субота, 20.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:35

Царичин град без помоћи државе

Истраживања на локалитету у јужној Србији финансирају Министарство иностраних послова Француске, универзитети у Стразбуру, Мајнцу, Килу и институт у Бечу, а пројекат није прошао на конкурсу Министарства културе РС
Аутор: Мирјана Сретеновићпонедељак, 23.05.2016. у 08:05
Представа Викторије, слоновача, са локалитета Царичин град (Фото: Археолошки институт САНУ)

Истраживање на познатом археолошком локалитету Царичин град, код Лебана, на југу Србије, представља пројекат од међународног значаја, у којем од 1978. године учествују најзначајније археолошке институције, под окриљем Археолошког института САНУ у Београду и Француске школе у Риму. Пројекат финансира Министарство иностраних послова Француске, у оквиру свог програма „Археологија у иностранству”.

Од 1998. до прошле године у финансирању је учествовало и наше Министарство културе које на свом редовном конкурсу у области културног наслеђа први пут ове године није дало средства за наставак рада на Царичином граду, односно Јустинијани Прими, коју је подигао византијски цар Јустинијан Први (527–565), док је њен нестанак везан за време цара Ираклија (610–641) и насељавање Словена на Балканско полуострво.

Пројекту су се придружили и Римско-германски централни музеј из Мајнца 2014, са милион и двеста хиљада евра за три године преко Лајбниц фондације (Лајбниц је, иначе, био Лужички Србин). Учешће су узели и Универзитет у Стразбуру, „Јохан Гутенберг” универзитет у Мајнцу, Универзитет у Килу, Национални центар за научна истраживања Француске и „Лудвиг Боцман” институт за археолошку проспекцију и виртуелну археологију у Бечу.

– Французи свом министарству достављају извештај у којем треба да стоји са колико је средстава српска страна учествовала у пројекту. Пошто ми нисмо добили новац од државе, пројект можемо да доведемо у питање и да сносимо последице везане за наставак истраживања у будућности. Најзад, ако само странци дају новац, то је онда колонијални, а не партнерски однос – каже др Вујадин Иванишевић из Археолошког института, руководилац пројекта на овом локалитету, који је недавно изабран и за дописног члана француске Академије наука.

Према његовим речима, последњих година учињен је велики помак у проучавању Царичиног града захваљујући примени савремених метода истраживања. Године 2011. откривени су нови делови града и дефинисана траса аквадукта дуга 22 километара. За сто година рада на овом локалитету, откривено је десет цркава из шестог века, а екипа из Беча је за само пет дана прошле године георадаром открила још пет нових базилика, што сведочи о значају града као црквеног средишта – архиепископије, али и верског и ходочасничког центра.

– Проучавамо одлике свакодневног живота у граду, тако што истражујемо одлике тадашње исхране, али и болести кроз трагове велике куге Јустинијановог периода, издвајањем ДНК из зуба црних пацова (Rattus rattus) у лабораторијама Универзитета у Килу, откривених у великом броју на простору улаза у житницу Царичиног града. Радимо и на издвајању колагена из остатака костију камила, јер смо претпоставили да су пореклом из Мале Азије, али испоставило се да су дошле и из Африке, што даје потпуно нову димензију у тумачењима – истиче Вујадин Иванишевић.

Пре три године нађени су и делови царског диптиха од слоноваче, који вероватно представља цара, али још увек се не зна да ли је ту била радионица за обраду или поправку предмета од слоноваче, којима су даривани високорангирани званичници. Делови откривеног диптиха, иначе, умногоме подсећају на чувени Барберини диптих који се чува у Лувру.

Током 2015. у Царичином граду пронађена је и остава златног новца са 27 примерака златника, што нам приказује монетарне и привредне токове, а ове године истраживани су трагови античког рударства на простору општина Медвеђа, Бојник и Лебане и констатован је велики број рударских окана и радова који указују на важност овог региона у експлоатацији руде од праисторије, преко антике до средњег века.

Министарство тражи да се одреде приоритети
О Царичином граду одлучивале су две комисије Министарства културе –једна за истраживање и заштиту археолошког наслеђа, и друга, за истраживање, заштиту и коришћење непокретног културног добра, у којој је била и архитекта Брана Стојковић Павелка. За наш лист она каже да је Царичин град као изузетно познат локалитет дуго био „финансиран по инерцији”. „Закључили смо да је потребно да се одреде приоритети, јер не можемо све да финансирамо; да се направи пресек стања и трогодишњи шири план рада, као и заједнички договор археолога и конзерватора (има значајних мозаика, али не ради се на њима), посебно што је локалитет на прелиминарној листи Унеска, и тада ће министарство издвојити већи новац. Царичин град је значајан, али оно што се види на терену не одговара том утиску и зато концепт пројекта у овом моменту није задовољио конкурс. Министарство иде ка томе да са више средстава финансира боље пројекте, оне где су радови при крају или који захтевају хитну интервенцију”, каже наша саговорница.

Треба напоменути да је 2012. одржана велика међународна конференција посвећена 100-годишњици истраживања Царичиног града, која је окупила велики број научника из САД-а и Европе. Истраживања на овом локалитету започета су 1912, а први истраживач Владимир Петковић, понесен величином града, открићем велике цркве, мноштвом архитектонске пластике и остацима мозаика, изнео је прве хипотезе о имену насеобине и њеном трајању.

– Француска школа у Риму и Археолошки институт у Београду објавили су три монографије о Царичином граду, а завршене су још две које ће ове и наредне године бити предате у штампу. Архитекта Владан Здравковић урадио је 3Д реконструкцију Царичиног града, на којој су приказани све откривене грађевине и фортификација током стогодишњих ископавања, и то је представљено 2010. на изложби у Бону – истиче наш саговорник.

Како додаје, овај локалитет се изучава на универзитетима у свету и сада је на прагу да уђе на Унескову листу. Сви који хоће да пореде рановизантијску цивилизацију то не могу да ураде без резултата са Царичиног града, о чему ће бити реч и на светском конгресу византолога у Београду крајем августа.

– Ниједан антички град у Србији није сачуван у тој мери да можете да га сагледате у потпуности. Царичин град је заправо једини антички град у Србији кроз чије капије улазите, чијим улицама шетате и разгледате споменике. На најбољи начин смо отворили нашу културу свету, а по свему судећи, све иде ка томе да ће истраживања са наше стране стати и поред изузетног интересовања светских научих и културних посленика – каже Вујадин Иванишевић.


Коментари6
3dcd7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јелена
Шта значи члан "француске Ададемије наука"? У Француској постоји Француска академија, која још од 1635. има само 40 чланова и у овај круг бесмртника улази се само када неко умре. Постоје друге академије, побочне и нижег реда, иако не безначајне. Углавном су то адамедије за одређене области науке или стваралаштва. Није ми познато да је неки Србин члан неке од тих француских "побочних" академија, осим сликара Владе Величковића. Постоји и институција која се зове Акакдемија наука, али под наукама се у Француској (као и код Англосаксонаца) подразумевају оно што ми зовемо природним наукама, тако да су чланови ове академије математичари, физичари, молекуларни биолози, генетичари, астрофизичари, итд.
odabir
Zato je privatni festival Kusturice dobio 9,000.000 dinara na konkursu! Aferim.
jovana
Ima li kraja Tasovčevim propustima i skandalima??!!
Ljiljana
Zašto u odabiru projekata nema "pozitivne diskriminacije" ako projekti ne zadovoljavaju visoke kriterijume?
ZA RAVNOPRAVNOST JUGA
Mnogima smeta sama činjenica da ju u JUŽNOJ Srbiji bio Caričin grad. Da tako nešto ima u Vojvodini, bilo bi para više nego što treba.. i ubrzo bi postalo turistički centar koji donosi nove pare.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља