Оме-бабом, унутрашњост је украшена записима из Курана, док се на средини просторије налази покривен саркофаг који обележава гроб.

Турбе је заштићено као споменик културе након Другог светског рата, дуго времена је било у лошем стању али је 2013. године у потпуности рестаурирано мада је и данас често на мети уличних графитиста.

Некада давно било је у саставу текије, богомоље у којој су се дервиши моћног дервишког реда Кадири окупљали и вршили верске обреде. У близини су се налазили џамија и турско гробље, које је, кажу, било највеће у Београду и покривало је велики део данашњег Студентског парка.

По одласку Турака из Београда гробље је заборављено, мезари (исламски надгробни споменици) заувек су нестали, а на том месту населио се Велики пијац који се дуго простирао испред Капетан-Мишиног здања, у то доба највеће и најимпресивније зграде у Београду.

– Верује се да сама традиција изградње објекта који зовемо турбе потиче од жеље да се гробна места, која су се налазила у пустињским крајевима, заштите од олује и ветрова да би касније дошло до грађења мало већих здања која представљају сазидане гробнице. Битно је подсетити на то да се Вишњићева улица некада звала Дервишка, дуж ње је био читав низ текија. Испод просторија у којима је данас Црвени крст још увек се налазе подруми једне од њих. Ту су били и школа и још неки помоћни објекти. За муслимане је то био изузетно важан простор, средиште живота заједнице – каже наша саговорница.  

За посетиоце ће бити припремљена и специфична изложба.

– На њој ће моћи да се виде најстарији примерци Курана, исламска калиграфија, фотографије знаменитих личности, религијски реквизити, ћилими, комади старог оријенталног намештаја, традиционална, верска одећа, фотографије старих текија, џамија и хамама, као и указ Михаила Обреновића о допуштењу муслиманима да исповедају своју веру. Већина артефаката је из приватних колекција и није до сада могла да се види.

Лејла Аломеровић истиче за „Политику” да муслимани Србије, и поред дугогодишњег залагања и сарадње са државом, још увек немају свој музеј као ни гробље, због чега ће се изложба налазити баш на овом простору на којем је сахрањен и некадашњи дугогодишњи муфтија београдски Хамдија Јусуфспахић.

Учешће у Ноћи музеја један је од видова њихове борбе за долазак до излагачког простора али и начин путем којег желе да исламску културу, која је нераскидиви део нашег поднебља, приближе суграђанима.

– За нас би било веома значајно да се размотри идеја да се на делу града о којем разговарамо, где је и био наш вакуф (добро које припада заједници) омогући подизање музејa, у којем бисмо могли да чувамо вредне предмете и баштинимо нашу културу – закључује наш водич, иначе професорка веронауке.