четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:22
ИНТЕРВЈУ БОРИС БЕГОВИЋ, члан удружења „Јадовно”

На Пагу је за два месеца 1941. убијено осам хиљада Срба и Јевреја

Спомен-плоча у ували Слана први пут постављана 7. септембра 1975. године, плоча је разбијена 1991. обновљена 26. јуна 2010. године али је разбијена два дана по откривању
Аутор: Александар Апостоловскиуторак, 24.05.2016. у 08:05
(Фото лична архива)

Председник удружења „Јадовно” др Душан Басташић и професор Борис Беговић, члан тог удружења, марта прошле године амбасадору Републике Хрватске у Београду Гордану Маркотићу предали су писмо за председницу Колинду Грабар Китаровић, а две недеља касније „Политика“ је објавила то писмо. Разговор са професором Беговићем водимо у време у коме прошлост којој је посвећено ово писмо и те како прожима савремену европску Хрватску, све више захваћену усташком иконографијом. А многи се, били министри културе или популарни певачи, не задржавају само на фолклорним испадима. Професора Беговића, међутим, интересује прошлост и судбина писма која даје многе одговоре.

– У писму смо изнели неке чињенице о покушајима обележавања усташког логора смрти „Слана“ на острву Пагу. Указали смо на то да је спомен-плоча у самој ували Слана први пут постављана 7. септембра 1975. године, а то је учинио, како је на самој плочи писало, „народ отока Пага”. Плоча је разбијена непознатог дана 1991. године. Обновљена је, са истоветним текстом и у истоветном облику, 26. јуна 2010. године, а разбијена је два дана по откривању. Учиниоци нису познати. Трећи пут је истоветна спомен-плоча постављана 29. јуна 2013. години, а разбијена је деветнаест дана касније. Данас се на простору на коме се налазила могу наћи само њени трагови – каже професор Беговић, подсећајући да је Логор „Слана” био једно од најстрашнијих на просторима југоисточне Европе у 20. веку. – У њега су довођени људи само са једним циљем – да буду убијени. Крајолик тог логора, такав је да се може описати крајње једноставно – „камена пустиња“, управо онако како га је описао хрватски књижевник Анте Земљар. Осетили сте и ви тај „љути пашки камен“ прошле године када сте заједно с нама подигли крст на простору некадашњег логора. Док је Шаранова јама на Велебиту, још једно страшно подручје, окружена љупким крајоликом, на Пагу, на подручју логора „Слана“ и сам крајолик описује суштину. Ту је убијено не мање од 8.020 људи за мање од два месеца у лето 1941. године. Срба и Јевреја. Зато што су били Срби или Јевреји.

Нисте ваљда писали то писмо да Председницу само обавестите о свим тим стварима? Ваљда је и она упућена у те историјске чињенице?

Претпостављам. Но, понекад није лоше подсетити људе на те ствари, лако се заборављају. Ипак, кључни део писма су наши захтеви. Од Председнице смо затражили неколико ствари: да хрватска држава обнови спомен-плочу у ували Слана у оном облику у коме је она постављена још 1975. године и безуспешно обнављана, да снагом правне државе обезбеди да та спомен-плоча трајно остане ту и у оном облику у коме је постављена, да хрватска држава обезбеди уређење спомен-подручја „Слана”, којим би се свима који желе да га посете олакшао приступ, укључујући и изградњу мањег пристаништа у ували Слана, и да на простору логора „Слана” постави прикладан споменик свим његовим жртвама. Такође смо истакли да сматрамо да би било веома прикладно да Председница лично открије обновљену спомен-плочу, будући да би тиме свима послала веома јасну и снажну политичку поруку.

Од хрватске државе тражили смо да обезбеди уређење спомен-подручја „Слана” на Пагу, на простору логора у коме је 1941. за мање од два месеца убијено 8.020 Јевреја и Срба. Из кабинета Колинде Грабар Китаровић нам је посредно стигао одговор да се обратимо ресорним министарствима

Да ли је стигао било какав одговор?

Званичан не. Ми смо наше писмо предали амбасадору и од њега је требало да добијемо званичан одговор. Уместо тога смо неформалним путем добили писмо, чију нам је копију из Уреда Председнице прибавила хрватска амбасада. Тај одговор је наводно упућен удружењу „Јадовно 1941”. Но, Уред није имао адресу удружења Јадовно, будући да смо ми наше писмо предали амбасадору и уред га је добио од амбасаде. Наравно, никакав одговор није стигао на адресу Удружења. Ипак, верујем да се ради о административном пропусту Уреда.

Независно од формалног статуса тог одговора, какав је његов садржај? Шта Вам поручује хрватска председница?

У том писму, које је у име Председнице потписао предстојник њеног уреда, претпостављам да је то генерални секретар, Домагој Јуричић, изражава се уверење Председнице да ће „ресорна министарства размотрити ваш захтев када буде упућен и у сарадњи са општином Новељом (градић на Пагу на чијем подручју је логор „Слана“) подузети потребне поступке ради уређења тог спомен подручја“.

