четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:22
МАУТХАУЗЕН – СТРАТИШТЕ У ОБА СВЕТСКА РАТА

Ебензе, Гузен, Хартхајм: тунели и лабораторије смрти

Ниједан од три подручна логора Маутхаузена, ни робовско копање тунела у Ебензеу, ни крематоријум у Гузену, ни медицински експерименти у Хартхајму, нису заобишли људе са ових простора
Аутор: Јелена Чалијапонедељак, 23.05.2016. у 08:05
Живи костури: прокуване коре кромпира и 150 грама хлеба били су дневно следовање хране (Фото Ј. Чалија)

Од нашег специјалног извештача

Линц/Маутхаузен – Власник куће пред којом смо се паркирали брижљиво је одабрао мушкатле за гредицу под својим прозором: поређао их је у валеру од интензивно црвене до бледо розе. И његове комшије из лепих, невеликих кућа са фасадама у пастелним бојама имају вртове са густим, смарагдно-зеленим живим оградама правих линија, лепо уређене травњаке, цватове љубичастог јоргована, шармантне жуте цветиће „дан и ноћ“. Могло би то глатко бити слика на разгледници са натписом „Поздрав из Аустрије“, али Ебензе то није. Као што ни Маутхаузен после Другог светског рата више није само тихо сеоце на обали Дунава, како су га видели путописци из неких предратних времена.

Градећи тунеле за потребе нацистичке ратне индустрије, последњих месеци рата дневно је страдало по 350 логораша
(Фото Ј. Чалија)

Ебензе је био подручни логор у систему концентрационог логора Маутхаузен, једном од најсуровијих где су несрећни интернирци током Другог светског рата били одвођени. Ту где су данас куће са брижљиво уређеним двориштима биле су бараке за логораше, ограђене бодљикавом жицом и чуване са високих стражарских кућица. Одатле, неколико стотина метара даље, заточеници логора Ебензе одвођени су у стрме планине где су копали тунеле за потребе нацистичке војне индустрије, чије су фабрике стално биле на нишанима савезничких бомбардера. Само један од тих тунела је отворен за посете, остали се, како сазнајемо, и даље користе, неки и за војне потребе. Онај који се може видети запрепашћује својом величином. Са бетонским сводом и зидовима од цигала, висок 15 и широк око 20 метара, импозантношћу делује неспојиво са фотографијом својих градитеља: живих костура ошишаних до главе, у танким, прљавим дроњцима. Храњених прокуваним корама од кромпира и са 150 грама хлеба дневно. Последњих месеци рата умирало је и до 350 људи дневно, а нацисти су довлачили нове и нове несрећнике у Ебензе, да граде монументалну подземну фабрику наоружања.

Тешко је проценити да ли страшнији утисак оставља све оно што се данас може видети у Ебензеу или чињеница да он чак и није био најсуровији подручни логор Маутхаузена. Један је био још стравичнији – Гузен. Оформљен 1940. године, да служи као погонско гориво рата, као фабрика за производњу наоружања. Његови заточеници ископали су чак седам км подземних тунела. Као и у Ебензеу, радили су најпримитвнијим алаткама и врло брзо би страдали. У Гузену се налазио и крематоријум: ту је спаљено око 37.000 људи. Радно способни били су средство рата, предмет  бесмислених иживљавања и тортуре, истребљења. И не само то. Коришћени су и у „научне сврхе“. На десетак км од Маутхаузена, у Алковену, у ренесансном дворцу Хартхајм, обављали су се медицински експерименти на логорашима Маутхаузена. Нацистички лекари вежбали су на њима операције, испробавали нове лекове, тестирали колико могу да издрже у леденој води... У том дворцу ужаса експериментисало се са начинима убијања, са гасним коморама и крематоријумима. Била је то лабораторија нацистичке фабрике смрти. Прве жртве били су они који су проглашени за радно неспособне. Четвороспратни дворац Хартхајм био је Завод за умоболне који су нацисти претворили у један од шест такозваних Завода за еутаназију и газирање. По броју уморених, око 30.000, Хартхајм је био на првом месту. Имао је четири крематоријумске пећи и гасне коморе. Еутаназија је спровођена са језивом педантеријом. Прорачунато је колико ће држава за десет година елиминисањем „радно неспособних“ уштедети новца на храни. Документ са тим прорачуном са бројком 885.439.800 рајхс марака искуцаном црвеном бојом део је сталне поставке меморијалног центра Хартхајм. Одмах испод њега, налази се други документ: табела „уштеде” у намирницама: кромпиру, шећеру, сланини, путеру...

Ниједан од ова три подручна логора Маутхаузена, ни робовски рад и копање тунела у Ебензеу, ни крематоријум у Гузену, ни медицински експерименти у Хартхајму, нису заобишли људе са ових простора. О томе сведоче и спомен-плоче сваком од њих. У Ебензеу, осим централног споменика који је жртвама логора подигла СФР Југославија, на зиду где су плоче које су потомци, Италијани, Јевреји, Пољаци, Шпанци, подизали својим страдалим прецима налази се и плочица од белог мермера. На њој је слика мушкарца са шајкачом. Поред ње пише: Душан Кривокапић (1900-1945) и логорашки број 29692. У Гузену, у ограђеном простору где се налази крематоријум, на једном од зидова слична бела мермерна табла. Михајловић П. Живојин (1910-1944) Винарце- Лесковац Југославија, пише на њој. И фотографија човека усликана из полупрофила, у оделу и са краватом. „Својим друговима умореним у дворцу Хартхајм Бивши интернирци КЛ Маутхаузен из Југославије” уклесано је великим црним словима на табли у приземљу дворца Хартхајм.

Уобичајена је фраза да ови страшни простори данас опомињу и упозоравају да се ужаси који су се ту догодили никада не понове. Друга фраза – да живот тече даље – добија потврду одмах иза зидина меморијалног комплекса у Ебензеу, у лепо уређеним кућама пастелних боја.

Живот тече даље и у Гузену: некадашња управна зграда злогласног логора, са оригиналном улазном капијом, готово неизмењена, данас приватна кућа.

Живот тече даље и у Хартхајму, до којег води путоказ на којем пише Институт Хартхајм. Тамо се и сада, на неколико стотина метара од зграде дворца, налази институт за ометене у развоју. Штићеници послужују госте у кафићу наспрам улаза у меморијални центар.


Коментари11
40aeb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan Zgrozeni
Re: @Ivan Zgrozeni - istorija Mozda su bili kao "pas i macka" ali ostaje cinjenica da je papa dosao na krunisanje ali je Napoleon preoteo sou. To im nije smetalo da rade na projektu koji sam pomenu, obnovi Svetog Rimskog Carstva koje je osnovao Karlo Veliki. Kada smo vec kod istorije i uloge katolicke crkve dacu vam jos jedn primer. Kada su Madjari dosli u nase krajeve u desetom veku primili su hriscanstvo i papa je krunisao prvog madjarskog kralja Stefana (Madjari ga zovu Istvan) proglasivsi ga za kralja Madjara i Srba. To vam govori ko su bili starosedeoci teritorije na koju su dosli Madjari.
Леон Давидович
Заједничко за ту тројицу јесте само да су имали намере завладати Европом и друге сличности нема. Папа и део католичког клера сигурно су били на страни Хитлера, али његова идеологија није се заснивала на верској мржњи већ расној. Он је прогласио вишу расу Немце, а друге ниже расе треба или истребити или претворити у робове. Да је Хитлер био заштитник католичанства зашто би напао најкатоличкију земљу у Европи Пољску. Разни теоретичари свашта напишу само да би продавали своје идеје, држали предавања, продавали књиге итд.
Препоручујем 2
Леон Давидович
Pa u desetom veku crkva je bila jedinstvena.
Препоручујем 1
ProPolitikin Hrvat
Nesto me ova naci megalomanija i njihove metode opasno podsjecaju na danasnjeg(od 2 svj. rata, na ovamo) svjetskog policajca i to sve imajuci na umu da u USA zivi 37 miliona njemackih, a mnogo vise germanskih potomaka.
Зоран Николић ( Ваљево )
Данас, наследницима управитеља ових логора смрти и ужаса, ми смо штићеници, ометени у развоју историје и духовности, који им служе као робље, јер живот иде даље каже у они, а ми, ометени, незнајући да говоримо, само помислимо - За нас је још '40 -е живот стао...онда када је њихов експереминт започео, а ми заморчићи постали...Где је ту правда и слобода што се правдом венчава да би истину породила ? Јесмо ли толико ометени од њиховог експеримента да нам ни правда, слобода и истина не требају, јер и без њих, ми, штићеници антихристове властеле, умемо пиће послужити ?
Ivan Zgrozeni
Re: Леон Давидович Gresite. Hitler je rodjen u najkatolickijoj zemlji, Austriji i bio je odgajan kao katolik u manastirskoj skoli. Papu Pija XII je upoznao u Bavarskoj pred Drugi svetski rat gde je ovaj bio ambasador Vatikana i zvao se Eudjenio Paceli. Bili su ideoloski veoma bliski i sanjali o obnovi Svetog Rimskog Carstva. Taj projekat je, takodje, sprovodio Napoleon uz podrsku Vatikana. Secate se da je papa otputaovao u Francusku da bi krunisao Napoleona. EU je, takodje, pokusaj ozivljavanja Carstva koje je trajalo "tisucu godina" (po recima Tudjmana). Na sva zvona je udareno pre dve godine kada je "pronadjen grob" Karla Velikog kojeg su nazvali osnivacem pretece EU. "Pronađeni posmrtni ostaci oca Evrope" prenela je B92. Vatikan je pruzao podrsku nacistima pre, tokom i nakon Drugog svetskog rata. O odnosu Pija XII i Hitlera knjigu "Hirlerov papa" je objavio Dzon Kornvel (katolik). Prica od tome kako Hitler nije bio religiozan nego ateista je smisljena "da se Srbi ne bi dosteili".
@Ivan Zgrozeni - istorija
Potrazite sliku krunisanja Napoleona u Notre Damu (1804) , slikar David, pa zatim potrazite istorijske cinjenice ( pogledajte usput sta znaci "galikanizam") i na kraju razmislite o saradnji Vatikana i Napoleana. Ukratko voleli su se ko pas i macka
Препоручујем 5
Зоран БГ
Браво за текст, увек се треба подсетити на каквим је темељима изграђена високо развијена, безалтернативна ЕУ, са мирисним цицаним цветићима.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља