На мање од 200 километара од Неготина, у румунском селу Девеселу, почело је с радом једно од постројења америчког ракетног штита. Уз „Бондстил”, једну од највећих америчких војних база у Европи, смештену у „срцу Србије”, овај, нови објекат још очигледније показује ко је господар у нашем дворишту.
Још од Џона Квинсија Адамса, најутицајнијег америчког стратега 19. века и шестог председника САД, америчка одбрамбена политика заснива се на експанзији, превентивним нападима, унилатерализму и глобалној хегемонији.
Прошле недеље преминуо је Мајкл Ратнер, правни заступник „Викиликса” и председник НВО „Центар за уставна права”, који се посебно истакао у борби против нехуманог третмана затвореника у Гвантанамо беју. Највећа светска сила затварала је осумњичене без подигнуте оптужнице и судског процеса, без права на адвоката и на посету, а информације извлачила најгорим тортурама.
Ратнер је критиковао недопустиву лакоћу којом Сједињене државе улазе у ратове и захтевао да се америчким председницима одузме право на објаву рата без одобрења конгреса. Надао се да ће открића која су обелоданили инсајдери и активисти попут Сноудена, Менинга и Асанжа, дати јавности бољи увид у безобзирне ратне злочине које медији, нарочито они амерички, заташкавају и релативизују.
Сви ти интервенционистички ратови, вођени тобоже у име демократије и људских права, само су увертира у економско израбљивање кроз узурпацију природних ресурса.
Не чуди што су се Мадлен Олбрајт и Весли Кларк неколико година после НАТО бомбардовања огласили с намером да приватизују косовска предузећа и експлоатишу рудно богатство. Знамо да водећу светску силу не занимају злочини и етничка чишћења за које су одговорни њени штићеници и који су спроведени уз њену прећутну сагласност. После бомбардовања 1999. животи косовских неалбанаца (као и извесног броја „неподобних” Албанаца) најугроженији су у целој Европи. Напади, убиства и злочини над њима остају некажњени, јер је Косово постало њихов Гвантанамо беј.
Студенти и професори једног колеџа у Калифорнији побунили су се против говора Мадлен Олбрајт на церемонији доделе диплома, јер је сматрају ратним злочинцем. У протестном писму навели су да је „била кључни заговорник бомбардовања Југославије” и подсетили на њену изјаву да је смрт више од пола милиона ирачке деце, као последица санкција, оправдана оним што је постигнуто.
У једној студији Уједињених нација закључује се да стопа морталитета у Југославији, упркос санкцијама, није била драстично повећана, само зато што је Југославија, на срећу, имала сопствену прехрамбену и фармацеутску производњу и није зависила од увоза основних животних намирница.
Данас је домаћа индустрија потпуно уништена, а њено место заузеле су стране корпорације. Радничка права драстично су нарушена, сиромашни политички и друштвено маргинализовани, а привреда под контролом страних корпорација. Без суверене контроле над делом економије који је нужан за опстанак, није ни могуће доносити независне политичке одлуке нити се заштитити од уцена великих сила.
Председник Покрета за слободу