Дакле, Председница нас упућује на шалтер 16 на коме треба да предамо наш захтев, претпостављам у три примерка. Мислим да се ради о, најблаже речено, великом неспоразуму. Нисмо ми писали захтев за добијање урбанистичко-грађевинске дозволе, већ смо послали јасан политички захтев да се Република Хрватска почне бавити и својом прошлошћу на подручју комплекса логора Госпић–Јадовно–Паг и тај захтев смо упутили првој особи те државе. Да је било макар нешто политичке воље Председнице, она би сама све ове ствари код „ресорних министарства“, она би сама отишла на Паг у увалу „Слана“. Да бар положи цвеће на место на коме је некад била спомен-плоча. Да пошаље политичку поруку дистанцирања од усташтва, и то не само оног из 1941. године. Нико то не може да уради за њу, осим ње саме. Никакво „ресорно министарство“!

Дакле, ипак Вам је Председница одговорила. Упутила Вас је на „ресорно министарство“. Подсећа ли Вас и на позивање на „институције система“?

Да, одговорила је својим нечињењем. Својим игнорисањем нашег захтева, игнорисањем блиске прошлости своје нације и игнорисањем злочина које су учинили њени сународници. Да, добили смо одговор! Али имамо и ми одговор на тај одговор. Ми из удружења „Јадовно 1941“ спомен-плочу на Пагу нећемо обнављати. То је посао хрватске државе. Уколико она неће да га ради, ми ћемо је наново подсећати. Ми обележавамо на други начин, уз благослов владике Герасима, Епископа горњекарловачког. Прошле године смо подигли крст на Пагу, ове године смо планирали да почетком јула подигнемо крст изнад Катине јаме, пред којој је пре 75 година погубљен и у ту јаму бачен владика Саво Трлајић, тадашњи епископ горњокарловачки. Ми из удружења „Јадовно 1941“ не заборављамо. Ни злочине, ни жртве.


Коментари67
89202
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Anabela Ana
Necete u Francusku@ NDH je ubijala Srbe na prostoru danasnje Hrvatske i BiH, kao i delu Srema i Vojvodine. Kada govorimo o oko milion pobijenih Jermena, onda govorimo o jermenskim izvorima koji kazu da je pobijeno preko 500 000 i 1500 000 Jermena. Turska govori o daleko manjem broju. Ljudi kao vi lezu :) :) :) takodje kada govore o broju pobijenih srba, pa tako pok. hrvatski Predsednik F. Tudjamn govori o 40 000 ubijenih Srba. Srpski izvori govore o oko 700 000 pobijenih Srba (u najvecem broju), te Roma i Jevreja. Kada pomislite koliko je dece pokatoliceno, koliko je ljudi baceno u jame, koliko je proterano? Pa to je svakako oko milion. Usput, a koliko su Hrvati u austrijskim uniformama pobili srpskih civila u Prvom sv, ratu?
neko tamo
Mozda bi bilo mudro zameniti hrvatske firme sa grckim, madjarskim, rumunskim i bugarskim. Koliko za nauk...
bolji zivot
da li ce Srbi i Srbija ikad smoci snage da javno kazu da je Hrvatska neoustaska drzava i da mozda to ne uznemirava Francuze i Engleze, ili Nemce koji su to divljastvo doveli do savrsenstva, I da se zahvalimo na clanstvu u postNacistickoj Evropi, jer tu nema dovoljno mesta za ta dva tako razlicita sveta
Radoje Stjepović
A, ми, Срби, помажемо хрватску економију купујући њену со са Пага!
Космај
Да је само куповина соли. Па погледајте широм Србије ланац продавница ИДЕА,па управо их рекламира и ''најсрпскији'' клуб васионе КК Црвена Звезда. Србин у Хрватској не може трафику да отвори а ако и успе ето му свих инспекција сваког месеца. Живела Србија.
Препоручујем 53
Стефан Борота
РΗΤОΡΩΝ ΔΙΔАΣΚΑΛΟΣ – Зар се нисмо довољно наслушали изјава: „Ми смо спремни да опростимо али не и да заборавимо“? Изгледа да нисмо, јер ето још једне Б. Беговића: „Ми из удружења Јадовно 1941 не заборављамо. Ни злочине, ни жртве.“ Ако, не дај Боже, заборавимо, потсетиће нас – на Судњи дан. Само мртви могу опростити својим убицама. Живећи на то немају никаквог права а најмање у случају када су невино страдали њихови непосредни преци. Напротив, ми не смемо никада заборавити а камоли опростити. Другим речима, жртве не заборављамо, злочине не опраштамо. [,]
Зора Дерикрава Бубало
У задње време стално се спомиње од стране Патријарха Иринеја, владика и свештенства као и из врхова власти у Србији да треба опростити али никада не заборавити. Дакле, породица моје мајке је тешко страдала од усташа, убили су јој оца и бацили у јаму Шаран, мајку су јој заклали у селу Врело-Кореница, Лика а сестру од стрица убили па запалили у кући у селу Калебовац код Коренице. Осим њих страдало је још много Дракулића који су јој ближњи и дањни род. Моја мајка и њена сестра нису их прежалиле до краја живота а ми њихова деца такође жалимо јер смо одрастали уз њихову тугу. Зато што су их убили и начин како су убијени само зато што су били Срби не допушта нам да то опростимо а камоли заборавимо. Никада! То су тако монструозни злочини да човек не може да опрости него само Господ Бог. А Ако и нас осуди што нисмо "опростили дужницима својим" ми смо спремни на његову казну али опростити нећемо а неће ни наша будућа покољења сигурно.
Препоручујем 30

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља