понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:54

Шејх Мустафино турбе биће отворено у Ноћи музеја

Примерци Курана, исламска калиграфија, фотографије знаменитих личности и религијски реквизити подсетиће на богату историју која је у вези са простором данашњег Студентског парка
Аутор: Милица Димитријевићсубота, 21.05.2016. у 14:55
Унутрашњост Шејх Мустафиног турбета (Фото Д. Жарковић)

Шејх Мустафино турбе, један од најстаријих сакралних објеката из османског периода у Београду, које се налази испод Студентског парка, на углу са Вишњићевом улицом, подигнуто 1783. године, скоро никада није отворено за јавност.

Да је за Београђане интересантно уверили смо се уживо када је екипа „Политике” била у обиласку зарад прављења ове репортаже. За тих двадесетак минута колико смо провели у разговору са Лејлом Аломеровић из Исламске заједнице Србије десетак суграђана пожелело је да уђе унутар здања које за све муслимане у нашој земљи представља свето место. 

Локалитет је први пут прошле године био ексклузивно доступан Београђанима током Ноћи музеја, када је било изненађујуће много посетилаца.

Ове године, током исте манифестације, која у суботу 21. маја почиње у 17 сати поподне и траје до један сат иза поноћи, овај споменик поново ће отворити своја врата и подсетити на историју која је у вези са простором Студентског парка, самим турбетом и Вишњићевом улицом.

Турбе је саграђено од камена, у њему су сахрањени шејх Мустафа Багдађанин са још два дервиша, Орсанли Мехмед-бабом и Хатенђели шеф Хаџи Оме-бабом, унутрашњост је украшена записима из Курана, док се на средини просторије налази покривен саркофаг који обележава гроб.

Турбе је заштићено као споменик културе након Другог светског рата, дуго времена је било у лошем стању али је 2013. године у потпуности рестаурирано мада је и данас често на мети уличних графитиста.

Некада давно било је у саставу текије, богомоље у којој су се дервиши моћног дервишког реда Кадири окупљали и вршили верске обреде. У близини су се налазили џамија и турско гробље, које је, кажу, било највеће у Београду и покривало је велики део данашњег Студентског парка.

По одласку Турака из Београда гробље је заборављено, мезари (исламски надгробни споменици) заувек су нестали, а на том месту населио се Велики пијац који се дуго простирао испред Капетан-Мишиног здања, у то доба највеће и најимпресивније зграде у Београду.

– Верује се да сама традиција изградње објекта који зовемо турбе потиче од жеље да се гробна места, која су се налазила у пустињским крајевима, заштите од олује и ветрова да би касније дошло до грађења мало већих здања која представљају сазидане гробнице. Битно је подсетити на то да се Вишњићева улица некада звала Дервишка, дуж ње је био читав низ текија. Испод просторија у којима је данас Црвени крст још увек се налазе подруми једне од њих. Ту су били и школа и још неки помоћни објекти. За муслимане је то био изузетно важан простор, средиште живота заједнице – каже наша саговорница.  

За посетиоце ће бити припремљена и специфична изложба.

– На њој ће моћи да се виде најстарији примерци Курана, исламска калиграфија, фотографије знаменитих личности, религијски реквизити, ћилими, комади старог оријенталног намештаја, традиционална, верска одећа, фотографије старих текија, џамија и хамама, као и указ Михаила Обреновића о допуштењу муслиманима да исповедају своју веру. Већина артефаката је из приватних колекција и није до сада могла да се види.

Лејла Аломеровић истиче за „Политику” да муслимани Србије, и поред дугогодишњег залагања и сарадње са државом, још увек немају свој музеј као ни гробље, због чега ће се изложба налазити баш на овом простору на којем је сахрањен и некадашњи дугогодишњи муфтија београдски Хамдија Јусуфспахић.

Учешће у Ноћи музеја један је од видова њихове борбе за долазак до излагачког простора али и начин путем којег желе да исламску културу, која је нераскидиви део нашег поднебља, приближе суграђанима.

– За нас би било веома значајно да се размотри идеја да се на делу града о којем разговарамо, где је и био наш вакуф (добро које припада заједници) омогући подизање музејa, у којем бисмо могли да чувамо вредне предмете и баштинимо нашу културу – закључује наш водич, иначе професорка веронауке.


Коментари8
46b00
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Напред Вучићу
Сад, кад муфтија уђе у владу ето нама и исламског музеја, а Народни музеј и Музеј савремене уметности могу да сачекају отварање још коју деценију.
Deda Djole
Sejh Mustafino turbe je nedavno obnovila turska agencija TIKA. Na dva metra od turbeta je sahranjen beogradski muftija Hamdija Jusufspahic (1937 - 2016) covek sirokih pogleda i velike kulture. Beogradski muslimani jos uvek nemaju groblje u prestonici Srbije.
Stanislav (opozicionar i ovima i onima) Kalenic
Mene licno ovakva tematika ni malo ne zanima ko vole - nek izvole - ja JOK.
Zike Viruspašić
Stanislave, i to JOK ti je ostalo od Turaka, baš ko i ovo turbe, ali nemo da se sekiraš zbog toga
Препоручујем 7
Kemal Kapetanovic
"мезари (исламски надгробни споменици) заувек су нестали". Kako nestali? Istopili se? Valjda porušeni kao simboli 500 godina ropstva pod Turcima.
Bosa S
Da li bi profesorka bila ljubazna da za nas koji ne mozemo da posjetimo ovo mjesto objasni ko je bio Hadmdija Jusufspahic? Hvala.
Маја М.
Тата новог амбасадора у С. Арабији...
Препоручујем 3
objasnjenje
To je bio onaj sto je o vreme nadvijanja tamnih oblaka nad SFRJ javno izjavio u jednom televizijskom intervjuu da je brat po veri blizi nego brat po rodu.... Pri tom je gladio kratku bradicu i smejuljio se. Tad jos niko nije bio cuo za 'bosnjake'.
Препоручујем 11

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља